[Севдалинко, моме, боли ли те глава]
„Севдалинко, моме, боли ли те глава?“
„Нит ме боли глава, нити половина,
Него ме је жал на та моја мајћа:
Што ме иије дала у малену кућу,
У малену кућу за велико момче; 5
Него ме је дала у велику кућу,
У велику кућу за малено момче.
Ја по собе шетам а оно по мене:
Севдалинко, дадо, чекај ме и мене.
Ја по баште шетам, а оно по мене, 10
Севдалинко дадо, чекај ме и мене.
Ја ти нисем дада, него сам ти љуба,
Него сам ти љуба од данас до века.“[1]
