* * *
Ситничице, ситно семе
Ситничице ситно семе,
Катарино, славно име,
од како се заволемо,
још се несмо пољубили.
Твоја кућа на крај пута, 5
ту пролазим по сто пута,
а ти седиш на столичку,
на свилено јастученце,
у руку ти филдиш чешаљ,
а у другу огледало, 10
ти на чело косу гладиш,
мило мени срце вадиш!
|
|
Певач и место записа
Чуо од Петра Маринковића, трг. из Пирота. Ова песма потиче још из Турског доба, када ју је певала мајка поменутог трговца.
Референце
Извор
- Мирко Живановић, дипл. правник: Нишавље; Mонографија историјско-етнографског карактера; Штампарија "Свети Сава" С. Манојловића, Пирот, 1933., стр. 89.
- Новица Живковић, Гора бршљанова, народне песме пиротског краја, Пирот, Музеј Понишавља, 1998., стр. 25.
- Божидар Ј. Здравковић: Од Алачев Чивлика до Великог Јовановца, Музеј Понишавља, Пирот, 1976., стр. 91.
