Свјет мишке мишићима

Свјет мишке мишићима
Писац: Јован Сундечић



* * *


        Свјет мишке мишићима
                    (Басна)

                                Ил' о лонац кâм,
                                Или лонац о њ:
                                Тешко вазда по њ. —
                                         (По нар. пословици.)



До два миша мала
Мишка на свјет дала;
Од цице их маце
Она добро крила,
Њима бесједила:
„Дјецо моја драга!
Ви имате свог једнога врага,
Силна и жестока,
С два ђаволска ока ....
Та. злоглеђа зле је ћуди:
Вама смрти жуди,
И дан и ноћ пази,
Како да вас згази,
Да вас мори — и зубима пори. —
Чувајте се, моја луда чеда,
Ње паклена једа;
Нит вас буди од заклона срам,
Јер ће маца: ам ! . . .
Она ћуста — полапница пуста :
Кад мауца — тад од силе пуца;
Када мучи — тад вреба да скучи;
Кад се маже — тад на пасју лаже,
И кад преде — мисли на засједе.
Него синци, ради Бога!
Живота ви мога!
Утувите ова
Своје мајке слова:
Не тражите јада
Себи изненада;
Но складујте, ка' два складна брата,
Клонећи се међусобна рата,
Дјетинскијех загризица,
Лудјачкијех зађевица,
И свега, што може
Извућ' вас из коже ....
Били слаби, били јаци:
Не вјерујте нигрла маци;
Лукава је,
Ласкава је,
Силовита,
Навалита,
Вјештоловна,
Преотровна,
Као мора — на крв облапора ....
   Она љуто дави:
Тешко вашој глави,
Да јој игда у чељусти пане:
Оде л' ? . . . оде, — ка' да нигда прије
Ње на врату ни било ви није! . . .
Зато, дјецо моја,
Ви из ваше миле логе
Не пружајте за очи
Ни репка ни ноге:
Варалица стара
Може у трен тили
До вас да домили,
Па да ждрокне, — ка' залогај л'јеп:
И ножицу и ваш мали реп." —
   Тешко мишим, док је живе мачке!
Ко ће спаст их од њезине пљачке?
Навлаш кад су малоумни,
Недозрели, неразумни,
Маховити, плаховити,
Пресукани, напухани,
Вјетрењати и задрти,
Ка' мождане да им сврдо врти.
Па још нагле, — њима ками! —
У мацине нокте сами:
Да у грлу замре им и ..цију! . . ."
Кад их муса дохвати за шију . . .



Извори

  • Јован Сундечић: Изабране пјесме, Матица хрватска, Загреб, 1889, страна 74-76.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Сундечић, умро 1900, пре 124 године.