[Служио је Виден вино цару]
Служио је Виден вино цару,
служио га за девет године.
Кад поступа десета година
он задрема и чаша му паде,
па посипа цара по колена, 5
па побеже Виден добар јунак.
Цар испрати два лака јунака:
„И’те, и’те два лака јунака,
уватите Видена јунака!
Вежите му руке наопако, 10
везанога код мен’ дотерајте!"
Отидоше два лака јунака,
уватише сеју Виденову:
„Казуј, Видо, Видена јунака!"
„Жив ми Виден, нисам га видела!" 15
Отсекоше туја русу косу:
„Кажи, Видо, Видена јунака!"
„Жив ми Виден, нисам га видела!"
Извадише теја црне очи:
„Кажи, Видо, Видена јунака!" 20
„Жив ми Виден, нисам га видела!"
Отсекоше руке до рамена:
„Казуј, Видо, Видена јунака!"
„Жив ми Виден, нисам га видела!"
Отсекоше ноге до колена: 25
„Казуј, Видо, Видена јунака!"
„Жив ми Виден, нисам га видела!"
Па питаше љубу Виденову:
„Казуј, љубо, Видена јунака!"
„Жив ми Виден, нисам га видела!" 30
Ударише трипут сас камџију:
„Казуј, љубо, Видена јунака!"
„Ен’ га горе у нова подрума,
у подрума, у белога двора
куд га сестра, кучка, сакутала!" 35
Уватише Видена јунака,
везаше му руке наопако,
потераше Видена јунзка.
Тад је сестра тужно говорила:
„О, Видене, о, мој тужни брате! 40
По теб’ немам ноге ја да пођем,
о, Видене, о, мој мили брале!
По теб’ немам руке ја да пружим,
о, Видене, о, мој мили брале!
По теб’ немаи косу да расплетем, 45
о, Видене, о, мој мили брале!
По теб’ немам очи да погледам,
о, Видене, о, мој тужни брале!"
Сажале се Богу јединоме,
па ју даде очи соколове 50
и даде ју крила лабудова,
те отиде на равно Косово,
те, си, нађе Видена јунака,
те одбрани Видена јунака,
те доведе Видена јунака. 55
