Сестра Иван-капетана
0001 Везак везло тридест ђевојака
0002 У сред Сења града бијелога,
0003 А на кули Иван-капетана,
0004 Међу њима Анђа Иванова,
0005 Мила сестра Иван-капетана,
0006 До ње сједи Јелица ђевојка,
0007 То је сестра Гавран-барјактара,
0008 Наоколо остале ђевојке,
0009 Одоше се хвалити ђевојке,
0010 Свака свога заручника хвали,
0011 А не фали сестзра Иванова,
0012 Ћути Анђа, ништа не бесједи.
0013 Бесједи јој тридест ђевојака:
0014 ”Другарице, Иванова секо!
0015 ”Што се јеси, Анђо, понијела,
0016 ”Ђе те добар јунак испросио,
0017 ”По имену Раде Сењанине?
0018 ”Што не хвалиш онака јунака,
0019 ”Који јесте добар за мејдана? ”
0020 Мудра Анђа, ал’ се преварила,
0021 Из уста је ријеч бесједила:
0022 ”А тако ми моје вјере тврде,
0023 ”Ја нијесам бијелила лице,
0024 ”Ни за бана ни за ђенерала,
0025 ”Ни за кака млада капетана,
0026 ”Па ни оног Рада Сењанина,
0027 ”Већ том, сестре, не будите мани,
0028 ”Ја сам моје одгојила лице,
0029 ”Бијелила и уруменила
0030 ”За Турчина у Турску Удбину
0031 ”А на име Нукић-барјактара,
0032 ”Јунака га у Удбини нема.
0033 ”Ево има три године дана,
0034 ”Што долази Нукић барјактаре
0035 ”У години свакога мјесеца.
0036 ”Три сам дове турске изучила,
0037 ”И добро сам књигу изучила.
0038 ”А тако ми Бога истинога,
0039 ”Ја ћу узет’ Нукић-барјактара,
0040 ”Ја Нукића, јали земљу црну,
0041 ”Ил’ се млада ни удати нећу. ”
0042 Није ријеч везена марама,
0043 Да савијеш да у њедра бациш,
0044 Него иде од уста до уста.
0045 То зачуо Иван капетане,
0046 Капетану врло мучно било,
0047 Па добави Рада Сењанина,
0048 Све му каже што је и како је:
0049 ”Већ али ћеш мене послушати,
0050 ”Ти избери тридест Сењанина,
0051 ”Ђе гођ кога побољега знадеш,
0052 ”Води чету у Пролом планину,
0053 ”Тури страже на четири стране,
0054 ”Увати ми Нукић-барјактара,
0055 ”Ја увати ја донеси главу.
0056 ”А тако ми Божје вјере тврде
0057 ”Ако, Раде, погубиш Нукића,
0058 ”Честита ћу тебе учинити. ”
0059 А да видиш Рада Сењанина,
0060 Купи Раде тридесет Сењана,
0061 Ђе гођ кога побољега знаде.
0062 Кад изабра тридесет Сењана,
0063 Одведе и у Пролом планину,
0064 Тури страже на четири стране,
0065 Добро Раде од Удбине чува.
0066 То зачула Анђуша ђевојка,
0067 Мила сестра Иван-капетана,
0068 Како чула књигу доватила,
0069 Сједе Анђа, ситну књигу пише,
0070 Не пише је чим се књига пише,
0071 У образ је пером ударила,
0072 Из образа крви уточила,
0073 Па Нукићу књигу накитила:
0074 ”О Нукићу, срце из њедара,
0075 ”Не иди ми Сењу бијеломе,
0076 ”Јер ћеш јунак изгубити главу,
0077 ”Ево тамо у Пролом планину,
0078 ”О Нукићу, Рада Сењанина,
0079 ”Са њим има тридесет Сењана,
0080 ”Све јунака како ватре живе,
0081 ”Оће твоју сагубити главу. ”
0082 Па добави блиједо Латинче,
0083 Даде њему књигу из њедара
0084 И сувише стотину дуката:
0085 ”Мили брате, блиједо Латинче,
0086 ”Дању иди лугом зеленијем
0087 ”Ноћу иди друмом широкијем,
0088 ”А чувај се Сењанина Рада,
0089 ”Када дођеш на Кунар-планину,
0090 ”Па с Кунаре гледај у Удбину,
0091 ”Оћеш виђет’ на врв од Удбине,
0092 ”Тамо има до дванајест кула,
0093 ”Свака јесте покривена кула,
0094 ”Покривена тенећетом жутим,
0095 ”Штоно једна понајвећа кула,
0096 ”Покривена тенећетом жутим,
0097 ”На њој јесте јабука од злата,
0098 ”На јабуци соколово крило,
0099 ”Па се крило на чекрк окреће,
0100 ”Знаде Нукић који вјетар дува,
0101 ”Оно ј’ кула Нукић-барјактара,
0102 ”Иди право под бијелу кулу,
0103 ”Подај књигу Нукић-барјактару. ”
0104 Узе књигу блиједо Латинче,
0105 Дању иде лугом зеленијем,
0106 Ноћу иде друмом широкијем,
0107 Докле дође у Пролом планину.
0108 Добро Раде намјестио страже,
0109 Намјестио на четири стране,
0110 Уватише блиједо Латинче,
0111 Књигу траже, наћи не могају.
0112 Удари га Сењанине Раде,
0113 Капа паде, књига испанула.
0114 Узе књигу Сењанине Раде,
0115 Виђе Раде што му књига каже,
0116 Добро Раде утврђује страже.
0117 Докле дању било око подне,
0118 Једна стража Раду дотрчала
0119 И каза му Нукић-барјактара.
0120 Онда Раде сакупи Сењане,
0121 Па засједе у богазе тврде,
0122 Сењанима Раде бесједио:
0123 ”Браћо моја, тридесет Сењана,
0124 ”Немој који пушку изметнути,
0125 ”Док не пукне моја од образа. ”
0126 У то доба Нукић барјактаре
0127 На зекану ка на горску вилу.
0128 Колико је Турчин осилио,
0129 На зекану неге прекрстио,
0130 У руке му седевли тамбура,
0131 Танко куца, љепше попијева,
0132 Припијева Рада Сењанина:
0133 ”бре Кауре, Раде Сењанине,
0134 ”Да те оће срећа изнијети,
0135 ”Каурине, у Пролом планину,
0136 ”Да ти вежем руке наопако,
0137 ”А објесим коњу о умкашу,
0138 ”Би волио но царево благо. ”
0139 А то Раде и слуша и гледа,
0140 Па зарати пушку џевердара,
0141 И погоди Нукић-барјактара,
0142 Посред прси и златајли тока,
0143 Ома пуче тридест џевердара
0144 И погоди Нукић-барјактара,
0145 Сломише му токе и оружје.
0146 Ал’ Турчину добра срећа била,
0147 Олово га зафатити неће.
0148 А да видиш Нукић-барјактара,
0149 Трже сабљу, наћера зекана,
0150 У метериз чети ускочио,
0151 Ђе гођ кога Нукић достизаше,
0152 На двије га поле растављаше,
0153 Неколико погуби Сењана,
0154 Виђе Рада за јелу зелену,
0155 Па на Рада коња нагоњаше,
0156 Да му русу одсијече главу.
0157 А Раде се вије око јеле с обадвије стране,
0158 Турчин јели одсијече гране,
0159 Одиста га погубити ћаше.
0160 Кад се Раде виђе на невољи,
0161 Тури јунак пушку џевердара,
0162 Под Турчином коња уфатио,
0163 Другом руком за прси Нукоћа,
0164 С њиме удри под коња зекана,
0165 Па му веже руке наопако,
0166 А свеза га за коња зекана,
0167 И сакупи од Сења Сењане,
0168 Па одоше Сењу бијеломе,
0169 Одведоше Нукић-барјактара.
0170 Кад се Сењу примакоше близу,
0171 Ал’ Анђуша коло уфатила
0172 У зелену Иванову башчу.
0173 Кад сагледа Нукић-барјактара
0174 Свезаније руку наопако,
0175 Ђе га вуче зекан од мејдана,
0176 Онда Анђа коло окренула,
0177 Окренула коло наопако.
0178 Мир и здравље од Бога весеље.
