[Сеја брата на вечеру звала]
Сеја брата на вечеру звала:
„Ајде, брате, са мном вечерати,
— Не могу ти, сејо, вечерати,
Синоћ сам ти у мејани био,
С Турцима сам кавгу заметнуо, 5
Убио сам јединца у мајке,
Па цар неће ни сребро, ни злато,
Већ он тражи у замену главу,
Или моју или кога мога.
Мене нема нико заменити, 10
Па ти морам, сејо, погинути!
Сеја брату тијо беседила:
„Ајде, брате, самном вечерати,
Сеја има до четири сина,
Једнога ће дати у замену 15
Да откупи ујакову главу!“
Кад ујутру јутро освануло,
Кука мајка као кукавица,
Кука мајка кога да пробуди,
Да л’ да буди сина Милована, 20
Ил да буди сина Радована,
Да л’ да буди трећега Јована,
Ил најмлађег сина Симеона:
„Ако ли ћу сина Милована,
Милован је прва милост моја, 25
Ако ли ћу сина Радована,
Радован је друга милост моја,
Ако ли ћу трећег сина, Јову,
Јово ми је књиге изучио,
Ако ли ћу сина Симеона, 30
Симеон је материн мезимац?“
Она буди сина Симеона:
„Устај, Симо, тебе ујка зове,
Да му будеш девер уз девојку!“
Проговара млађан Симеоне: 35
„Остави ме, моја стара мајко,
Ноћас сам ти чудан сан уснио:
У ујака крвави рукави
И обадве руке до рамена!
Ал говори остарела мајка: 40
„Устај, сине, тебе ујка зове,
Некаће те у пољу широку!“
Кад је било у пољу широку,
Сретоше га три Турчина млада.
Први вели: „Да добра јунака!“ 45
Други вели: „Да добра јунака,
Како ће га прежалити мајка?“
Трећи Турчин ништа не говори,
Ма’ну сабљом, отсече му главу.
Мртва глава Турком проговара: 50
„Богом браћо, три Турчина млада,
Метните ме коњу у зобницу,
Носите ме мојој старој мајци,
Нека види синово деверство,
Нека види ујково неверство!“ 55
