[Сеја брата на вечеру звала]
Сеја брата на вечеру звала:
„Ајде, брате, са мном вечерати!“
— Не могу ти, селе, вечерати,
Ја сам синоћ у мејани био,
Сас Турци сам кавгу заметнуо, 5
Јединца сам у мајке убио,
Па цар неће ни сребро, ни злато,
Но си тражи главу у замену,
Ели мене или кога мога!
„Ајде, брате, са мном на вечеру, 10
Сеја има до четири сина,
Једнога ће цару поклонити!“
Кад ујутру јутро освануло,
Буди мајка до четири сина.
Прво буди сина Милована, 15
Друго буди сина Радована,
Треће буди сина Јована:
„Миловане, прво миловање,
Радоване, друго радовање,
Јован ми је књиге изучио!“ 20
Па нарица сина Симиона:
„Устај, синче, свануло је сунце,
Ујка те је у сватови звао,
Да му будеш девер уз девојку!“
— Остави ме, моја мајко мила, 25
Ноћас сам ти лоши сан уснио,
Ујкини су крвави рукави
И крваве ноге до колена.
Па си рипну на ноге јуначке,
Па обуче свилу и кадифу, 30
Па се метну коњу на ремена,
Па си оде низ широко поље.
Сретоше га три Турчина млада.
Први рече: „Да лепог јунака!“
Други рече: „Да добра јунака, 35
Како ће га прежалити мајка!“
Трећи ћути, ништа не говори,
Ману сабљом, отсече му главу.
Мртва глава сама проговара:
„Метните ме коњу у зобницу, 40
Нек ме носе мојој милој мајци
Нек ме жали, нек се јадосује!“
