Светски рат (фарса у једном чину)/3
III
АРСА, КАТА
АРСА (Иде прстом по карти, застајући на поједина места и гунђајући у себи).
КАТА (Уноси служавник са чашама и ставља на сто, а узима шољу од кафе).
АРСА: Шта је то? (Погледа и сети се). А, да!
КАТА (Полази).
АРСА: Овај... где оно рече, Като, да ти је муж погинуо?
КАТА: Па, у бугарском рату, господине, кажу на Брегалници.
АРСА (Окреће се карти): Јест, на Брегалници. (Нађе прстом Брегалницу). Била је то жестока борба, изненадан напад.
КАТА: Не знам.
АРСА: Јест, јест, изненадан напад. Па дабоме изненадан напад, кад ти чекаш; нападни ти њега ако нећеш да он нападне тебе. Не може, каже, савезник је. Ама какав савезник, по Богу брате, нема данас савезника; требам те, савезници смо, не требам те — нисмо савезници. Ето ти!
КАТА: Не знам ја то, господине!
АРСА (Наставља без обзира): Јер да смо ми напали, господине мој, за два дана заузели би (Показује на карту) Царевоселске положаје и Осогово; трећега дана затворили би ћустендилски кланац и готова ствар.
КАТА (Снебива се и као хтела би да се извини).
АРСА: Знам шта хоћеш да кажеш: а Европа? Ама каква Европа, брате мој, и шта хоћете вечито ви са том Европом? Не постоји Европа, нема Европе! (Издере се на Кату). Разумете ли ви то: не-ма-је!
КАТА: Извините, господин се наљутио, ја нисам крива!
АРСА (Тргне се): А, јест!... Ништа, ништа, Като, ја то онако себи говорим... овај... донеси вино!
КАТА (Полази): Па, да се не греје, господине. Донећу чим дођу гости.
АРСА: Јест, јест, боље је онда кад дођу гости.
КАТА (На вратима): Гле, ево их, господине! (Онима напоље). Извол’те! Јесте, овде је! (Пропушта их, а она одлази).
|