Слепи деспот/15

Петнаеста појава

Петнаеста појава

ЗАСТАВНИЦИ и ПРЕЂАШЊИ

Прво улазе папини изасланици, па млетачки, а најзад Дубровчани.
НИКОЛА ШИБЕНЧАНИН
(помисли се)
Светли, државни српски саборе,
Папа, примивши послате листе,
Посла вам ове листове свете
Ко светли израз душе му чисте.
(Предаје хартију Ратковићу.)
РАТКОВИЋ
(развија)
Нашим језиком честита нам он,
Он што латински говори са свима!
Толику почаст из гордога Рима
До данас нам још не дочека трон.
(Чита)
Ми Пије II, наследник славнога папе Калиста, мрзећи мир који се стиче преко пирамида костију и густих млазева раздражене крви, благосиљамо вам срећно изабрани пут, да се угуше размирице вековима распаљиване.
Многим и светлим даровима јединој и праведној Католичкој цркви Стјепан Томашевић, моћни заштитник вере Христове против некрста, стекао
је заслуге да му папа овим опрашта све досад учињене грехове.
Желећи му као правом католику срећу у браку, дајемо му свој благослов.
(Престане с читоњем.)
Властити потпис владара света
Листину краси.
ЈЕЛЕНА
Посланство часно
С поштом нек прати пет наших чета,
Да благодарност види се јасно.
ШИБЕНЧАНИН
(Поклони се и стане измеñу посланика; његови пратиоци оду.)
МЛЕТАЧКИ ПОСЛАНИЦИ
(Никола Трогиранин)
(поклони се)
И моћни Млеци послаше нас
Да благослове ваш брачни чин
Тражећи да се спор ваш и њин
Већ једном реши. Траже ваш глас.
(Предаје хартију Ратковићу.)
РАТКОВИЋ
(Прима хартију и гледа питајући погледом Јелену; и најзад добивши одговор погледом, прима, развија и хоће да чита.)
ЈЕЛЕНА
Примамо речи моћнога града
Што златним скиптром морима влада.
Хвала на свему држави силној.
Спор биће решен кроз који дан.
До тог времена, као и досад,
Чека вас давно спремљени стан.
(Млетачки изасланици излазе.)
РАТКОВИЋ
(за ово време је пришао посланицима Дубровачке Републике и разговарао)
И Дубровчани то исто желе,
Само за себе користи траже,
Као трговци над нама желе
Да трговином свој уплив снаже;
Јер спор се, веле, много одлаже.
ЈЕЛЕНА
Решено биће и то што пре.
(Даје знак и посланици излазе.)
Сад су на реду послови други.
Од њиног краја зависи све;
Без њих не вреде говори други.
(Тишина.)
Прима ли сабор решења ова
Што их до сада изрекох ја?
Гпасоки (неодреñено, лењо)
Прима, прима. . .
МАРКО
(одсечно и гласно)
Прима.
ЈЕЛЕНА
Сад кад у земљи све боље бива,
Када нам Господ шал»е спасења,
Понеко ипак у бесу снива
(Да створи делом град разорења),
Град који радост меñ људе сеје,
Грод који моћ нам од хала штити.
Том друга землл нек прси греје
И други народ главу нек кити
Венац вечности. Но веће цело
Прогони тога из земље наше.
А земљу нашу издаје другом
Унук предака што за род паше.
Разгледав тужбе противу њега,
Веће донесе одлуке своје:
— Прими ли сабор или одбаци
(Судије) на тлу истоме стоје:
Да су у праву. — А акта гласе. . .
(Даје знак Ратковићу.)