[Сиротица лепота девојка]
Сиротица лепота девојка,
сирота је, ал’ је мудра била,
у тој добо добра ’у срећа била:
Испроси ју Марко Краљевићу,
а препроси војевода Јанко, 5
прстен даде Уступчићу Павле.
Па пођоше сви три младожење,
сваки води по ’иљадо свата.
Кад су били у горе зелене,
обрне се Краљевићу Марко: 10
„Куд си ми се, Јанко, подигао
и толики свати потрудио
и толики коњи поморио
кад тој није за тебе девојка?
То девојка Марку Краљевићу!" 15
Ћути Јанко, ништа не говори,
седла коња, па напред да иде.
Далеко и’ мајка угледала,
па пред њи је лепо и’шетала,
па господско коло изводила. 20
По тројицу у двор уводила:
сади кума једног до другога,
а старојку једног до другога,
младожење једног до другога.
Кад се свати мало одморише, 25
изведоше лепоту девојку:
нека бира чију ће јабуку,
јел’ јабуку, јели златан прстен.
Говорила лепота девојка:
„Богом куме, Краљевићу Марко, 30
а старојко, војевода Јанко,
ја ћу д’ идем з’ Уступчића Павлва!"
Врисну Марко као љуто дзверче:
„Јадна кучко, сирота девојко,
а ко је те тако научија? 35
Да си ми се јабуко машила,
јел’ јабуко, јели златан прстен
обе би’ ти руке отсекаја!"
