Скупише се триест капетана

* * *


[Скупише се триест капетана]

Скупише ое триест капетана,
и са њима дваест Баначана.
Погодише Марицу слушкињу,
да им буде Мара довек слуга.
Сви су хтели Мару да заљубе, 5
ал’ Марица вако проговара:
„Чујте мене, тридест капетана,
а и вије дваест Баначана,
који може Дунав да преплива,
да преплива тамо и овамо, 10
кад се врати једн'г да заљуби."
Ја сви су се редом спогледали,
па не може никој да преплива,
веч устаде Муса капетане,
оде тамо на крај бели Дунав, 15
оде тамо, врати се овамо.
Када беше на сред бели Дунав,
он си виче колико си може:
„Чујте мене, триест капетана,
а и вије дваест Баначана, 20
оте вамо, мене избавете,
погуну ме риба до колена!"
Кајил били да њега погуне,
да заљубе Марицу девојћу.
Ал’ зачула Марица девојћа, 25
скоро варкај на тај бели Дунав,
па соблече свилено одело,
веч да скаче у тај бели Дунав,
да извади Мусу капетана.
Сагледа ђу Муса капетане. 30
Па овако њојзи проговара:
„Чујеш мене, Марице девојћо,
немој тије да ми се удавиш,
мене неје риба погунула,
веч ја пробам моје верно друство!" 35

Од истога Мила гајдара.


Референце

Извор

  • Етнолошка грађа и расправе: из Лужнице и Нишаве, Владимир М. Николић, [Београд] : Српска краљевска академија, 1910., стр. 367.