Сеја брата на вечеру звала (Крајина)

Сеја брата на вечеру звала:
„Хајде, брале, са мном вечерати.“
„Не мог сејо стобом вечерати,
Већ ја хоћу љуба да ми будеш,
Старој мајци она милa снајка.“
„Немој брале, тако да говориш
Није било, нити ће да буде.
Ти испрати до милога Бога:
Ако капне оно рујно вино,
Ја не могу теби љуба бити;
Ако капне она бистра вода,
Ја ти могу онда љуба бити.“
Кад су јутрос обоје устали
На асталу она бистра вода
Онда може брат сеју узети.
Ал' говори она мила сеја:
„Да препливаш ону мутну Дрину.“
До пола је беше препливао
А од пола он се удавио.
Викну сеја танко да попева,
Пева мало па се забатали,
Проли сузе низ бијело лице:
„Хвала Богу, хвала јединоме:
То је мени мој рођени братац!“
Жалила га за девет година,
Терала је свакад своју правду.

Имена лица од којих су забележене песме

Милисав Петковић земљорадник из села Јасенице.

Извор

Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 91., стр. 68-69.