Свети Јован
Бјеше ведро па се наоблачи
Па се облак на море навуче,
Из облака листак књига паде,
Па допаде на мору Тодору.
Књигу штије на мору Тодоре, 5
Књигу штије, сузе пролијева. -
Њега пита Анђелија љуба:
„Господине, на мору Тодоре!
„Каква ј' књига, шта ли заповједа?
„И до сад су књиге долазиле, 10
„Ама ниси ти ронио суза,
„Шта ли она теби заповједа? —“
„Бога теби, Анђелија љубо!
„Ову ј' књигу Христос оправио,
„Да му гледам лагану вечеру.“ 15
Ал' говори Анђелија љуба:
„Мој Тодоре, вр'једни господине!
„Ја ћу лако Христу за вечеру:
„Имам вина од трин'ест година
„И ракије трипут прежежене; 20
„Па ја имам малије јањаца,
„А јањаца истом за печење;
„Па ја имам малије козлића,
„И козлићи истом за печење —
„Ја имадем Христу за вечеру.“ — 25
„Не будали, Анђелија љубо!
„Не ће Христос вина ни ракије,
„Већ он хоће сина јединога,
„Да га кољем, ка' и јање мало,
„Да га печем, ка' и јање мало, 30
„Хоће Христос вечерати сина.“
Али сина не било код куле,
Веће д'јете бјеше код оваца,
Д'јете чува стадо б'јеле овце.
Њем говори Анђелија љуба: 35
„Пиши књигу, ситно, разгов'јетно,
„Да је њему на умору мајка,
„Нек остави своје стадо б'јело,
„Па нек иде својој б'јелој кули,
„Па нек види своју стару мајку, 40
„Не би ли је живу затекао,
„Па је подај сив-соколу своме,
„Нек је носи у гору Јовану.“
Књигу пише на мору Тодоре,
Па је даје сив-соколу своме, 45
Па говори сив-соколу своме:
„Носи књигу у гору Јовану.“
Соко књигу у гору однио,
Па је даје Јовану чобану.
Књигу гледа Јоване чобане, 50
Књигу гледа сузе пролијева,
Па он зове Равиојлу вилу:
„Богом сестро, Равиојло вило!
„Причувај ми стадо, б'јеле овце,
„Док ја одем својој б'јелој кули, 55
„Док обиђем своју стару мајку;
„Моја ми је на умору мајка.“
Јован оде преко поља равна,
Ка'но зв'језда преко неба сјајна,
Далеко га угледала мајка, 60
Па је ближе сусретала Ранка,
Руке шири, у лице га љуби,
Води д'јете у бијелу кулу,
Даје њему књигу написану,
Шта је њојзи Христос оправио. 65
Узе д'јете књигу написану,
Па говори родитељу своме:
„Родитељу, на мору Тодоре!
„Вежи мени и ноге и руке,
„Па ми вежи очи обадвије, 70
„Па ме кољи, ка' и јање мало,
„Па ме подај Христу за вечеру,
„Јер ће Христос доћи на вечеру.“
Кад то зачу са мора Тодоре,
Он ти скочи на ноге лагане, 75
Па му веже и ноге и руке,
Па му веже очи обадвије,
Па га коље ка' и јање мало.
Истом Тодор испекао Јову,
Ал' ето ти Христа на вечеру; 80
А Тодор му изнесе столицу,
Он износи од злата столицу
И износи од злата пехара
На столицу метнуо пехара
И метнуо сина печенога. 85
Мили Боже, чуда великога!
Кад то виђе Христос, сине бож'ји
Он се онда гротом насмијао
Па узима вина рујанога,
Па умива печенога Јову. 90
Али скочи Јоване чобане,
Па говори своме родитељу:
„Родитељу са мора Тодоре!
„Што ме н'јеси прије пробудио?
„Да ја идем своме стаду б'јелом, 95
Да г' не кољу вуци ни хајдуци.“
Њему Христос онда говорио:
„Ој Бога ти, Јоване чобане;
„До сад с' био Јоване чобане,
„А од сада светитељ Јоване; 100
„Ти ћеш сада са мном вав'јек бити.“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
