Сестра без брата[1]
Друговале до две другарице,
Једно Анка, а друго је Савка;
У Анке је танана кошуља,
А у Савке свила и кадифа;
У Анке су девет миле браће, 5
А у Савке само стара мајка.
Обе шећу на друмове царске,
Куд пролази сва царева војска.
Кад је војска спрама Анке била,
Сва се редом Анки поклањала, 10
А кад бија спрама Савке војска,
Али на њу нитко и не гледи.
Лепа Анка због браће призната,
Савка нема брата рођенога,
Рођенога к'о нерођенога, 15
Доли једну стару милу мајку.
Кад с' вратиле двору бијеломе,
Анка шеће двору певајући,
Савка шеће двору плакајући,
Па беседи старој својој мајци: 20
„Ој старице, моја мила мамо,
Зашт' ми ниси брата породила,
Породила брата бар једнога,
Једпог брата сестри за заклетву?
Кад би с Анком на друму цареву, 25
Куд пролази сва царева војска,
Сва се војска Анки поклањала,
Поклањала до земљице црне,
А на менс ни гледати нећс.
Шећи, мајко, на нове пазаре, 30
Купуј мени брата јединога,
Нерођена кано и рођена!”
Купи мајка браца млађанога
И доведе двору бијеломе.
Једва га је дочекала Савка, 35
На њег’ меће танану кошуљу
Извезену златом и бисером,
По кошуљи свилу и кадифу,
Па га води у то коло дивно,
Ватају се једно до другога. 40
Кад се коло заче заиграват’,
Брат намигне оком и на око,
Па јој стаде ногом на папучу,
Притиште јој бурме на прстима
И сасу јој камен по прстењу. 45
Цвили, плаче јединица Савка,
Па се пушта из тог кола дивна
И одшета двору, старој мајци,
Те јој кроз плач беседила млада:
„Ој старице, моја мила мајко, 50
Кад ја немам браца рођенога,
Не треба ми ни братац куповни!
Кад бијасмо там’ у колу дивном,
Ватасмо се једно до другога;
Кад се коло заче заиграват', 55
Брат намигну оком и на око,
Стаде мени ногом на папучу,
Притиште ми бурме на прстима
И сасу ми камен по прстењу!”
Тешко свагда свакој оној други 60
Која нема брата рођенога
И сестрици која сестре нема!
(АСАНУ, бр. 8552/257, XV, 2, бр. 61.)
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
