Све седењке седењкују
белу булу прикањују:
„Ајде, було, да вечераш.“
Бела була одговара:
„Баш ви хвала, све седењке, 5
баш ви хвала на понуда.
Ја га нисам ни ручала,
а камоли да вечерам.
Војно ми је на Косово,
можда ми је погинуло, 10
у крв мож је утонуло,
а ја јадна да вечерам.“
Референце
Извор
Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 728.
