Скадар
Док сам мален био причала ми мајка
(Ако добро памтим, била је то бајка)
О једноме граду за чије саздање
Гојковицу младу – постоји предање –
Мајстори су вјешти уздизали младу.
И каже још бајка – Скадар име граду –
Тешка да је клетва и свирјепа стала,
И с бл'једих усана к'о ријеч Божја пала:
„Проклет да си, граде! Турско ти знамење
Стољећима било и коб ти проклета!
О зидине твоје, мог племена мета
Нек се крха, ломи к'о море о ст'јење!
И крви кад р'јека Бојана се сручи
Нека племе моје од клетве одлучи!
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
Мило Јововић, „Цетињски вјесник“, број 23., Цетиње, 1913.