Сењанин Иване и Четобаша Мујо
Кличе Вила са Шаре плане,
Па дозова Сењанин Ивана,
Ој Иване сењски капетане,
Ако л' пијеш у механн пиво,
На ране ти изодило Иво, 5
Ако л' љубиш у ложници љубу,
Удова ти останула Иво,
Ако л' спаваш у кревету твоме,
Мртви санак ти заспао Иво,
Ил' не чујеш ил' не хајеш курво, 10
Погибе ти сестрићу Тадија,
Од Турака Удбињски хајдука,
Пред њима је Четобаша Мујо
Одтераше 'иљаду оваца,
Ако ли ми не верујеш Иво, 15
Ти прихвати твојега дурбина,
Па изиђи на бијелу кулу,
Те ти гледај к' Шару планини,
Како с' вију орли и гаврани,
На србскије тридесет лешина, 20
Тако вила са планине винче,
Кад то чуо Сењанине Иво,
Он подскочи од земље на ноге,
Пак он вако јунав проговара,
Мучи вило муком замукнулај 25
Твој глас срдце ми потресе,
И прихвати својега дурбина,
Са шестнајест своих огледала,
Па покупи брда и долине,
И погледа к' Шару планини, 30
Све он виђе шта му вила каза,
Кад то виђе Сењанине Иво,
Удари се руком по колену,
Трострука је чоа разпукнула,
Па силази низ бпјелу кулу, 35
И повика слуге и слушкиње,
Слуге моје топове припалте,
Абер дајте на четири стране,
Да се купе све Сењани млади,
Да идемо у Шару планину, 40
У планипу на прву лазину,
Да повратим 'иљаду оваца,
И осветих сестрића Тадију.
Слуге су га 'итро послушале,
У млађије поговора нема, 45
Припaлише на граду топове,
Абер даше на четири стране,
Изскупи се три стотин јунака,
Све јунака младије момака,
Сваки је се добро приправијо, 50
Два пиштоља два брата рођења,
Двије кесе двије миле сеје,
Дуга пушка и отац и мајка,
Док се друштво ово сакупило,
Дотле је се Иво приправијо, 55
Пак одоше к Шару планини,
Кад дођоше на прву лазину,
Ту нађоше тридесет лешина,
Све србскије младих овчара,
На свакоме црни гаран беше, 60
На Тадију до два пала бjаху,
Кад то виђе Сењанин Иване,
У Ивана срце заплакало,
Па он вако јунак проговара,
Чујете л' ме до три стотин друга, 65
Додајте ми вашег џeвeрдана,
Да ја скинем два врана гаврана,
С Тадинога пребијелог лица,
Ја то више гледати не могу,
Моја пушка јесте гласовита, 70
Глас ће дати на четири стране,
Разлећ ћe се четири планине,
Па ће зачут у Удбини Турци,
Нико Иву џевдан не даје,
Кад то виде Сењанин Иване, 75
Маче свога бистра џeвeрдана,
Те он гађа два црна гаврана,
И скидех их с' Тадинога лица,
Разлежу се четири планине,
Орловица, и јошт Гаравица, 80
Шар планина и Кунара клета,
То не чуше у Удбитњи Турци,
Ал' да видиш Сењанина Ива,
Он се пење на зелену јелу,
Пa oн грокће као гавран црни, 85
То зачуше у Удбињу Турди,
Па су вако говорили Турци,
Гавранови јадна ли вам мајка,
Зар вам мало тридесет лешина,
Чекајте нас до данашњег дана, 90
Mи ћемо вам начинити меса,
Да једете за годину дана,
Све од србскије младијех јунака,
Ту бијаше од Сења Иане,
Пак он хтеде двору путовати, 95
Ал' кличе из планине вила,
Па дозива Сењанина Иву,
Ој Иване [1] селски канетане,
Ако те је одродила мајка,
И твоја те одивјала сеја, 100
Без бешике на десници руци,,
На чистоме девојачком крилу,
Да покајеш сестрића Тадију,
Чекај море Турке Удбињане,
Ето иду на прву дазину, 105
Свега има до три стотин друга,
Кад је вила речи савршила,
Тад поскочи Сењанине Иво,
Па он дружству своме проговара,
Чујете л' ме до три стотин друга, 110
Ајдемо те на прву лозину,
И туна су затурили стражу,
И бусију похватали тврду,
Тада рече Сењанин Иване,
Чујете ме до три стотин друга, 115
Сви чекајте не одпочињите,
Кад чујете мога џeвeрдана,
Ондах и ви на мах оборите,
Ја ћу гледат Четобаша Мују,
Тако Иво речи савршијо, 120
Мало много потрајало било,
Мало млого за дуго не било,
Ветра нена а планина уји,
Док ето ти три стотин Турака,
То видијо Сењанине Иво, 125
То видео пушку приправијо,
Преврте је обрте је Иво,
Па је љуби с' обадвије стране,
Немој мене с' ватром преварити,
За око те ни молити нећу, 130
То изрече а у траву клече,
Земљи паде пушци огањ даде,
Те погоди Четобаша Мују,
На згодно га место утревијо,
У ковије ди се око вије, 135
Жив се наже мртав земљи паде,
На мах пуче три стотин пушака,
Нa мах паде три стотин Турака,
За оштро се гвожђе прихватише,
Те Турцима изсекоше главе, 140
Саранише тридесет лешина,
Окитише турскијем главама,
Та одоше у Удбину клету,
У Удбину у Турску краину,
Поробише неколико села, 145
Поробише и све попалише,
Oтерано стадо повратише,
Пonaлише дворе Мујагине,
Из ризнице поараше благо,
Добре коње њему одведоше, 150
Уватише сеју Мyjагину,
Одведоше Сењу бијеломе,
Cтару мaјку с коњма прегазише.
