Сестра Марка Краљевића двори цара5
0001 Синоћ мајка оженила Марка,
0002 А јутрос му била књига дође,
0003 Да ми Марко на војницу пође
0004 Мало вриме подворити цара,
0005 Мало вриме деве годин’ дана.
0006 Књигу штије Краљевићу Марко,
0007 Књигу штије, а сузе пролије.
0008 Гледала га мајка и сестрица,
0009 Пак му мајка тијо бесидила:
0010 ”Што то цвилиш, драго тиде моје!
0011 Каква ти је туга и невоља?”
0012 Одговара Краљевићу Марко:
0013 ”Синоћ си ме оженила, мајко!
0014 А јутрос ми била књига дође,
0015 Да ја Марко на војницу пођем
0016 Мало вриме подворити цара,
0017 Мало вриме девет годин’ дана.
0018 Истом сам се синоћ оженио,
0019 Нити била лишца наљубио.”
0020 Говори му сека Анђелија:
0021 ”А ти брате, мило добро моје!
0022 Ја ћу отић подворити цара
0023 Мало вриме девет годин’ дана.
0024 На војсци је Периша војвода,
0025 Који ме је и прија просија.
0026 Врло ми је Богом приклињао,
0027 Да ће моје лишце обљубити
0028 Оли прија, оли потла, Марко!
0029 Ал ти Марко, мој рођени брате!
0030 Дај ти мени своје аљинице,
0031 Дај ти мени коња испод себе,
0032 Ја ћу поћи цара подворити
0033 Једно вриме девет годин’ дана.”
0034 Све јој Марко и даде по реду,
0035 Пак отиђе цара подворити
0036 Једно вриме девет годин’ дана.
0037 Осам годин’ у вујци ми сташе.
0038 Књигу пише Периша војвода,
0039 А на руке својој старој мајци:
0040 ”Ој старице, мила мајко моја!
0041 У војску ми једно момче дојде,
0042 Мушкога је хода и погледа,
0043 Женскога је струка и образа,
0044 Иста сека Краљевића Марка.”
0045 Одговара Перишева мајка:
0046 ”Бора теби, драго дите моје!
0047 Лако ти се тому домислити.
0048 У недиљу, која прва дојде,
0049 У водицу коње утирајте.
0050 Ако буде Краљевићу Марко,
0051 Најпрви ће воду припливати.
0052 Ако буде сека Анђелија,
0053 Она ми је допливати не ће.”
0054 Кад Периша књигу проучио,
0055 Једва чека да недиља дође.
0056 А кад дође била недиљица,
0057 У водицу коње утираше,
0058 Најпрва је воду припливала.
0059 Опет пише Периша војвода,
0060 Опет пише, а старици мајци:
0061 ”Бора теби, стара мајко моја!
0062 У војску ми и делија дојде.
0063 Мушкога је хода и погледа,
0064 Женскога је струка и образа,
0065 Иста сека Краљевића Марка.”
0066 Ал му мајка књигу отписива:
0067 ”А мој синко, Периша војвода!
0068 Тому ти се лако домислити.
0069 У недиљу, која прва дојде,
0070 Ти отиђи на Косово равно,
0071 Мећите се с рамена каменом.
0072 Ако буде Краљевићу Марко,
0073 Највише ће јунак уметнути,
0074 Ако буде млада Анђелија,
0075 Она млада дометнути не ће.”
0076 Кад Периша књигу проучио,
0077 Једва чека, Периша војвода,
0078 Једва чека, да дојде недиља.
0079 Отиђоше на Косово равно,
0080 Тер се мећу с рамена каменом,
0081 Три аршина уметнула млада.
0082 Опет пише Периша војвода,
0083 А на руку својој старој мајци:
0084 ”Ој старице, мила моја мајко!
0085 Ево к мени и делија дојде,
0086 Мушкога је хода и погледа,
0087 Женскога је струка и образа,
0088 Баш ко сека Краљевића Марка.”
0089 Ал му мајка књигу отписива:
0090 ”Ах мој синко, Периша војвода!
0091 Лако ти се тому домислити.
0092 У недиљу, која прва дојде,
0093 Отиђите на нове пазаре,
0094 Купујте ми праха и олова.
0095 Ако буде сека Анђелија,
0096 Не ће купит праха ни олова,
0097 Већ ће она куповати млада
0098 Срме, свиле, сјајних огледала.”
0099 Кад Периши била књига дође
0100 И он види, што му књига каже,
0101 Једва чека, да недиља дође,
0102 Па ми иђе на нове пазаре.
0103 Купују ми праха и олова,
0104 Млада Анђе праха и олова,
0105 Срме, свиле, сјајних огледала.
0106 Говори јој Периша војвода:
0107 ”Ште ће теби, делијо незнана,
0108 Срма, свила, огледала сјајних?”
0109 Она њему бесидила млада:
0110 ”Код куће ми до три секе младе,
0111 Свака жели, да им братац дојде,
0112 Да им носи даре недеране.”
0113 То изусти млада Анђелија,
0114 Пак утече прико поља равна,
0115 На нидарја дојке повадила,
0116 Војводи је Пери бесидила:
0117 ”Цркни, пукни, Периша војводо!
0118 Ево дојке у младе дивојке,
0119 Видио си, додио се ниси.”
0120 Кад то зачу Периша војвода,
0121 За њом јунак јуриш учионио,
0122 Ал је не би соко ухватио,
0123 Камо ли ће на земљи јунаци.
0124 И утече, весела јој мајка!
0125 И утече двору бијелому.
