Седма песма

Седма песма Писац: Владислав Петковић Дис

* * *

                  СЕДМА ПЕСМА

Прошли су априли.
И ми нисмо више
И нећемо бити оно што смо били.

Све тише и тише
Подносимо дане,
Овај видик сунца и магле и кипте.

Ту су руже знане
И промена иста,
Само наше песме већ су по'абане.

Данас нам не блиста
Као некад, пређе,
Победа и љубав и будућност чиста.

Дошли смо до међе.
Још једино јава
Сећа нас на доба све блеђе и блеђе.

Светлост, боја плава
Сад су израз неба
У коме се тужно и уморно спава.

Нама сад не треба
Загрљај и цвеће,
Да украси младост, сумњу поколеба.

Нама доћи неће
Снови што се крију,
Забуна живота коју крв покреће.

К'о хаљину чију,
Меку и у свили,
Носили смо прошлост као срећу свију.

Прошли су априли.
И сузе се лију
Што ми нисмо оно што смо некад били.

---

Извори

• Владислав Петковић Дис: Сабрана дела, Књига прва Поезија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003, страна 91-92.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владислав Петковић Дис, умро 1917, пре 107 година.