Свет (комад у четири чина)/8
VIII
СТАНА, ТОМА, за тим НАДА, ЈЕЛКИЦА, КАЈА.
СТАНА: Баш му хвала; увек нам се нађе. Чекај да зовнем Кају: хоће да ти пољуби руку. (Оде до левих врата). Кајо, оди, сам је господин.
КАЈА (улази с лева с једним тањирем колача).
НАДА (улазећи за Кајом): А замислите, оче, тетка Каја крила од нас...
ЈЕЛКИЦА (која је такођер ушла): А данас је равно петнаест година, како је у нашој кући.
КАЈА (брише очи од суза): Јесте, па хоћу моју дечицу мало да почастим. (Љуби руку Томи).
ТОМА: Е, па нека ти је срећно, Кајо, и дај, Боже, да под нашим кровом проведеш цео век.
КАЈА: Ох, кад би Господ хтео да вас чује! Зар ја могу тражити боље господаре и лепши мир, него у вашој кући?
НАДА: Е, сад тек прими и од мене честитку; оно се у кујни не рачуна.
КАЈА (љуби је): Хвала, чедо моје. (Осврће се и тражи очима Јелку). А моје дете, зар ми моје дете неће да честита?
ЈЕЛКИЦА (која се била заиграла): Хоћу, Хоћу, дадо! (Загрли је).
КАЈА (љуби је): Зар моје дете, које сам ја прихватила и однеговала? Злато моје! (Љуби је).
НАДА: А што нам то, тетка Кајо, нисте казали, па бисмо ја и Јелка вас изненадили, а не ви нас?
КАЈА: Ех, што да говорим? Није тако важна ствар. Тек паде ми онако на памет, па рекох: Хајде да почастим моју дечицу. Узмите, узмите.
ЈЕЛКА (узима колаче и једе): И то дада умесила баш оно, што ја волим.
ТОМА: Е па, ти си јој најпреча.
КАЈА: А знате ли, децо, ко је још у овој кући са мном заједно петнаест година?
СВИ: Ко?
КАЈА: Наш мачак, Марко. Тог дана, кад сам се ја погодила код вас у службу, добили смо и Марка од господина Симе.
СТАНА: Јесте, Бога ми.
ТОМА: Па хоћемо ли и њему да честитамо?
НАДА: А где је Марко?
КАЈА: Ено га у кујни под огњиштем.
ЈЕЛКИЦА: Хајде да му понесемо по један колач. (Узме колач).
НАДА (узме и сама): Да га нађемо.
ЈЕЛКА (отрча до ормана и нађе тамо једну црвену пантљику): Хоћу да му вежем ову пантљику око врата: нека и он изгледа данас свечано. Хајдемо, да га нађемо. (Отрчи).
КАЈА и НАДА (оду за њом).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|