Синоћ сунце невесело зађе

* * *


[Синоћ сунце невесело зађе]

Синоћ сунце невесело зађе,
А од јутрос потмуло изађе.
Питала га остарела мајка:
— Сунце јарко, моје чедо драго,
Што ти синоћ невесело заће, 5
А од јутрос погмуло изађе? —
Њојзи тнхо Сунце одговара:
— Кад ме питаш моја стара мајко,
Кад ме питаш, право да ти кажем.
Ја сам био где Бог срећу дели: 10
Светом Ђурђу — сву зелену траву,
Светом Петру — и жито и вино,
А Николи — на води бродове,
А Јовану — јованске мразеве,
А Марији — огњене врућине, 15
А Илији — громовске громове,
А Месецу — да се промењује,
А ја Сунце — да се не променим,
Већ да сијам од сна до запада. -
Њему тихо мајка одговара: 20
— Сунце јарко, моје чедо драго,
Лако ћемо за то учинити.
Рано зађи, а доцкан изађи! -
Њојзи тихо сунце одговара:
— Не брини се моја стара мајко, 25
Док се жетац сагне да пожање,
А ја већем девет села прођем,
На десето станем да оданем. -

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

  • Миодраг Матицки, Од сна до запада: лирске песме банатске војне границе из збирке Владана Арсенијевића, Вршац, Клуб писаца, 1967., стр. 27.