Светски ток

Светски ток (Lauf der Welt) Писац: Лудвиг Уланд

Кроз гору се стаза дала,
Крај стазице поток тече,
Ту пролазим свако вече,
Па ме мома сагледала.
Угађали никад несмо,
Па се ипак заволесмо.

Чудни су ти људски пути:
Одавно јој љубим лице
И то сасвим нехотице,
Нит’ се она кадгод љути!
Када нам се усне споје,
Заборавим јаде своје.

Тихи лахор ружу нија,
А не пита: „Волиш ли ме?”
Нит’ се ружа вређа тиме,
Што се роса на њу свија —
Ја је волим, она мене,
А љубав се не спомене.

Извор

1896. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година II, број 15, стр. 464.