Сестра Марка Краљевића убија на мејдану Сењанина Ивана5
0001 Фалио се Сењанин-Иване,
0002 А у Сењу, граду бијелому:
0003 ”Штогод има у Сењу дивојка,
0004 Сваком да је лишце обљубио,
0005 Ма да није секи Краљевића.
0006 Куне јој се и виру задаје,
0007 Да ће и њој обљубити лишце,
0008 Ако нигди, на ’ној води ладној,
0009 Јутром рано ал вечером касно.”
0010 Мисли Иве да не чује нико,
0011 Све то слуша Краљевићу Марко.
0012 Ма он мучи ка да и не чује,
0013 Нег се шеће до бијела двора.
0014 У двору је секу налазио,
0015 Божју јој је помоћ називао:
0016 ”Божја помоћ, драга секо моја!
0017 Ти не оди на ’ну воду ладну,
0018 Јутром рано и вечером касно.
0019 Фалио се Сењанин-Иване,
0020 А у Сењу, граду бијелому,
0021 Штогод има у Сењу дивојка,
0022 Да је сваком лишце обљубио,
0023 Само теби да није дивојци.
0024 Ал се куне и виру задаје,
0025 Да ће и теби обљубити лишце,
0026 Ако нигди, на ’ној води ладној,
0027 Јутром рано ил вечером касно.”
0028 Млада мучи, не вели ни ричи,
0029 Већ се шеће у скрајне камаре,
0030 Облачи се пшто се липше море
0031 И вазимље видро оковано,
0032 Па се шета на ’ну воду ладну.
0033 Кад је дошла на ’ну воду ладну,
0034 Тут на води Сењанин-Иване.
0035 Божју му је помоћ назовнула:
0036 ”Божја помоћ, од Сења Иване!”
0037 ” ”Да си здраво, сека Краљевића!” ”
0038 Ма бесиди Краљевића сека:
0039 ”Бора теби, Сењанин-Иване!
0040 Је ли тестир заитити воде?”
0041 ” ”Тестир теби, секо Краљевића!
0042 Тестир теби, колико ти драго.” ”
0043 Кад заити једно видро воде,
0044 Туте ми је млада починула,
0045 Па Ивану тијо бесидила:
0046 ”Бора теби, Сењанин-Иване!
0047 Чула јесам, а видила нисам,
0048 Да се јунак јеси пофали,
0049 А у Сењу, граду бијеломе,
0050 Што у Сењу има дивојака,
0051 Да си сваком лишце обљубио,
0052 А да ниси мени дијевојци,
0053 Па да с’ кунеш и виру задајеш,
0054 Да ћеш мени лишце обљубити,
0055 Ако нигди, на ’ној води ладној
0056 Јутром рано ил вечером касно.
0057 Не ћеш, Иве, вира ти је моја!
0058 Ако ли се мени не вирујеш,
0059 Када буде јутро осванути,
0060 А и жарко сунце истицати,
0061 Облачи се штогод липше мореш,
0062 Ватајмо се под бијеле руке,
0063 Па шетајмо на ’но поље равно,
0064 Онде ћу се с тобом огледати.
0065 Ако ли ми Бог и срића даде,
0066 Па да би те млада придобила,
0067 Вадит ћу ти ноже оковане,
0068 Клат ћу тебе како мало јање.
0069 Ако мене, Иве, предобијеш,
0070 Љуби, Иве, било лишце моје,
0071 Љуби, Иве, колико ти драго.”
0072 Кад Иване ричи разумио,
0073 У њему се срце разиграло,
0074 Једва јунак зоре дочекао.
0075 Кад је јутро било освануло,
0076 А и жарко сунце огрануло,
0077 Облачу се штогод липше могу,
0078 Ватају се по бијеле руке,
0079 Па шетају на ’но поље равно.
0080 Туте су се огледали млади,
0081 Ма дивојци Бог и срећа даде,
0082 Да га она млада придобила,
0083 Па му вади ноже оковане,
0084 Па га коље као мало јање,
0085 Па побиже двору бијелому,
0086 А стара се мајка веселила.
