Свети часи

Свети часи
Писац: Павле Соларић

Свети часи

* * *

Човек трпи и подноси свакојаке страсти:
    Свагда мален, с’ силном вољом, а свагда без власти.
Али има (ко би реко?) жизни магновења,
    Гди сам не зна какова је човек покољења.
Божијега? Бози сами с неба силазаху, 5
    С људма неке пробављати часе миловаху.
Дуси живе половином, без видими уди,
    Но ми с душом и са т’јелом цјеливамо, људи.
Часи свети! Да се човек свега добра лиши,
    У вами су јоште пред њим исполини миши; 10
Стогодишње сплаћујете у једном дну труде,
    Стогодишњим прекосити тад висите груде!
Само љета, и с овима нек’ је мени здравје,
    Земља ми је подножије, а небо возглавје.
Нек’ с’ у бездну безчувствену, ко мрзи, углуби, 15
    То с’ у часи, да не шапћем, каде човек - љуби!

Извори

Павле Соларић: Гозба (сабране пјесме), Српско културно друштво "Зора", Београд, 1999, Библиотека "Кладенац" (српска културна баштина од Барање до Боке Которске) књига I.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Павле Соларић, умро 1821, пре 203 године.