Сењанин Иво и Ајкуна ђевојка
Рано рани Ајкуна ђевојка,
Рано рани на водицу ладну,
Ал’ на води Сењанине Иво,
Коња поји, а сокола лади,
У руци му седефли тамбура, 5
А у другој груда каранфила,
За калпаком бршљанова грана.
Проговара Ајкуна ђевојка:
„Дођ’ довече, Сењанине Иво,
Дођ’ довече, у двор ђевојачки, 10
Ал’ не води коња ни сокола,
Нит’ ми носи седефли тамбуре,
Нит’ ми носи груде каранфила,
Нит’ ми носи бршљанове гране.”
Мудар био Сењанине Иво, 15
Те повео коња и сокола,
И понио седефли тамбуру,
И у руци груду каранфила,
И понио бршљанову грану.
Коња меће на зелену траву, 20
А сокола на жуту наранџу,
Бршљан меће доље под пенџере,
А каранфил цури на пенџере,
Па улази у двор ђевојачки.
Кад ујутру бијел дан свануо, 25
Питала је стара мила мајка:
„Кој’ у дворе ноћас улазио?”
„Не питај ме, стара мила мајко,
Ја ураних рано у ружицу,
Да наберем румене ружице 30
Убоде ме трнак од ружице
У гр’оце ђе с’ сапиње пуце.”
„Не будали, моја мила ћерко!
Чији коњиц на ливади вришти?
Чији соко на наранџи кликће? 35
Чији бршљан под пенџером расте?
Чиј’ каранфил на пенџеру стоји?”
„Бабов коњиц на ливади вришти,
Братов соко на наранџи кликће,
Снајин бршљан под пенџером расте, 40
Мој каранфил на пенџеру стоји.”
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
