Свети Сава и цар Турски
Пролетише два сива сокола
Нуз Стамбуле кроз бијеле дворе,
То не била два сива сокола,
Већ то била два господичића,
Једно јесте Омер-Декаиже, 5
А друго је Ћуприлијћ — везире.
Ал беседи Ђуприлијћ — везире:
„Знаш ли брате Омер-Декаиже,
Знаш ли, брате, где сам и ја био,
Где сам био а шта сам видео? 10
Ја сам био низ то море сиње,
А био сам у Светој горици,
Видео сам Вилендара цркву,
И у цркви Саву патријара,
Црква им је лепо покривена, 15
Покривена ћешером од злата,
По цркви су златне трепетљике,
И по цркви сребрне иконе,
Око Саве триста калуђера,
А пет стотин’ младијех ђакона, 20
Гологлави служе Господара,
Господара Саву патријара,
Нег’ кад одемо цару нашему,
Да говоримо цару нашему,
Нек’ окупи три табора војске, 25
Нек’ окупи пребијелу цркву,
Нек’ потурчи Саву патријара,
Нек’га метне великим везиром,
Нек’ потурчи триста калуђера,
Нека су му триста теваблија, 30
Нек потурчи пет стотин’ ђакона,
Нек су му пет стотин' сераклија,
Нек’ потурчи Вилендара цркву,
Нек раскује крсте и иконе,
Нек салије многе пиштољине, 35
Нек дарива триста теваблија,
И пет стотин’ младих сераклија.“
Ал беседи Омер-Декаиже:
„Ђути, брате, Ћуприлијћ-везире,
Немој ти то цару говорнти, 40
Јер ће тебе царе послушати,
Али то се неда потурчити,
Ведро би се небо раступило,
Па би турке камењем потукло."
Кад су от'шли до царева двора, 45
Похвали се Ђуприлијћ-везире.
Где је био и шта је видео.
Цар окупи три табора војске,
Он окупи у горицу Свету.
Кад је дош’о Вилендару цркви, 50
Пред црквом је шатор разапео,
Ал баш царе тада погодио,
Кад се служн божја летурђија,
Па је царе мало пречекао,
Док се божја сврши летурђија. 55
Кад свршили божју летурђију,
Оде Сава па се наместио.
Али царе шиље млађе слуге:
„Ид’те зов’те Саву патријара!"
И одоше два царева слуге: 60
„Ајд’ на ноге, патријаре Саво,
Право језди цару под шаторе.“
Скочи Сава од земље на ноге:
„Ко је цара на то научио."
Ал’ беседи царе Отманине: 65
„Хоћеш ли се потурчити Саво,
Метнућу те великим везиром,
И потурчит’ триста калуђера,
Нека су ти триста теваблија,
И потурчит’ пет стотин’ ђакона, 70
Нека су ти пет стотин’ сераклија,
И потурчит’ Вилендара цркву,
Да раскујем крсте и иконе,
Да ја слијем многе пиштољине,
Да даривам триста теваблија, 75
И пет стотин’ младих сераклија.“
Ал’ беседи патријаре Саво:
„Не могу се царе потурчити,
Јер ја имам старијег од себе,
Нег’ окупи хоџе и хаџије, 80
И дервише, турске књигоноше,
Те узмите мусафа на руке,
Мол’те бога и ви за три дана,
За три дана, за три ноћи тавне,
Нека вам се саставе планине, 85
Џим планина и Алај долина,
И нек продре вода из камена,
Нек протече поред намастира,
Нек заигра на истоку сунце,
Онда ћу се царе потурчити.“ 90
Кад то зачу царе Отманине,
Он узјаха дебела кулаша,
Па окупи хоџе и хаџије,
И дервише, турске књигоноше,
Те узеше мусафа на руке, 95
Мол’ше бога они за три дана,
За три дана за три ноћи тавне,
Док се њима није додијало,
А кад се је њима досадило
Он’ мусафа на земљу бацише. 100
Ал беседи патријаре Саво:
„Станде царе да ја бога молим,
Да ја молим само за три сата.“
Те нареди патријаре Саво,
Он нареди триста калуђера, 105
И пет стотин’ младијех ђакона,
Па метнуше капе камилавке,
Па служише велике бденије,
Кад почеше божју летурђију,
Из икона сузе ударише, 110
Састаше се до двије планине,
Џим планина и Алај долина,
И проврела вода из камена,
И протекла покрај намастира,
И заигра на истоку сунце 115
Ал’ се ведро небо раступило,
Па све Турке камењем потукло,
Сам остаде Омер-Декаиже,
И остаде царе Отманине.
Тада се је царе покајао, 120
Што ј’ на Саву војску подигао.
