Сви дилбери мога и твог нема

* * *


[Сви дилбери мога и твог нема]

Сви дилбери мога и твог нема,
Мили боже што ли ми га нема.
Ил болује или ашикује?
Нит болује нити ашикује,
Већ га друга драга премамила. 5
Која ми га драга премамила,
Да бог да се она помамила!
Од помаме по гори одила,
Траву јела, с листа воду пила,
Простирач јој студена земљица, 10
Под главом јој студени камену;
Покривач јој ведро небо било.


Напомене

  • Прибрао Ђ. Свитлић у Босни.

Извор

„Јавор", година 1884, број 41, стр. 1300.