Света је пјесма...
Света је пјесма што кроз поноћ звони
Са златне лире анђелића бијели';
Свете су сузе што их вече рони
И њежном цвијећу на листиће дијели.
Свети су боли што кроз душу стижу
Сетрице младе када жали брата;
Свете су мисли што пјесника дижу
У даљне сфере, у звјездана јата.
Свет је и шумор лахоровог крила,
С пјевањем славља што долином блуди,
Ал' која виша светиња би била
Од сузе што је чиста љубав буди?
Мостар, 20. октобра 1892.