Седма руковет, Песме из Старе Србије и Македоније (1894)
Море, извор вода извирала
Море, извор вода извирала,
oф, море, oф, извор вода извирала, извор вода извирала!
Море, над извором мома стоје,
oф, море, oф!
На извор се огледала,
сас лице се разговара:
„Море, леле, лице, бело лице,
oф, море, oф!
Как' сам бела и румена,
Оште да сам црноока!
Море, пуста слика на Стојанку,
Земала би' ја Стојана.“
Ајде, ко ти купи куланчето
Ајде, кој' ти купи куланчето?
Море, кој' ти купи куланчето?
Хај, хај, море, куланчето,
Де, ђиди, де, куланчето!
„Ајде ми го купи лудо, младо,
Ајде, лудо, младо, нежењено.“
Хај, хај, море, лудо, младо,
Де, ђиди, де, нежењено!
Ајде, кој' ти купи свилен фустан?
Море, кој' ти купи свилен фустан?
Хај, хај, море, лудо, младо,
Де, ђиди, де, нежењено!
Што ли ми је
Што ли ми је, мила-ле, мајко, и драго,
Млад арамија, стара мајко, да одам.
Посеја дедо
Посеја дедо големата њива,
Иха!
Данга, ланга, данга, ланга, големата њива.
Иха!
Еј, гором диње, долом лубенице,
Иха!
Данга, ланга, данга, ланга, долом лубенице.
Иха!
Еј, навади се ерген-момче младо.
Иха!
Данга, ланга, данга, ланга, ерген-момче младо.
Иха!
Еј, гледала га дедова вунука.
Иха!
Данга, ланга, данга, ланга, дедова вунука.
Иха!
Варај Данке
„Варај, Данке, гиздава девојко!“
Седи Данка на високи чардак,
У рући ву шимшир-јогледало.
Начешља се Данка, јогледа се.
Изговара Данкина стрина:
„Варај, Данке, гиздава девојко!
Варај, Данке, варај!“
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стеван Стојановић Мокрањац, умро 1914, пре 110 година.
|