Све се мило и оплело,
и мен’ мајко да омијеш.
Да омијеш, да оплетеш;
да, сутра је ден Велигден.
Ће искочим на сабору, 5
ће се ванем на лек танац.
Па зароси ситна киша,
што видело све побегло,
слепа Ана не видела,
не видела, не побегла. 10
То се Богу нажалело,
те вој даде чарне очи,
и вој даде русе косе.
Примедба
Певач и место записа
Референце
Извор
Коста П. Манојловић, Народне мелодије из источне Србије, Научна књига, Београд, 1953., стр. 71.
