Сланце зајде, мрак по поље паде

* * *


[Сланце зајде, мрак по поље паде]

Сланце зајде, мрак по поље паде.
Јетрве се у двор сабирају.
Ред се реде на воду да иду,
ред се паде Марђити девојћи.
Итра била Марђитина мајћа, 5
те отиде на чешме шарене.
Тамо има два млада ајдука,
па питују Марђитину мајћу:
„Ој бога ти, Марђитина мајћо,
Куде ти је Марђита девојћа?" 10
Проговара Марђитина мајћа:
„Синочће се здрава разболела,
а оцутра Богу душу дала!"


Референце

Извор

  • Етнолошка грађа и расправе: из Лужнице и Нишаве, Владимир М. Николић, [Београд] : Српска краљевска академија, 1910., стр. 314.