Ситан камен до камена (37)



[Ситан камен до камена]

Ситан камен до камена,
зелен здравац до колена.
Мен’ пратише да га берем,
за дьн, за два — два стручича,
за недељу цела кита. 5
Сам ми здравац одговара:
„Берете ме, носете ме,
не дајте ме невестама,
већ ме дајте девојкама;
девојке ме лепо носе, 10
целог дана на главицу,
а увече у чашицу, у водицу.
Невесте ме ружно носе,
цео данак на главицу,
а увече у колевку, 15
а ја јадан тужим, венем.“



Примедба уреди

Певач и место записа уреди

Референце уреди

Извор уреди

  • Коста П. Манојловић, Народне мелодије из источне Србије, Научна књига, Београд, 1953., стр. 42.