Свезнање В4
| СВЕЗНАЊЕ |
ВИНО, уопште свако пиће с умереном садржином алкохола (30-150 г на 1 л), добивено од сока слатког воћа обичним алкохолним врењем или уз додатак шећера или алкохола; према § 1 Зак. о в. под тим именом допуштено је стављати у промет и чувати само пиће произведено алкохолним врењем шире под утицајем → врелних гљивица, од свежег грожђа са домаће лозе; према томе код пића добивених од др. воћних сокова не може се употребити тај назив и мора се јасно назначити да не произлазе од грожђа. При оправљању, чувању и неговању в. врше се само оне радње и додају само она средства која дозвољава Зак. о в. и Правилник за његово извршење; исто тако могу се употребљавати само они називи и ознаке које допуштају Зак. и Правилник. Према боји в. се углавном деле на: бела, црна и ружичаста, а по јачини и др. особинама на: обична стона (испод 10% алкохола и без нарочитих особина); боља стона (преко 10% алкохола и бољим особинама); фина (преко 12% алкохола и нарочитим особинама, аромом, пуноћом и питкошћу). Бутељна в. продају се у боцама. Специјална в. (која нису справљена редовним поступком, већ специјалним начином) деле се (чл. 31. Правилника) на: десертна, пенушава, ароматична и медицинална. Ароматична в., аперитивна в., обична или десертна в., којима или при справљању, или кад су готова, додају ароматичне биљке или мирођије да би в. добило карактеристичан ykyc или мириc тих мирођија (→ бермет). Бела в. справљају се на тај начин што се шира одваја, одмах од комине и оставља да ври одвојено, или се, ако се жели да се из ње не извуку миришљаве материје, оставља на комини кратко време (6-24 сата); за справљање финих в. узимају се само самоток или прва цеђевина. Пре врења шира се по потреби пречишћава кратким таложењем од неколико сати, а од натрулог грожђа још и додавањем калијум-метабисулфата (КаSО₂). За врење је најповољнија тмпт. од 18°-20°, и бурад од 300-500 л, "која се пуне за 4/5; бурно врење траје 5-6 дана, а после тога наступа тихо, накнадно врење; свршетак се контролира кушањем или мерењем шећера (приближно широмером, а тачно хем. анализом). Ако се шира одваја од комине одмах, треба јој додати 5-8 г танина на 100 л paди бољег одржавања и бистрења, као и 5-8 г калијум-метабисулфата на 100л да би се сузбило дејство слабих раса врелних гљивица, разних бактерија и гљивица разних болести. Десертна природна в., разна специјална в., која се разликују од обичних стоних в. укусом и мирисом, високим садржајем екстракта и др. састо јака, а нарочито садржајем целокупног алкохола (чл. 31. Правилника за извршење Зак. о. в.); добивају се од сухог грожђа, концентрисане шире, чистог винског алкохола, одн. комбиновањем тих средстава са кљуком, широм или в. свежег грожђа и евентуалним додатком шећера, есенције, мирођија или екстракта. Десертна в. су: природна слатка д. в., слатка д. в. и ликерска в. Под природним д. в. подразумева се слатко д. в., које је чист производ. врења сока, добивеног цеђењем презрелог или делимице просушеног грожђа, и то само од домаћих сорта в. лозе. Слатка д. в. справљају се комбиновањем сухог или просушеног грожђа са широм или в. од свежег грожђа, као и врењем укуване шире са додатком шећера или без њега. Ликерска в.→ ликер. Медицинална в. справљају се из екстракта наркотичног биља или лекова и слатких в.; спадају под одредбе Зак. о апотекама; Зак. о в. § 11. и чл. 30. и 31. Правилника; за његово извршење предвиђају само да в., употребљено као основна материја за њихово справљање, мора бити првенствено домаћег порекла и исправно у смислу Зак. о в. Пенушава в. (шампањац) справљају се алкохолним врењем у затвореним боцама, или додавањем угљен-диоксида, под чијим утицајем пенушају кад се боца отвори и в. сипа у чашу. Ако справљено на начин уобичајен у Шампањи (поновним врењем у затвореним боцама) може по Зак. о в. (§ 11.) и Правилнику за његово извршење (чл. 31.) носити назив »природни пенушац«; а она којима је угљен-диоксид додан вештачки, морају носити натпис: »вештачки пенушац«. Производња шампањца отпочела је пре 250 год. у Шампањи и раширила се по целом свету; у Фрц. се за њихово справљање употребљава црни бургундац, који им даје јачину и арому, и бели шардоне, од којег добивају финоћу и свежину: њихова просечна јачина је 10,5-12%; са 1-2% шећера зову се сухи (сек), са 2-7% полусухи (деми сек), са 12-20% шећера слатки. Црна в. добивају се на тај начин што се шира оставља извесно време (дужина зависи од боје и количине танина које се желе да добију) да ври на комини, односно на кожицама бобица без петељки, јер се боја (енонцијан) налази у њима: у кљук се додаје до 5 г калијум-метабисулфата на 100 кг да би се смањило дејство нежељених бактерија и гљивица; врење се врши на тмпт. од 21-28° у отвореној или затвореној каци или бачви, и о уздигнутом или потопљеном комином; са комине се отачу док имају још нешто непроврела шећера, обично после 6-8 дана при отвореном, а до 15 дана при затвореном врењу; тихо накнадно врење врши се, као и код белих, у бурадима. Анализа в. испитује састав в. и његове органолептичне особине; врше је енолошке станице. при којима су по Зак. о в. постављени и стручни одбори за просуђивање и оцењивање в.; веома је сложена, јер се у в. налази много орг. и неорг. материја и безброј микроорганизама; дели се на хем. а., микроскопски преглед и дегустацију. Хемиском а. утврђују се састојци, њихова количина и њихов међусобни однос; кратком или трг. хем. а. утврђују се најважнији састојци: алкохол, екстракт, шећер, целокупне киселине, испарљиве киселине и пепео. Опширна а. обухвата и остале састојке који се хем. а., могу одредити: у ужем опсегу испитују се квалитет, сорта, порекло, природност, начин фалсификовања, степен покварености, средства за конзервисање и чување итд., а у ширем опсегу утврђују се још и количине јабучне, винске, млечне, ћилибарне, лимунске и фосфорне киселине, глицерина и танина, алкалитет и састав пепела, сумпор-диоксид, сумпорна, бензоева, салицилна киселина, сахарин итд. Микроскопским прегледом испитују се микроорганизми у в., расе врелних гљивица, бактерија и гљивица болести. Дегустацијом, тј. чулима укуса, мириса и вида одређују се: укус, мирис, боја и изглед в. У в. са налазе углавном ови састојци:
| вода | |
| алкохол | |
| целокупан екстракт | |
| шећер (гликоза, фруктоза) | |
| екстракт без шећера | |
| у њему има: | |
| гитрирљиве киселине (у облику винске) | |
| винске киселине | |
| јабучне киселине | |
| млечне киселине | |
| ћилибарне киселине | |
| сирћетне киселине | |
| танина | |
| глицерина | |
| азота | |
| пепела | |
| неиспитаних састојака |
Због садржаја алкохола в. је хранљиво; црна в. су више стимулантна него бела; стога забрањена код деце, нервозних, са повећаним притиском, код срчаних и бубрежних болести итд. Болести в. изазивају разни микроорганизми, који му узимају поједине састојке за свој живот и тим мењају хем. састав в. и његове органолептичке особине (укус, мирис и боју); микроорганизми долазе у в. из шире, одн. грожђа, затим из ваздуха и посуђа; углавном разликујемо: б. в. изазване микроорганизмима којима за живот потребан ваздух (вински цвет, цикнулост в.) и оне које проузрокују микроорганизми који живе без ваздуха (преврнуто в., горко в., манитно, јабучно-млечно врење и слузавост в.); да би се в. очувало од болести одваја се здраво грожђе од натрулог и употребљава калијум-метабисулфит код справљања в., нарочито од натрулог грожђа, а код прераде се води рачун о тмпт. и о потпуном превирању; ради тога употребљавати селекционисане гљивице за врење, а после врења одмах редовно доливати бурад, претакати редовно и на време, правилно сумпорисати. Мане в., штетне промене изазване страним материјама које в. прима из судова, ваздуха, грожђа итд.; од страних материја, проузрокованим микроорганизмима у в. и променама које у њему проузрокују растворљиви ферменти и хем. реакције; важније м. су: неугодан укус и мирио (на мишеве, плесан, дрво, буре, сумпорводоник, хибриде, распаднуте ферментне гљивице итд.); средства противу ових м.: 1) додавање шири сумпор-диоксида и селекционисаних ферментних гљивица, 2) вештачко → бистрење, 3) додавање зејтина, 4) употреба дрвеног угља итд. М. које проузрокују растворљиви ферменти и хем. реакције су: → прелом в. (бели, мрки и плави). Нега в., да би се в. одржало и сачувало своје одлике, потребна му нарочита нега као: доливаље → буради, истакање, мешање или сљубљивање, смржњавање и сумпорисање; поред тога, услед разних болести и мана, над њим се мора понекад вршити још и: → бистрење или филтрирање, бојење, гализирање, гипсовање, обезбојавање, освежавање, откисељавање и пастеризовање. Вински камен → стреш. В. мушица (Drosophila), мала муха чије ларве живе на материјама које превиру (воће, вино, сирће и др.). Множе се брзо и лако. Многе врсте погодни објекти за проучавање наслеђа. В. пумпа, ручна или моторна пумпа за претакање вина, помоћу које се може вино из нижег бурета претакати у више; може бити с клипом, лопатицама или зупчастим точкићима. В. сирће, в. оцат, добива се из вина под утицајем енцима сирћетних бактерија (alcoholoxydase) који претварају алкохол вина у сирћетну киселину и воду (→ цикнулост вина); разне сирћетне бактерије могу произвести и поднети различиту концентрацију сирћетне киселине; в. с. садржи просечно 30-80 г сирћетне киселине на 1 л, затим глицерина, пепела, алдехида, мање количине алкохола итд. Према нашем Зак. о вину (§ 13.) и Правилнику за његово извршење (чл. 33.) под именом в. с. сме се стављати у промет само производ сирћетног врења вина или вина од комине, које није покварено, а садржи најмање 10 г на 1 л сирћетне киселине. В. цвет, болест најчешћа код слабијих вина; проузрокује је углавном ситна гљивица (Microderma vini) која се множи на површини вина у отпражњеним бурадима, јер јој је гл. услов за живот ваздух; разлаже алкохол, орг. киселине и глицерин, услед чега вино слаби, и добива бљутав укус који увек прати и цикнулост; њен развој се спречава редовним доливањем буради одмах по завршетку врења; ако се то не чини, в. ц. се развија спролећа у вел. мери, нарочито ако вино није потпуно преврело, меша се с вином, узмућује га и даје му непријатан мирис; лечи се опрезним доливањем кроз левак који допире испод површине вина, тако да се навлака цвета постепено истера кроз отвор за врањ; затим се вино претаче у засумпорисану бурад или пастеризује.
ВИНОВА ЛОЗА (Vitis vinifera, фам. Vitaceae), дуговечна култ. биљка (достиже старост од 50-100 год.), пореклом из Евр., Аз. и Амер.; размножава се ретко из семена (обично за стварање н. хибрида). а чешће → положницама, потапањем чокота, резницама и калемљењем; гаји се ради грожђа које се једе свеже и осушено или се искоришћује за цеђење вина. Европска в. л. лако се ожиљава и калеми, лако подноси сушу и вел. количине креча у земљи, даје сочан и крупан плод и добра вина, али је веома осетљива према гљивичастим болестима и филоксери. Америчка лоза даје лошије грожђе и вино, али је отпорнија према филоксери; стога су њене 3 врсте (V. raparia, V.rupestris и V. Berlandieri) искоришћене као подлога за калемљење евр. лозе; → хибридацијом између њих створени су хибриди разних одлика. Стабло в. л. (крља, глава) је дрвенасто; рачва се у гране (парошке, рогове, кордунице) и увек носи на себи лозу, понекад дугу до 30 м. Лист в. л. је зупчаст, подељен каткад урезима на 3-5 исечака; развија се спролећа из пупољка кад се тмпт. попне на 9-12° (пупљење, кретање в. л.); време кретања зависи од предела и резервне хране нагомилане у лози; у ј. и топлим крајевима известан број доњег лишћа на чокоту уклања се пре цветања лозе да би се јачим утицајем сунчане светлости омогућило боље оплођавање цветова и олакшала борба против оидијума; у сев. крајевима то се чини пред зрење грожђа да би се у њему смањила киселина и повећала јачина боје. Цвет в. л., ситан, жућкасто зелен и миришљав, састављен од 5 чашичних, 5 круничних листића, 5 прашника и 1 тучка; груписан је у цваст (грозд), код неких врста (Рупестрис, Арамох х Рупестрис) постоје само прашници, са потпуно закржљалим тучком (м. цветови); цветање код нас бива обично у другој половини маја, кад се тмпт. попне изнад 15°, и траје 10-15 дана; оплођавање цветова много помажу пчеле, лептири, инсекти и ветар. Плод в. л. → грожђе; према употреби плода разликују се стоне и винске сорте в. л. Стоне сорте служе првенствено за јело; дају грозд лепог изгледа и боје, јагодаста облика, не исувише слатког ни киселог сока и довољно чврсте кожурице да може издржати пренос и сачувати свежину; од њих треба гајити ране (у Далм.) и позне (у Ј. Србији), јер се гајење оних које стижу о гл. берби не исплати; најважније врсте су 1) ране: мадлен анжевин, чапски бисер, меденац бели, марсељац слатки и шасла бела; 2) мускатне: тамњаника бела, црна и црвена, мускат хамбуршки и малага; 3) позне: валандовски црвени дренак, афуз-али, валандовска бела, ћилибарка, султанија, чауш, ада-калка црвена и бела, дренци. Винске сорте (у свету око 2 000 сорти, а код нас преко 250) дају црна и бела вина високог, доброг и слабог квалитета; 1) за црна вина високог квалитета служе: блатина, вранац, кратошија, бургундац црни, каберне и франковна: 2) за бела вини, високог квалитета: жилавка, кратошија, бургундац бели, ризлинг, семијон совињон, силванац, траминац, мараштина, багрина вугава и бена; 3) за добра црна вина: прокупац, зачинак, португизац, плавац мали, окатац, нинчуша, плавка, скадарка, станушина црна тиквешка; 4) за добра бела вина: смедеревка, масловац (шипон), креаца; 5) за слаба црна вина: кадарун и кавчина црна; 6) за слаба бела: сланкаменка црвена и бела, ружица, краљевина, плавац жути. Болест в. л. проу.чрокују биљке и животиње; од биљака највећу штету чине: пероноспора (пламењача), оидијум, плесан, антракноза (црни рак) и трулежница на корену, а од животиња: → мољац грожђани, винова пипа и филоксера.
ВИНОВА ПАЛМА (Raphia vinifera, фам. Palmae), палма тропске Амер. и зап. Афр., веома дугачких листова, из сока стабла добива се палмино вино, а из листова лика-рафија.
ВИНОВА ПИПА (Otiorrhynus ligustici), црн тврдокрилни инсект дуг 9-12 мм, подуже дебеле рилице, мужјака нема; неоплођене женке снесу по 100-400 јаја у земљу, где се ларве излегу и претворе у лутке и одрасле; у марту и априлу напада на разне биљке, нарочито на лозу, луцерку, репу и воћке; сузбија се скупљањем (ноћу, са фењером), стварањем лепљивих појасева на стаблу воћака и лозе да би им се спречило пењање, прекањем са дуванским екстрактом (5-8% у сапуњавој води), раствором баријумхлорида 3% у боди (са 2% меласе) и запрашивањем пупољка арсеновим средствима.
ВИНОГОРЈА, крајеви погодни за гајење винове лозе. Југосл. има више добрих в., различних по клими, саставу земљишта, положају, сортама грожђа и квалитету вина. 1) у Србији: Крајина, Смедерево, Жупа, Ниш-Сићево, Јелица, Лесковац-Власотинци, Пирот, Врање, Скопско-велешка котлина, Тиквеш, струмичко-валандовски крај, Охрид, брегалничка долина, Призрен; у тим крајевима се гаје око 50 сорти, већином домаћих, у којима превладава црно вино; одликују се вином са доста алкохола (просечно 12 vol.) и мало киселине (4-5 г/л). 2) у Војводини: ј. Банат, Чока-Падеј, Суботица, Барања, Фрушка Гора; у њима претежу: сланкаменка и бела ружица са слабим винима (8-10% алкохола); у новије време гаји се креаца и нешто квалитетних страних сорти. 3) у Хрв. и Слав.: Хрв. Приморје, Пљешевица, Загребачка Гора, Загорје, Међумурје, Калник, Масловачка Гора, Псуњ-Папук, Пожешка Гора, Диљ Гора и околина Брода; у њима се гаје већином домаће беле винске сорте: краљевина, зеленка, масловац, воловина, а од страних квалитетних сорти: рајнски и ит. ризлинг, бургундац бели, траминац, силванац; од стоних сорти: пламенка, тамњаника, хамбург-мускат и козјак. 4) у Слов.: Љутомер-Ормож, Горња Радгона, Марибор, Похорје, Словенске Горице са Птујем, Халозе, Брежице-Кршко и Ново Место Костањевица; у њима се поглавито гаје стране сорте за квалитетна вина (фурминт, мозлер, ризлинг ит. и рајнски, силванац, бургундац бели и црни, траминац, франковка, португизац) и нешто домаћих које дају вино цвичек 5) у Далм.: сев. острва, шибеничко-сплитско в., ј. острва, ј. приморје, Неретва и Конавље, Имотски, Загорје, Бенковац: у њима се гаје око 20 одабраних винских сорти и око 10 бољих стоних сорти; превлађују црне сорте за производњу јаких, густих вина (плавац мали, плавина, нинчуша, кадарун, блатина, ласина итд.), а од стоних сорти: цибиб црни итд. 6) у Херц.: мостарско-благајско в., љубушки, столачки и требињски виногради; од белих сорти: жилавка, кривошија, бена, резакија, пегавац, нешто ризлинга и семијона. За црна вина: блатина, скадарка и нинчуша, плавка, бритковина, црни бургундац, каберне, аликант-буше, португизац и арамон. 7) у Црној Гори: Црмница и Црног. Приморје; сразмерно мало винограда; за црно вино се гаје: вранац кратошија и задринка, а за бела: лисичина и белина.
ВИНОГРАД, земљиште засађено виновом лозом; да би се обезбедили родност лозе, каквоћа вина и век чокота и помогло одржавање потребне топлоте и влаге у земљи и распадање њених мин. и орг. састојака, потребни су нарочита нега и разноврстан рад; пре сађења винове лозе земљиште се искрчује и риголује, испитују се састав и особине земље, одабирају се подлоге (→ калем) и сорте винове лозе; у посађеним в. врши се загртање и одгртање, → орезивање, ђубрење, заламање → ластара, закидање → заперака, уклањање лишћа (→ винова лоза, лист), → запраптивање, → прскање и копање. Риголовање (риљање) в., припрема земљишта за сађење састоји се у превртању земље да би се створили што бољи услови за развијање жила засађене лозе; при том се доњи, мање плодан слој земље (здравица) избацује на површину, а горњи најплоднији део земљишта (ораница) спушта на дубину од 20, 30 и више см, где се развија највећи број жила посађене лозе и тиме обезбеђује њено примање и даљи напредак; у крајевима с довољно влаге и за резнице дугачке 20 см р. се врши на дубину од 40 см. а за резнице од 30 см на дубину од 50 см; у сухим крајевима и за каменита и оцедна земљишта дубина се повећава на 60, 70, 80 см, по потреби и до 1 м; за р. се употребљавају ашов с узенгијом, обична мотика и зупчаста мотика, а у каменитом земљишту још будак и пијук. Испитивање земљишта за в. мора се извршити пре сађења; има за циљ да утврди садржину креча, да нешта да ли је земљиште каменито, растресито и сухо, или глинасто, тешко и влажно, и да ли је земља слаба и неплодна, или јака и плодна. Избор сорте лозе вргањи се с обзиром на поднебље, земљиште и циљ гајења винове лозе. 1) Избор с обзиром на поднебље: за сев. хладне и већином влажне крајеве препоручљиве су само ране стоне и сев. винске сорте које су по природи веома слатке, али слабије родности; боље су беле сорте него црне; у јуж. и зап. топлим крајевима узимају се веома ране и веома позне сорте стоне и позније винске сорте; беле сорте у тим крајевима добре само за справљање ликерских вина; у умереној клими на погоднијим положајима узимају се домаће и стране сорте за производњу белих стоних, а на слабијим положајима за производњу обичних вина: у сваком случају избегавају се одвише родне сорте. 2) Избор с обзиром на земљиште: за слабија, мање влажна, каменита и кречна земљишта узимати винске сорте за производњу квалитетних вина, а у плоднијем и влажнијем земљишту сорте за производњу обичних вина; на белој земљи боље је садити беле, а на црној и црвеној земљи црне сорте. 3) Избор с обзиром на циљ гајења; за личну употребу могу се гајити најпозније и најраније стоне и винске сорте које одговарају личном укусу, уколико то допуштају земљиште и поднебље; ако се в. подиже у привр. циљу онда у близини већих потрошачких центара с добрим саобр. средствима треба гајити стоне, а далеко од њих, нарочито ако се засађују вел. површине, винове сорте; при избору ових последњих треба се ограничити само на 1 познату сорту, или највише на 2-3, које стижу једновремено, а допуњују једна другу и дају пријатно вино. Сађење в. вргаи се на риголованом земљишту готовим калемовима (→ калем), резницама или прпорцима; ако се не врши готовим калемовима мора се обавити и зелено калемљење (изузев у живом песку); ако је земљиште риголовано у пролеће, сађење се сме вршити најраније у јесен или идућег пролећа, да би се земља слегла. Загртање и одгртање в. мора се вршити (мотиком или плугом огртачем) у свим јсл. виногорјима, изузев Јадр. Прим., Херц., Црмнице и вардарске долине; при загртању треба покрити главу чокота и 3-4 окца на зрелим листарима, који ће се при резидби оставити на род; где постоји опасност од мразева скидају се са жица и загрћу у кордунице; ако је земља суха може се том приликом извршити и дубоко зимско копање у дубини 15-20 см. Огртање се вргаи у пролеће због резидбе, намештања коља, подизања кордуница на жицу од шпалира итд. Копање в. врши се људском снагом (у малим, густо и неправилно посађеним в.) или сточном запрегом, плугом, прашачем, екстирпатором и скорификатором (у вел. в. засађеним у правилне редове); може бити дубоко и плитко; дубоко копање врши се спролећа, пре но што лоза крене, чим се заврши орезивање, чишћење чокота и намештање коља; у крајевима са сухом климом и косим положајима земља се при том преврће равно, без банкова (гребена), а у крајевима са ретким сушама и честим пролећним мразевима на банкове, који омогућују боље проветравање земље, а штите лозу од мразева; плитко окопавање (прашење) уништава коров, спречава губитак влаге из земље, а земљу проветрава и меша с кисеоником из ваздуха, који помаже нитрификацију и распадање минер. и орг. материја; у сев. и влажним крајевима праши се плитко (5-7 см), а у топлим и сухим дубље (7-10 см): 1. прашење обавља се пре цветања лозе, 2. после цветања, а 3. пред шарак; по потреби врши се чешће, нарочито кишних година; може бити штетно: у цветању лозе (повећава рехуљавост грожђа), за време вел. летњих суша и пролећних мразева, јер снижава тмпт. и омогућује смрзавање зелених ластарића. Ђубрење в. поправља хем. састав и физ. особине земљишта и повећава принос; при томе се највише води рачуна о додавању азота, фосфата и калијума, јер често недостају земљишту, док осталих потребних састојака има у земљи и више но што их биљка тражи; за то служе: прир. потпуна и вештачка непотпуна ђубрива; у прир. ђубрива спадају зелено ђубре, компост и стајско ђубре; последње 2 врсте употребљавају се нарочито у в. из којих се добивају квалитетна вина; вештачка (минер.) ђубрива садрже обично по 1 врсту хранљивих састојака: азотна само азот, фосфорна фосфор, а калијева калијум; азотна ђубрива су: чилска шалитра, амонијум-сулфат и калцијум-цијанамид; фосфорна ђубрива: суперфосфат и Томасово брашно; калијева ђубрива: каинит, калијева 40% со, калијум-сулфат и калијум-хлорид; понекад се употребљавају још и креч и гипс. Да би се утврдило потребно ђубриво и количина, мора се пре ђ. вршити проба; најбољи начин је равномерно растурити стајско ђубре и компост по целој површини в. (пред копање или прашење), па их одмах земљом покрити; на исти начин се употребљавају и вештачка ђубрива.
ВИНОГРАДАРСТВО, гајење винове лозе за грожђе и вино; јавило се прво на И (у Пред. Аз.) и у ст. в. се постепено раширило на З: у М. Аз., Ег., Грч., Ит., Галију и Ср. Евр.; за време вел. сеобе и тур. најезда много страдало; затим се поново развило, нарочито у 2. половини 18. в. и у 1. половини 19. в.; после тога поново опало због преноса оидијума, филоксере и пероноспоре из Амер., па онда обновљено. Данас најразвијеније у Евр., јер од целокупне свет. производње (175 мил. хл) на њу отпада 145 мил. хл; највећи произвођачи су: Фрц. (60 мил. хл), Ит. (35-38 мил. хл), Шп. (20-24 мил. хл), Порт. (17 мил. хл). Рум. (5-6 мил. хл) и Југосл. (4-4,5 мил. хл); од ваневр. произвођача најважнији су: Алжир (10-15 мил. хл), Аргентина (7-8 мил. хл), Чиле (3 мил. хл). У Југосл. потиче из доба Римљана; данас у њој има под виноградима око 195 000 ха (Далм. 52 000, Хрв. и Слав. 41 700, Србија 35 400, Војводина 30 000, Б. и Х. 4200), који су дали 1932. г. 4 387 138 хл, а 1934. скоро 4 мил. хл вина; од тога извезено у 1932. г. 93 000 хл, а у 1934. само 17 500 хл.
ВИНОДОЛ, потолина у с. делу јадр. Прим., и. од Новог; дуга 24, широка до 3 км; дно добро обрађено и насељено; најзнатнија привр. грана производња вина; гаје се још: маслина и смоква. Винодолски закон, довршен 1288. г. у винодолској кнежини; озаконио односе в. општина и њихових господара, кн. Франкопана; веома важан правни споменик, драгоцен извор за ист. хрв. и ст.-сл. права.
ВИНТГАР, клисура преко које се мостом спајају тунели на жел. прузи Јесенице--Бох. Бистрица (Дравска Бан.).
ВИНТЕР 1) Зикмунд (1846.-1912.), чешки писац ист. скица, приповедака и романа; гл. дело: Магистер Кампанус. 2) Кристијан (1796.-1876.)), најбољи дански лиричар из доба романтизма; дао више збирки лирских песама у којима описао прир. Данске савршеном тхн. стила.
ВИНТЕРТУР, варош у Швајц. (54 000 ст.), у циришком кантону; метал. и ткст. инд.
ВИНТЕРХАЛТЕР Франц Ксавер (1806.-1873.), нем. сликар; највећи успех постигао у Фрц., где је радио портрете припадника високог друштва под Наполеоном III.
ВИНЧА 1) село на 14 км од Београда, на д. обали Дунава; важно преист. налазиште из доба бронзе, његово преист. стан. израђивало чувену панонску керамику и прерађивало цинабарит. 2) ман. близу села В.; потицао из времена деспота Стевана; потпуно разорен 1740.
ВИНЧЕСТЕР, варош (23 000 ст.) у Енгл.
ВИНЧИ → Леонардо да Винчи
ВИГЊАГА (Vitis silvestris, фам. Vitaceae), дивља винова лоза јагупида; расте и у нашим крајевима.
ВИЊА ДЕЛ МАР, климатско место (40 000 ст.) на Кордиљерима у држ. Чиле (Ј. Амер.).
ВИЊАК → коњак.
ВИЊЕ Осмунд (1818.-1870.), норв. писац реалистичког правца и најбољи песник на нар. језику.
ВИЊЕТА (Фрц.) 1) украс у облику винове лозе. 2) гравирани украс на пословном листу или на крају књ.
ВИЊИ Алфред (de Vigny, 1797.-1863.), најмисаонији песник фрц. романтизма; пун снаге, дубоке емоције и лепоте; преводима Шекспира и оригиналним комадима (Четртон), утицао много на стварање романтичне драме у Фрц. У песмама: Мојсије, Елоа, Вукова смрт, Пастирска кућа, Маслињак и Самсонов гнев> изнео своје погледе о богу, прир., смрти и љубави; у прози дао ист. роман Завера (Cinq-Mars), Стело и дивне новеле Робовање и величина вој. позива.
ВИЊМАЛ, највиши врх (3 298 м) у фрц. делу Пиренеја.
ВИЊОЛА Ђакомо (1507.-1573.), ит. архитект; 1 од твораца барока; извршио вел. утицај на евр. ахрт. 17. в.: гл. грађевине: Ил Гесу у Риму и дворац Капрарола.
ВИОЛА (ит.), гудачки инструмент, већи од виолине; има 4 жице: c, g, d¹, a¹, углазбљене у квинтама; пише се у алтовском С кључу. Виолина, гудачки мелодиски инструмент који се поступно развио из → виоле (око 1480.-1535.): има 4 жице: e², a¹, d¹, g: пише се у виолинском или G-кључу. Виолон, ст. име за контрабас. Виолончело, гудачки инструмент, мањи од контрабаса; држи се између колена; има 4 жице c, g, d, a, углазбљене у квинтама; тон му одговара човечјем гласу: пише се у бас. тенор и виолинском кључу када се креће у високом регистру; солистички инструмент.
ВИОЛЕ-ЛЕ-ДИК Ежен Емануел (Viollet Le Duc, 1814.-1879.), фрц. научник и арх., борац за обнову готског стила; у доба 2. царства ресторисао много средњев. тврђава и црк.
ВИОТИ Ђовани Батиста (Viotti, 1753.-1824.), виолинист и композитор; осн. модерне фрц. виолинске шк.; компоновао много концерата и соната за виолину и 2 виолине и чело, триа, гудачке квартете и др.
ВИПАВА, (ит. Vipacco), варошица у г. делу Випавине долине, у Слов. под Ит.; развијено виногр.
ВИПЕРА (лат.) → змија отровна.
ВИПЕТ, енгл. мали хрт, постао укрштањем вел. енгл. хрта са теријем; веома брз, употребљава се за трке паса; издужених линија, преломљених ушију, црн, црвен, бео, тиграст или сив.
ВИПТАЛСКО ГОВЕЧЕ, раса распрострањена у Тиролу и Аустр., мале величине, боје сиве, рогова ср. са црним врховима, одличне млекуље.
ВИР острво јз од о. Пага: површина 24 км².
ВИРАЖ (фрц.), у вплов. стручан израз за заокрет; отступање од праволиниског лета.
ВИРАК (Alchemilla vulgaris, фам. Rosaceae), вишегод. биљка из фам. ружа, бубрежастих листова, чији су ободи урезани заокруженим зупчастим кришкама; цветови скупљени у цваст гроњу.
ВИРГИЛИЈЕ → Вергилије.
ВИРГИНИЈА, Виргилија, кћи рим. центуриона Виргинија, коју по предању убио отац да је не би осрамотио Апије Клаудије; њена смрт изазвала устанак народа и пад децемвира.
ВИРГИНИТЕТ (лат.), девичанство, девојаштво, постојање → химена (девичњака); култ. народи му придају нарочиту важност, јер га сматрају као знак ж. части; нестајање девичњака пре брака сматра се за непоштено, а насилно одузимање в. ван брака као тежак злочин. Вирго интакта (лат.), нетакнута девојка, одн. с целим хименом, која није полно општила (девица).
ВИРИЈАТ, вођ побуњених Лузитанаца из 2. в. пре Хр.
ВИРИЛАН (лат.), мушки, мужеван. В. право, лично право. Вирилист, члан парламента по положају или по роду, а не по избору.
ВИРЈЕ, варошица (5 500 ст.) у Подравини (Савска Бан ): 2 парна млина.
ВИРМАН, вирманисање (фрц.) 1) преношење буџетских кредита једне позиције на др. 2) пренос неке суме са потраживања 1 рачуна на потраживања 2. рачуна; обрачун путем таквог преноса. Од оваквог начина плаћања имају вел. корист и публика и новч. заводи, јер се штеди у преносу и бројању ефективног новца. Вирмански чек, исплаћује се путем вирманисања; → чек обрачунски.
ВИРОВИТИЦА, град и среско место (10 653 ст.) У Подравини (Савска Бан.): трг. и инд. место (парни млинови, стругаре, циглане); гмн. Од старина: фрањевачки ман. и дворац грофа Драшковића.
ВИРОЛ, фабр. препарат; састоји се углавном од коштане сржи и слада (малц); употребљава се код малокрвности.
ВИР ПАЗАР, варошица (300 ст.) и пристаниште на Скадарском Јез. (Зетска Бан.); завршна станица кратке жел. Вар--В. П.
ВИРТЕМБЕРГ (Württemberg), ступњевита обл. у ј. Нем., благе климе; кроз ји. део протиче Дунав, у средишњем делу извориште Некара; ј. крајем избија на Боденско Ј. Стан. се мање бави земљр.. више инд. (солане, машине, метална и ткст. роба, хартија, кожа, одећа, пиво) и трг.; гл. гр. Штутгарт.
ВИРТУЕЛАН (фрц.), способан за дејство, могућан; супр. актуалан. В. лик, уображен, нестваран лик који се јавља код оптичких сочива и огледала.
ВИРТУОЗ (ит.), репродуктивни ум. који савршено влада тхн. муз. инструмента.
VIRTUS POST NUMMOS (лат.), врлина после новца, тј. новац пре свега, речи које је у једном свом стиху употребио Хорације да би прекорио и жестоко пресудио гл. начело тадашњих Римљана.
ВИРУЛЕНЦИЈА (лат.), способност клица да проузрокују обољење; зависи од токсичности и моћи нападања клице, која може лучити токсине или их задржати у себи.
ВИРУС (лат.), материја способна да проузрокује заразну болест; ознака за проузроковача оних заразних болести чије су нам клице још непознате, нпр. в. беснила, грипа и др. V. filtrans, назив за клице које не можемо видети постојећим справама за увеличавање; пролазе кроз поре најгушћих порцеланских свећа; могу се гајити у телу животиња или у симбиози са живим ћелијама. Вирусне болести изазивају разне врсте вируса; код људи: беснило, вел. богиње, мрас и др., а код биљака: коврчавост и мозаик кромпира, дувана итд.
ВИРХОВ Рудолф → Фирхо.
ВИРЦБУРГ (Würzburg), варош (90 000 ст.) на р. Марни у Нем., трг за жито, воће и дрво; инд. дрвета, дувана и метала; унив., звездара, музеји, библт. Вирцбуршка психолошка школа, побија сензуализам и асоцијанистичку псих. и тежи да експериментално испита више душевне појаве (мишљење, хтење, суђење итд.); осн. Освалд Килпе.
ВИРЧАНАЦ Бошко († 1915.), један од најзаслужнијих и најскромнијих четничких војвода; погинуо у борби са Бугарима у Скачинцу код Велеса.
ВИРЏИНАЛ (енгл.), клавсен разног облика, прототип модерног клавира.
ВИРЏИНИЈА, државица у САД (110 400 км²); на 3, у Алигенима, земљиште брдовито и план., а на И равно; стан. (2 400 000) се бави земљр. (житарице, памук, дуван), сточарством, риболовом, руд. и инд. (дрвета, ткст.. стакла, хартије, дувана итд.); гл. место Ричмонд. Вирџиниска ћурка, амер. бела ћ., раса пореклом из Амер., крупна, потпуно бела.
ВИРЏИНСКА ОСТРВА, део З.-инд. О. на И од Порторика; и. део припада Енгл., а зап. САД.
ВИС 1) острво у Јадр. М., 89,9 км² (Прим. Бан.); стан. се бави виногр., риболовом и гајењем наранџи и лимуна; има више црк. из ср. в.; најважније: св. Николе, једнобродна засведена базилика с 5 аркада и полукружном апсидом, подигнута 850.; св. Миховила, једнобродна засведена базилика с 3 слепе аркаде и правоугаоном апсидом, сазидана пре 11. в.; бл. госпе од Планице, кружне основе са кубетом и олтарском, споља четвороугаоном апсидом, подигнута пре 11. в. Код В. аустр. контраадмирал Тегетов потукао ит. флоту у пруско-аустр. рату (1866.), у којем Ит. учествовала као савезник Пруске. 2) варошица и гл. место (4 200 ст.) на острву В.; фрањевачки ман.; инд. (рибље конзерве), извоз вина; средоземна клима с благим зимама (ср. год. тмпт. 16,7°) и малим разликама између најхладнијих и најтоплијих дана; облачних и магловитих дана мало, највише у децембру; зиме без снега; веома погодно купалиште и зимско климатско место за реконвалесценте, живчано оболеле и оне који болују од плућа.
VIS (лат.), снага, сила. V. vitalis, животна снага. V. inertie, инерција. V. major, виша сила, која се није могла предвидети или спречити; извињава неизвршење или задоцњење у извршењу уговора.
ВИСАК. тешко тело, обично од гвожђа или мeсинга, купаста облика, обешено о танак конац; услед Земљине теже има увек вертикалан правац; употребљава се за контролисање да ли је неки предмет (зид) постављен вертикално, за довођење неког предмета (значка) у вертикалан положај, или за пројектовање неке тачке.
ВИСАЉКА, морнарски кревет од платна и 2 конопа; дању се савија у ваљак, а ноћу се веша између 2 куке.
ВИСАРИОН → Бесарион Јован.
ВИСИБАБА 1) дремавка (Galantus nivalis, фам, Amaryllidaceae), дуговечна зељаста биљка; има 2 линеарно-ланцетаста листа и подземно стабло промењено у лук, које се завршава белим цветом погнутим наниже; живи у шумама Евр. и з. Аз., и цвета рано спролећа, пре но што шума олиста, јер тад има довољно светлости. 2) стена → чучавац.
ВИСИЈА, височина, простран план. предео, обично преко 200 м надм. в.
ВИСИНА 1) угловно или лучно отстојање неке тачке (звезде, пола) на небу од равни хоризонта. 2) вертикално отстојање неке тачке од неке др. тачке. Апсолутна (надм., геом.) в., вертикално отстојање неке тачке од ср. нивоа неког мора. Барометарска в., висина живиног стуба, помоћу које се одређује надм. в. појединих тачака на Земљи (→ барометар). Динамичка в., рад који треба извршити при пењању од морске површине до неког места. Релативна в., вертикално отстојање од неке др. тачке која је узета за почетну. Висиномер, справа за мерење в. (анероид → барометар); у вплов, справа на принципу барометарске кутије која у сваком часу показује ваздухопловцу в. изнад полазног места; бројке на бројчанику премазане су материјом која светли у мраку. В. уписивач (барограф), справа која непрекидно и аутоматски уписује в. на којој се аероплан налази, обично на 1 листићу омотаном око ваљка са сатним механизмом. Висинска (планинска) болест, слична аеронаутичкој, наступа услед недовољне количине кисеоника у атмосферском ваздуху; неправилно куцање срца, вртоглавица, изнемоглост, крварење из уста и носа; аноксихем. инциденти настају на мањим в. стога што организам особе која се пење захтева већу потрошњу кисеоника услед енергичног мишићног рада; при пењању на Монблан, где атмосферски притисак 418 мм, оболевају готово све особе; може да буде смртна, ако се одмах не сиђе у низију. В. зраци → козмички зраци. В. клима, одликује се: чистим, свежим ваздухом без прашине и клица, са смањеним притиском и разређеним кисеоником, умереном влажношћу и топлотом, већим колебаљима између дневне и ноћне, летње и зимске топлоте; сунчани зраци обилнији ултраљубичастим зрацима; кретање ваздуха јаче. В. коректор, на аероплану уређај помоћу којег се регулише правилна размера ваздуха и бензина у карбуратору на висинама. В. разлика »h« двеју тачака је вертикално отстојање између тих тачака; → висина релативна.
ВИСИТОР, план. (2 210 м) сз. од Плавског Јез. (Зетска Бан.); глацијални трагови и мало Виситорско Јез. глац. порекла.
ВИСКИ (енгл.), алкохолно пиће, врста ракије; добива се у Енгл. и Амер. из пшенице, ражи или кукуруза; садржи 40-60% алкохола; арому и боју добива дугим стајањем (2-3 год.) у слабо нагорелим храстовим бурадима.
ВИСКЈАР, план, у Буг., између Софиског Поља и јсл. границе према Цариброду.
ВИСКОЗА (нлат.), густа вискозна маса која се добива дејством натријум-хидроксида и угљен-дисулфида на целулозу дрвета, претходно ослобођену лигнина и смоластих материја; служи за производњу вештачке свиле. В. свила, вештачка влакна од целулозе за израду текстилија и сл., добива се пропуштањем в. кроз веома мале отворе, при чему танка влакна в. улазе у нарочите киселе растворе; под утицајем киселине растварају се све њихове примесе и остају само очврснута влакна чисте целулозе; за 1´ могу се произвести влакна до 50 м дужине; после прања, бељења и сушења, од влакана се упреда пређа за различите потребе; в. с. је најважнија вештачка свила; у току 1934. произведено је у свету 306 000 т. Вискозитет, жилавост течности (раствора); мери се односом брзине истицања одређене запремине неке течности према брзини истицања исте запремине чисте воде; у тхн. се изражава Енглеровим степенима (по апарату којим се мери).
ВИОКОНСИН (Wisconsin), државица у САД, између Горњег Јез., Мичигена и р. Мисисипе (145 205 км², 3 мцл, ст.); аемљр. и сточарство; инд. животних намирница, ткст., дрвета, хартије, металуршка; од руда има: гвожђа, цинка и олова; риболов даје знатне приходе; највеће место Милвоки, а гл. место Медисн.
ВИСКОНТИ, чувена ит. породица; владала Миланском Војводином 1277.-1447.
ВИСЛА, највећа р. у Пољ; извире на з. Карпатима, а улива се са 2 крака у Гдањски (Данцишки) Зал.; пловна до Варшаве.
ВИСОК, обл. у и. Србији, у подгорини Старе Пл., на и. страни р. Темске (Моравска Бан.).
ВИСОКА ПЕЋ, употребљава се за добивање сировог гвожђа из оксидних руда редукцијом и топљењем на високој тмпт. Топлота се производи помоћу чврстог горива (кокс, дрвени угаљ) или електрицитетом, а редукција руде врши се коксом (→ пећ јамаста).
ВИСОКА ПОРТА, одн. Висока врата, спочетка назив за улаз у зграду тур. владе у Цариграду, а касније за саму владу; у последње време у тој згради се налазио само вел. везир и мин. иностр. послова.
ВИСОКА ШКОЛА, унив. или шк. у рангу Фак., као Екон.-комерцијална в. ш. у Загребу, Рударска в. ш. у Љубљани, Вој. акад. у Београду, Виша пед. шк. у Београду и Загребу, Муз. и Ум. шк. у Загребу. Високошколски спорт, установа у Прагу, осн. 1910.; води бригу о телесном васпитању свих чсл. студената у Прагу.
ВИСОКИ ТОПЛИ ФРОНТ, граница на висини између предњег и задњег приземног хладног ваздуха и уздигнутог топлог ваздуха, код оклузованог циклона; тромеђа између те 3 врсте ваздуха, изнад оклузованог фронта, у случају када је долазећи задњи хладни ваздух топлији од предњег хладног ваздуха; увек се налази испред оклузованог фронта, где доноси кишу или снег. В. хладни фронт, граница на висини између предњег и задњег приземног хладног ваздуха и уздигнутог топлог ваздуха; тромеђа између ове 3 врсте ваздуха у случају када је долазећи задњи хладни ваздух хладнији од предњег; увек је иза оклузованог фронта, где доноси кишу или снег.
ВИСОКИ ФЕН, план. (692 м) на л. обали Рајне, на белг.-нем. граници.
ВИСОКО, варош и среско место (4 706 ст.) на ушћу Фојнице у Босну (Дринска Бан.): у 14. в. познато трг. место, често и престоница бос. краљева; извози жито, стоку, коже; кат. самостан с гмн.
ВИСОКОКРИЛАЦ, парасол, једнокрилни аероплан чије је крило испод трупа, може бити наслоњено на труп или измакнуто.
ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНИ, у прав. црк. титула архиеп. и митрополита. Високопречасни, титула протојереја, архимандрита, ректора богосл. и виших свешт. лица.
ВИСОРАВАН, заравњен, висок план. предео.
ВИСОЧАЈШЕ РЕШЕЊЕ, назив употребљаван најчешће у Кнеж. Србији (до 1858.) за решења законодавне власти (кнеза и правитељствујушчег совјета).
ВИСОЧИНА → висија.
ВИСОЧИЦА, план. на д. страни р. Неретве, ји. од Коњица, (1 974 м); глацијални трагови.
ВИСПЈАЊСКИ Станислав (1860.-1907.), пољ. песник. драмски писац и сликар; сачувао пац. црте у свим својим књиж. и сликарским делима; у сликарству се истакао као ванредни стилист цртежа и предела; највећу славу стекао као драмски писац; у том роду нема премца у целој пољ. књиж.; гл. дела: Свадба, Ослобођење, Варшављанка, Новембарска ноћ, Клетва, Судије и др.
ВИСТ, игра с 52 карте, пореклом из Енгл.; играју 4 особе између којих се разделе све карте: партнери седе насупрот један другом; адут се одређује сечењем.
ВИСТАРИЈА (Wistaria), биљни род из фам. Papilionaceae. W. sinensis, украсан лијан. висок до 20 м, пореклом из Кине, љубичастих цветова, скупљених у цваст грозд.
ВИТ (Witt) 1) Јан (1625.-1672.), хол. државник, републиканац и одлучан противник породице Оранж. 2) Корнелије (1623.-1672.), брат претходног; погинуо с братом приликом нереда које изазвале присталице породице Оранж.
VIТА (лат.), живот; животопис. Виталан, животни В. феномени, животне појаве. Витализам, флз. учење да је живот специфична појава у прир. којом владају посебни закони различити од закона не живе прир. Старије н. учење претпоставља постојање нарочите »животне силе« која лежи у основи свих животних појава. Модерни в. или неовитализам учи да је живот аутономна појава која се не може свести на физ. и хем. појаве. Организам је увек недељиво цело, а не прост збир делова; али он није проста машина, јер се самостално одржава и може нарушене делове да поправи, па чак да из једног дела развије цело. По Дришу је непознати специфични принцип који руководи живим системима као целинама ентелехија; ова није ни материја ни енергија и она је крајњи узрок свих животних појава. Појам ентелехије потиче још од Аристотела. Виталитет, виталност, животна снага, животна способност. отпорност према утицајима уништавања; у статистици: ср. људски век.
ВИТАЉИЋ Андреја (1642.-1725.), песник из Комиже на Вису; написао рел. еп Остан божје љубави и дао стихован превод Псалтира.
ВИТАМИНИ. важни чиниоци исхране, супстанце неопходне сваком (младом или одраслом) организму за растење, одн. одржање равнотеже исхране. Прир. њиховог фзл. дејства још непозната; о њиховом постојању суди се по болестима (→ авитаминозе) које проузрокује њихов недостатак; биљног су порекла, али их има и у хранљивим материјама животињског порекла (млеку, месу), јер су их животиње, хранећи се биљкама, унеле у себе. Разликују се: А, В, C, D и E. 1) А се налази у маслу, рибљем уљу, овчијем лоју, неким жлездама. спанаћу и зеленим деловима биљке уопште; растворљив је у мастима, његов недостатак проузрокује код животиња заустављање растења, мршавост, изнемоглост, склоност к инфекцијама, а код човека и ксерофталмију. 2) В је растворљив у води; има га у пивском квасцу, млеку, жуманцету, јетри. бубрезима и љускама ориза, кукуруза, проса, зоби итд.; код животиња његов недостатак изазива престанак растења (код пацова), полинеурит (код живине), а код човека болест бери-бери. 3) С, или антискорбутични фактор, растворљив у води, има га највише у лимуновом соку, поморанџи, патлиџану, свежем поврћу, паприци, шљивама, спанаћу, месу и јетри; код животиња (заморчета) његов недостатак изазива вештачки, а код човека прави скорбут. 4) D, или антирахитични фактор, има га највише у рибљем уљу и жуманцету, може се створити у организму и сунчањем; код животиња (пацова) његов недостатак изазива експериментални рахитизам, а код човека рахитизам. 5) Е, растворљив у мастима, има га највише у кукурузној клици, рибљем уљу, сладу (малцу) и лишћу неких биљака; код животиња његов недостатак изазива експериментални стерилитет, код човека непознато дејство. До скоро хем. састав в. био непознат; сад за извесне в. (А, D, С) састав више-мање одређен, тако да се неки већ праве и вештачким путем, нпр. D (зрачени ергостерин).
ВИТАНИЈА, село близу Јерусалима, где је Христос васкрсао Лазара; данас Ел-Азарије (2 500 ст.).
ВИТЕ 1) Емануел (1617.-1692.), хол. сликар, највише сликао унутрашњост црк., којима је дао пуно ваздуха и светлости. 2) Сергеј Ј. (1849.-1915.), рус. државник, прво обичан жел. чиновник, па директор саобр., мин. (1892.) и претседник владе (1905.); највише утицао на подизање транскасписке (1888.-1889.) и транссибирске жел. пруге (1891.-1903.); закључио мир с Јап. у Портсмуту (1905.).
ВИТЕБСК, варош (100 000 ст.) на р. Дини у Рус; ткст. инд. (лан).
ВИТЕЗ, у ср. в. члан витешког сталежа; до 10. в. одликовали се грубошћу и насиљима тако да је црк. морала да устаје против њих; касније њиховом васпитању посвећивана нарочита пажња; од 7. год. учили јахање, гађање стрелом, дресирање соколова и паса за лов; од 15. ступали као пажеви у службу виших племића, а у 18. или 19. произвођени за в. Нарочитим обредом. Витешки калуђерски редови, осн. после 1. крст. рата, ради одбране Јерусалимске Краљевине од Турака; прво осн. ит. ред болничара или јовановаца, затим фрц. тамплара или храмовника, па нем. ред тевтонаца: касније Немци осн. и ред маченосаца (у Риги 1201.) са циљем да преведу у хришћ. и потчине народе на и. обали Балтичког М.Витештво, најнижи ред племства у доба феудалства; није било наследно, јер га у рату и борби могао да стекне сваки човек; али у миру обично додељивано само племићким синовима; најразвијеније у 12. и 13. в.; после тога опало и прометнуло се по многим крајевима у разбојништво.
ВИТЕЗОВИЋ-РИТЕР Павле (1653.-1713.), хрв. писац пореклом из нем. породице која се доселила у Сењ и похрватила; ученик и сарадник слов. научника Јанеза Валвазора; предузимљив и несталан човек; политичар, војник, чиновник, штампар, бакрорезац, историчар, језикословац, песник, пучки писац. Гл. ист. дела написао на лат. јез.: Stemmatographia, Бакрорези грбова јсл. племена са тумачењем у стиху; Croatia rediviva, у којој развио идеју да у јсл. покрајинама станује 1 народ; Plorantis Croatie saecula duo, о ратовима у 16. и 17. в.; Bosna captiva (1712.), пад Босне; у рукопису оставио ист. грађу о Србији и речник »лат.-илирски; има много пригодних песама; као историчар В. је хроничар и дилетант; његове ист. идеје донеле му титулу аустр. службеног историчара; на нар. јез. написао Кронику и 2 спева: Одилење сигетско, Сењчица; у првом пева о опсади Сигета и јуначким делима Николе Шубића; у другом о победи сењских јунака над Французима (1704.); издао и неколико календара са »приричницима«, пословицама у стиху. По нац. и књиж. идејама (о језику и правопису) В. је претеча Људевита Гаја.
ВИТЕЛИЈЕ, рим. цар, владао само неколико месеци 69. г.; за цара га извикале рајнске легије, пошто је потукао Отона; вел. расипник и развратник; глобио грађане; збацио га и погубио Веспазијан.
ВИТЕЛСБАХ (Wittelsbach), нем. династија; владала Баварском од 12. в. до 1918. г.
ВИТЕМБЕРГ, место у Пруској где је Лутер отпочео верску реформацију, својим написима противу папе, 1517.
ВИТЕНАГЕМОТ, нар. скупштина код Англосаксонаца. која је ограничавала краљ. власт; састављена од племства и свешт.
ВИТИГЕС, краљ Острогота у Ит. (536.-540.); потукао га Јустинијанов војскокођ Велизар.
ВИТИЛИГО (лат.), кожно обољење, услед којег поједини делови коже губе боју (пигмент), тако да оболела места остају потпуно бела; јавља се најчешће симетрично; код вел. броја овако необојених површина оболела особа добива шарен изглед; ако су захваћени делови коже покривени косом или длаком, онда и они имају белу боју; обољење се погоршава за време сунчаних месеци, а побољша зими; тачан узрок није утврђен; лечење несигурно и дуготрајно.
ВИТИМ, р. у Сибиру, д. притока Лене, дуга 1 760 км; пловна 590 км.
ВИТИЦА, кончаст завршетак сложеног листа помоћу којег се биљка обавија око притке и каквог др. ослонца; постала од вршних листића. Витичари (Cirripedia), група морских рачића са кречном љуштуром, који живе утврђени за подлогу. Главни претставници брумбуљке (Balanidae) који покривају стеновите делове обала мора, и лопари (Lepadidae), насађени на дугу дршку.
ВИТЈЕР Џон Г. (Whittier 1807.-1892.), с.-амер. песник борац против црначког ропства; описивао бедни живот Црнаца и идилични живот села; његове рел. песме ушле у молитвенике.
ВИТКОВИЋ 1) Гаврило (1820.-1902.). историчар; по струци тхн., а у ист. ушао као дилетант, али искрен љубитељ старине; вреди само као скупљач грађе, коју објавио у Гласнику срп. ученог друштва; бавио се прошлошћу Срба у Уг. 2) Михаило (1778.-1829), књиж., син срп свешт. из Јегре; помађарио се и припадао више мађ. него срп. средини. Живео у Пешти као чувен адвокат; писао песме и приповетке: Спомен Милице није ориг. ствар, већ прерада 1 мађ. дела.
ВИТКОЈЦ Мина (Witkojc, • 1893.,), лужич.-срп. песникиња, преводилац јсл. песника.
ВИТЛАЊЕ, витоперење, бацање дрвета, настаје услед неправилног и неједнаког утезања и бујања дрвета; јавља се нарочито код струганог (пиљеног) дрвета, али и код тесаног и цепаног; како в. смањује вредност и употребљивост дрвета, настоји се да се његов узрок уклони разним средствима, на 1. месту да се осигура лагано и равномерно сушење дрвета; смањује се и слагањем у витлове, оптерећивањем дасака теретом итд.
ВИТЛЕЈЕМ, варош (6 700 ст.), родно место јевр. краља Давида и Исуса Христа, 8 км од Јерусалима, с најстаријом хришћ. црк. (базилика). Витлејемски покољ, извршен по Иродовој заповести над свом мушком децом испод 2 год.
ВИТЛО, ручна, парна, моторна или ел. машина за дизање терета на броду; вуче ланац и диже сидро.
ВИТМАН Волт (Whitman, 1819.-1892.), амер. песник; песме у вези с моралним, друштвеним и полит. питањима; облик између ритмичке прозе и стиха; идеали су му слободан изражај душе и братство међу људима.
ВИТНИ МОНТ, највиши врх (4 420 м) Сијера Неваде, план. у Калифорнији.
ВИТОВЕЦ Иван, слав. бан (1457.-1463), чешког порекла; искористио борбе између Матије Корвина и Фридриха III да прошири своје поседе, и заузео многе градове који су некад припадали цељским грофовима.
ВИНОВНИЦА, ман. Успења у и. Србији, код Петровца; из доба краља Милутина; попаљен поч. 19. в.; обновљен 1856.
ВИТОЛД, Витовт, вел. кнез Литве (1392.-1430.); присајединио Литви ј. Русију; ратовао са Татарима (1399.) и био потучен; затим у савезу с пољ. краљем Јагелом разбио тевтонске витезове код Таненберга (1410.).
ВИТОЉТ Јозеф (• 1863.), литвански композитор, осн. ришког конзерваторијума; компоновао хорове, песме и оркестарска дела, у духу нар. муз.
ВИТОПЕРА ПОВРШИНА, праволиниска неразвојна површина.
ВИТОРИЈА варош (37 000 ст.) у с. Шп., на р. Задори, л. притоци Ебра
ВИТОРИЈА Томасо Лудовико (Vittoria, 1549.-1613.). шп. композитор; после Палестрине највећи музичар рим. шк. Компоновао: химне, мотете, мисе, посмртну муз. за царицу Марију итд.
ВИТОРИО АМАДЕУС. Савоја: В.-А. I. војвода (1630.-1637.). Сардинија: 1) В.-А. II, савојски војвода (1666.-1732.), краљ Сицилије од 1713., затим краљ Сардиније од 1720. 2) В.-А. III, краљ Сардиније (1726.-1796.).
ВИТОРИО ВЕНЕТО, варош у с. Ит. (25 000 ст.); ст. град, минер. извори; код ње Италијани (400 000 вој., 7 700 топова) предузели офанзиву (24./10. 1918.) против Аустријанаца (400 000 вој.), после пробоја солунског фронта и у доба пуног растројства А.-У., потукли аустр. вој. и настављали гоњење и поред понуђеног мира (29./10.) све до закључења општег примирја (11./10.)
ВИТОРИО-ЕМАНУЕЛЕ 1) В.-Е. I, сардински краљ (1802.-1821.). 2) В.-Е. II, сард. краљ (1820.-1878.); помаган од Наполеона III ратовао с Аустр. (1859.) и добио Ломбардиску Низију. а уступио Фрц. Савоју и Ницу; затим присајединио својој држави и остале делове Ит. (1860.); проглашен за краља Ит. (1860.). 3) В.-Е. III (• 1869.) ожењен црног. принцезом Јеленом; ит. краљ од 1900.; за његове владе Ит. водила рат са Тур. (1911.), од које одузела Триполис; учествовала у свет. рату (1915.-1918.) и добила Тирол, Горицу, Градишку и Истру, и заузела → Етиопију.
ВИТОРОГ, план. (1 907 м) и. од Гламочког Поља, на граници Прим. и Врбаске Бан.
ВИТОША, план. из родопског система на ј. страни Софиског Поља (Буг.); највећи вис Црни Врх (2 286 м).
ВИТРАЖА (фрц.), мала помична завеса.
ВИТРИНА (фрц), орман чије су стране од стакла; у њему по музејима и прив. кућама чувају и излажу мање ум. ствари.
ВИТРИОЛ (срлат.) 1) збирни назив за растворне сулфате двовалентних тешких метала (цинка, мангана, гвожђа, бакра и др.). 2) витриолно уље (пушљива сумпорна киселина).
ВИТРУВИЈЕ Полио, рим. архитект и писац ит 1. в. пре Хр.; делом: О архитектури, извршио вел. утицај на ит. архитекте из доба ренесансе, који су се преко њега упознавали у појединостима и на научној основи са ст. грч. и рим. архт.
ВИТСАВЕЈА. Давидова жена; Саломонова мајка, којом се Давид оженио пошто је њеног 1. мужа Урију намерно послао да погине.
ВИТСАЈИДА. варош у Палестрини, близу Каперпаума; родно место апостола Петра, Андреје и Филипа.
ВИЧЕНЦА, гл. град (65 000 ст.) истоимене пров. у Ит.; ткст., инд.: рудник мрког угља.
ВИХОР, торнадо, ваздушни вртлог малих димензија, кратког трајања; нагло се појављује и ишчезава; могу бити олујни, сунчани и динамички в. Вихорна струја, индукована струја у масивним спроводницима, у којим се њено коло затвара; назване тако због свога мање или више кружног облика који унеколико потсећа на облик в. ваздушних струја; Французи их називају Фукоовим струјама по физичару Фукоу; у већини случајева су нежељене и штетне, јер само загревају спроводник кроз који пролазе и претстављају чист губитак топлоте; у неким случајевима ипак су корисно употребљене, као у индукционим пећима за загревање и у ел. инструментима за умиривање осцилација покретнога система.
ВИХУХАЈ → ровчица.
ВИЦ (нем.) → шала.
ВИЦ Конрад (око 1395.-1447.), швајц. сликар, убраја се у зачетнике ренесансне у Ср. Евр.: сликао познате пределе; имао развијено осећање простора и запремине; гл. дела: Риболов и Христофор.
ВИЦАЗ Ото (Wicaz, • 1874.), лужич.-срп. фолклорист; гл. дела: студије о А. Муки, Ј. Колару и Лајпцигу као колевци луж.-срп. романтике.
ВИЦЕ- (лат, у сложеним речима: помоћник, намесник, под-. нпр. вицекраљ, вицегувернер. Вицеадмирал, чин у морнарици, одгов. код нас чину див. ген.
VICE VERSA (лат.), обрнуто, обратно.
ВИЦИОЗАН (лат.), погрешан; порочан.
VICTUM CORDIS (лат ). хронична срчана обољења с органским променама на залисцима и отворима. Узрок: реуматизам, ендокардитис зглобова, изазван инфек. болестима (запаљење плућа, грип, ангина итд.); даје најчешће инсуфицијенцију (непотпуно затварање залистака за време систоле), која може бити митрална (кад део крви за време систоле иде натраг из л. коморе у преткомору) и аортална (ако за време дијастоле аортални залисци пропуштају део крви натраг у л. комору); затим стенозу (сужење) митралну (кад крв из преткоморе теже пролази кроз сужени отвор у комору) и аорталну (ако крв из л. коморе теже улази у аорту). Знаци: замарање, лупање срца, убрзавање пулса; проширење преткомора и комора, шумови на срцу; при слабости срчаног мишића → асистолија.
ВИЦПАЛЕК Ладислав (• 1882.), чешки композитор; нарочито снажан у кантати за хор, сола и оркестар; гл. дела: циклуси песама: У божјој руци, Мудрост и суд, Светлост у мраку и муз. комад за оркестар: Последње ствари човека.
ВИЧЕГДА, д. и гл. изворишни крак р. Двине на С евр. Рус.
ВИЧЕРЛИ Вилијам (Wycherley, 1640.-1716.), истакнут енгл. писац комедија у доба ресторације.
ВИША ПЕДАГОШКА ШКОЛА, осн. 1920. са задатком да спрема наставно особље за грађ. шк. и среске шк. надзорнике; у њих се примају уч. осн. школа са врло добрим успехом на практичном испиту и 3 одличне оцене из шк. рада, млађи од 38 год.; у њима се предају сви предмети који се уче у грађ. шк. и сви предмети пед.-флз. групе предмета са карактером фак. предавања; деле се у 5 отсека: нац. предмети, страни језик, прир., мат. и ум. Постоји у Београду и Загребу.
ВИША СВОЈИНА, облик својине у феудалном систему; састоји се у праву племића да сабира део плодова са земљишта; у Србији укинута 1833., а у Ј. Србији и осталим деловима Југосл. уништена претходним одредбама за спровођење аграрне реформе од 1919.
ВИША СИЛА → vis major.
ВИШЕБОЈ, такмичење у више спортских грана лаке атлетике, где се победа рачуна по коначном збирном резултату, нпр. петобој, десетобој, или у скијању: скокови и пругашко трчање.
ВИШЕВИЋ Михаило (око 910.-950.), захумски кнез, гусарио са Неретљанима по мору, ратовао са кн. Петром Гојниковићем, а одржавао пријатељске везе с буг. царем Симеоном и хрв. краљем Томиславом; после Симеонове смрти пришао Виз. и добио назив патриција.
ВИШЕВИЦА, план. у Хрв., ј. од пл. Битораја, а си. од Цриквенице, висока 1 428 м.
ВИШЕГРАД, 1) варошица и среско место (4 701 ст.) на Дрини (Дринска Бан.), 1. пут се помиње у 15. в.; трг за стоку; хем. фабрика за прераду смоле и стругара. 2) остаци градића цара Душана на Бистрици више Призрена, са темељима вел. црк. св. Архангела и ман. св. Николе. Вишеградска бања, близу В. на Дрини; акратотерма (34.8º) са карактером слабо земно-алкалне воде; локална бања, недовољно уређена.
ВИШЕ ДРЖ. ТУЖИОШТВО, надзорни орган над свима држ. тужиоштвима при окр. судовима; постоји при сваком апелационом суду; има за дужност да заступа пред њим оптужницу; виши држ. тужилац може да одустане од оптужнице и на тај начин обустави даље гоњење.
ВИШЕСЕД, мултиплас, аероплан с посадом више од 3 лица.
ВИШЕСЛАВ, средњев. име града Голупца на Дунаву.
ВИШЕСЛАВ 1) 1. хрв. крштени кнез (око 800.) са седиштем у Нину. 2) 1. срп. владар, чије име сачувано у ист.; живео средином 8. в., а владао на подручју Рашке; осн. династију из које потичу Властимир, Петар и Часлав.
ВИШЕСТРУК. разноврстан. В. датирање, стављање више датума за ознаку времена у које се догодио неки догађај; в. д. издања или доспелости мен. чини ову ништавном. В. држављанство, појава да 1 лице има једновремено више држављанства; догађа се: 1) ако је лице рођено од домаћих држављана у иностранству, па му се у земљи родитеља одређује д. по jus sanguinis, а у земљи рођења по jus soli; 2) ако 1 лице буде примљено у д. без отпуста; 3) ако неко лице стекне удајом д., а не изгуби га у дотадањој отаџбини; у том случају свака држава признаје само своје д.; ако постоји стицај два туђа д., превлађује оно које боље одговара фактичном стању (нпр. где живи, где му је имање итд.). В. залагање, појава у стварном праву; састоји се у једновременом залагаљу 1 ствари за више дугова; у том случају заложни повериоци управљају своје право намирења по датуму сваке залоге (ранг залоге).
ВИШЕХРАД, део → Прага.
ВИШИ (Vichy), град (22 000 ст.) и чувена бања (гвожђевити угљоводонични извори) у ср. Фрц. на р. Алије.
ВИШИ ЗЕМАЉСКИ СУД, ранији назив за апелац. суд у Љубљани и Сплиту.
ВИШНЕВЕЦКИ Димитрије, козачки хетман из 16. в.; прославио се у ратовању са Турцима и Татарима.
ВИШНОВЈЕЦКИ Михаило, пољ. краљ (1669.-1673.), изабран после абдикације Јана II Казимира; неспособан владар; умро на дан хоћимске битке; заменио га на престону Јан Собјески.
ВИШНУ, индиски бог, творац света; 2. лице св. тројства; понекад се јавља и у људском облику под именом аватар.
ВИШЊА (Prunus cerasus) коштичаво воће слично трешњи; плод сазрева у јуну; има их више врста: стаблашице с црвеним и стаблашице с безбојним соком; праве, киселе са бојадисаним и ниске с безбојним соком; најраспрострањенија су: остхајмска, крупна Лотова (осенчена амарела), далм. марашка и керешка; од миришљавог дрвета праве се штапови и луле.
ВИШЊА ГОРА, варошица (400 ст.) у срезу литиском (Дравска Бан.); летовалиште и смучарско место.
ВИШЊИЋ Филип (1767.-1834.), највећи познати нар. песник; за време Карађорђева устанка живео од милостиње као слеп гуслар по логорима и у близини срп. војске, а после 1813. настанио се као избеглица у Срему, где је Вук Караџић забележио од њега песме о 1. устанку; гл. дела: Почетак буне на дахије, Бој на Мишару и др.
ВИШЊИЦА, село и бања близу Београда: хладне сумпоровите воде, слабо алкално-муријатичног карактера (14°) и лековито блато; лечи: реуматизам, костобољу, женске, кожне и др. болести.
ВЈАСА, индиски (ведски) певач; сматрају га за састављача епа Махабхарате, а и Веда.
ВЈАТКА, варош (62 000 ст.) у Рус., на истоименој д. притоци Каме.
ВЈЕЛИЧКА, варош (7 000 ст.) и рудник соли у пољ. Галицији.
ВЈЕЊАВСКИ 1) Јозеф (Wieniawski, 1837.-1911.), пољ. пијанист и композитор, проф. московског и бриселског конзерваторијума, диригент Муз. друштва у Варшави; компоновао: концерт за клавир. игре, фантазије. 2) Хенрик (1835.-1880.), пољ. композитор и виолинист; компоновао: 2 концерта за виолину, фантазију Фауст, Успомену на Москву и др.
ВЈЕРУЈУ, почетна реч символа вере, у којем су кратко изложене гл. истине (догмати) хришћ. црк. Најпознатији: Никео-цариградски, састављен на 1. и 2. васељ. сабору у Никеји и Цариграду (325. и 381.). У ркат. зове се credo.
ВЈЕТРЕНИЦА, пећина на сз. крају Попова Поља (Зетска Бан.); највећа у динарском карсту (испитано 7 503 м пећинских канала); има веома лепе облике.
ВЈЕШИН Јарослав (1859.-1915.), буг. сликар, по народн. Чех, радио ратне слике и жанр-сцене.
ВЛАГА, водена пара у ваздуху; мери се хигрометрима и психрометрима, а изражава висином живиног стуба у мм, тј. одређује се колики притисак чини вазд. пара у укупном вазд. притиску. Изазива застој и нагомилавање топлоте у човечјем телу (→врелице), утиче неповољно на органе за дисање, јер при пролазу одузима топлоту слузокожама и омогућује клицама да изазову запаљења крајника, ждрела, грла, носа, душника, душичних цеви, плућа и плућне марамице; слично дејство имају влажно одело и обућа. Апсолутна в., количина водене паре у 1 м³, изражена грамовима. Релативна в., однос између садржане количине водене паре у ваздуху и оне количине коју би ваздух могао да прими до своје тачке засићености; изражава се у процентима од 0-100 (0% значи сух, а 100% потпуно влажан ваздух). Специфична в., проценат водене паре у 1 кг ваздуха, изражен грамовима.
ВЛАДА, управа; министарски савет као централна управна власт; владаочева управа државом (нпр. в. краља Петра I). В. де факто, састављена је од личности које су на тај положај дошле повредом устава; о њиховом признању постоје 2 теорије: Тобарова и Вилсонова; по 1. остале државе треба да признају владу, која је дошла путем револуције или државног удара, тек кад се прилике у земљи среде и кад је народ потврди изборима; по 2. теорији њено признање зависи од њене легалности. В. нар. одбране, образована у Паризу после укидања 2. царства 1870.; у њој су били: Троши, гувернер Париза Гамбета, Фери, Жил Симон и др.; организовала одбрану Фрц. у унутрашњости.
ВЛАДАЛАЦ, у монархији изабран или наследан шеф државе, с ограниченом или неограниченом влашћу. Апсолутни в. сам издаје зак., а судије држи у зависности као управне чиновнике. Уставни в. дели законодавну власт с парламентом, а судску препушта независним судијама, мада они формално изричу пресуду у његово име; свуда је неодговоран и полит. и кривично. Владарска милост, у грађ. праву акт краљевске власти којим се неком лицу одобрава да изјавом позакони своје ванбрачно дете; може се употребити само ако је немогуће прибећи позакоњењу путем доцнијег брака (нпр. кад су оба супруга већ у 2. браку, кад је 1 умро, итд.) или се брак не може валидирати; молба се предаје среском суду, а мишљење даје апелациони суд. В. приватно право, по грађ. праву подлеже потпуно грађ. зак. и нема никакве разлике између њега и прив. имања грађана.
ВЛАДИВОСТОК, варош (108 000 ст.) у рус. делу Аз., на Тихом Ок. Важно пристаниште и завршна тачка трансибирске жел.; унив.
ВЛАДИГЕРОВ Панчо (• 1899.), буг. композитор; влада тхн. средствима и у својим делима примењује интересантне мелодиске и ритмичке карактеристике свог народа; компоновао: разна дела за клавир, виолину и оркестар, симфон. легенду Св. Јован Рилски, рапсодију Вардар, Буг. свиту за вел. оркестар, игре, сценску муз. за 6 комада и др.
ВЛАДИКА, еп. прав. цркве; превод грч. речи деспот.
ВЛАДИКАВКАЗ, варош (78 000 ст.) на Кавказу, на прузи Баку-Ростов; високе шк. за тхн. и пољопр.
ВЛАДИМИР, кнез зетски († 1016.); владао повучено у Зети док га крајем 10. в. није напао и заробио македонски цар Самуило; у ропству, у Преспи, дошао у везу с царевом ћерком Теодором или Косаром; Самуило пристао на тај брак, јер је одговарао и његовим полит. плановима; после Самуилове смрти цар Јован Владислав, који се љуто светио члановима Самуилове породице, убио је В. на превару; од онда датира култ св. В., који траје све до данас. Његово тело налази се у Арб., у ман. Шен Ђин.
ВЛАДИМИР, Бугарска: кнез (889.-893.), старији син Бориса I; слаб владар кога је отац збацио и довео на престо млађег сина Симеона. Русија: 1) В. I Велики св., кнез (980.-1015.), помагао виз. цара Василија II у борби с Бардом Фоком и добио његову сестру Ану за жену; приликом венчања прешао у хришћ. и отпочео покрштавање Руса. 2) В. II Мономах, вел. кнез (1113.-1125.), сузбио нападе Половаца и стао на пут унутрашњим нередима у Рус.
ВЛАДИМИРКО, галициски кнез из 12. в.; осн. Халич.
ВЛАДИМИРЦИ, варошица (1 000 ст.) и среско место у Србији, ји. од Шапца (Дринска Бан.).
ВЛАДИСЛАВ 1) В. I, срп. краљ (1233.-1242.), син Стевана Првовенчаног, а зет буг. цара Јована Асена II; збацио старијег брата, краља Радослава, и одржавао се на престолу помоћу тастовом; пренео тело св. Саве из Трнова у Милешево; после смрти свог таста, за време најезде Татара у Ср. Евр., збачен с престола од млађег брата Уроша, који му дао на управу Зету; умро после 1264. год. 2) В. II, срп. краљ (1321.-1324.), син краља Драгутина и мађ. принцезе Катарине; добио од мађ. двора Слав. као наследни посед (1292.), а после Драгутинове смрти (1316.) покушао да добије и његове земље, или га краљ Милутин потукао и затворио; кад је Милутин умро (1321.), ослобођени В. завладао, помоћу Мађара и бос. бана, очевим земљама, пошто је опет потучен од присталица Стевана Дечанског, повукао се у Мађ. (1324.); његовим земљама у Босни (Соли и Усора) завладао онда бос. бан Стеван II, а око Срема водиле се дуже борбе између Срба и Мађара.
ВЛАДИСЛАВ. Влашки: В. I или Влајку, влашки војвода (1364.-1377.), син Александра Мунтеана, заузео Видин и одбио напад мађ. краља Лајоша. Мађ. → Ласло. Пољ.: 1) В. I Локјетек, краљ (1306.-1333.), ослободио Пољ. чешке власти. 2) В. II Јагело, краљ (1386.-1434.), венчао се као литвански кнез са пољ. принцезом Јадвигом и том приликом прешао у хришћ.; његову врховну власт признавала Литва и Молдавска; прославио се победом над тевтонцима код Таненберга. 3) В. III, краљ (1434.-1444.), син претходног, изабран за мађ. краља; погинуо у борби са Турцима код Варне. 4) В. IV, краљ (1632.-1648.), син Сигмунда III; као краљевић истакао се својом победом над Турцима код Хоћима; после 1610. признат од 1 дела рус. племства за цара. Чешки: В. I, краљ (1490.-1516.), пољ. краљевић, изабран прво за чешког, па затим и за мађ. краља; живео у Мађ.
ВЛАЈКОВ Тодор (• 1865.), буг. књиж. и политичар; јавни радник и истакнут задругар; јавио се 80-их год. као приповедач; писао приповетке из сеоског и маловарошког живота.
ВЛАЈКОВИЋ Ђорђе (1831.-1883.), пеш. пук.; ступио у а.-у. вој. 1847.; прешао у Србију 1862. За време устанка у Босни (1875.) командовао добровољцима, а 1876. добр. кором на Јавору.
ВЛАЈНИЦА, план. (1329 м) јз. од Гостивара (Вардарска Бан.).
ВЛАК 1) рибарска мрежа у облику кесе отвора 1,5X6-7 м, дубине 2-3 м, коју 2 рибара, на 2 чуна, вуку по дну реке; кад осете да је риба ушла, рибари нагло затворе мрежу, затезањем 2 једека везана за доњи крај пређе. 2) рибарска мрежа на дугачкој мотки, за лов с обале, позната у свим крајевима Југосл. 3) → полигон. 4) → воз.
ВЛАКА, примитиван шумски пут, по којем се извлачи дрво обично тако да се предњи део натовари на 2 точка, а др. се вуче по земљи.
ВЛАКНА, творевине које се добивају од разних биљних делова: са семенка памука (памучна в.), из стабла лана, конопље, коприве и др. (ликина в.), из мезокарпа кокосових плодова (кокосова в.), из листова неких врста банане (манилска в.); налазе многоструку примену у ткст. инд.
ВЛАМЕНК Морис (Vlaminck, • 1876.), фрц. сликар, угледан »фовиста« највише ради пределе.
ВЛАСАЦ, влашац, танки ваљкасти црви из реда стронгилида; живе у плућима домаћих и неких дивљих животиња: код овце и козе Strongylus filaria, S. commutatus и S. capilaris; код свиња S. paradoxus, а код говеда S. micrusus; проузрокују кашаљ са слузавим искашљавањем, који доста мучи животиње, а може изазвати и смрт; лечење доста тешко.
ВЛАСЕНИЦА 1) варошица (2 000 ст.) и среско место у Борчу (Дринска Бан.). 2) → власњача.
ВЛАСИ, Мавровласи, остаци поромањених староседелаца на Б. П.; за разлику од В. по прим. градовима у Далм., они по план. у унутрашњости прозвани М., тј. црни В. У унутрашњости се бавили поглавито сточарством; још у ср. в. назив В. означавао сточара; данас код Јсл. израз В., уколико се не употребљава за Цинцаре или Румуне, има погрдно и увредљиво значење. Номадских сточара В. било и у Карпатима, а у Моравској (ЧСР) 1 група у Бескидима и данас се зове В. (Валаши); у њихову језику и култури има много влашких примеса услед мешања с В. у 13. в.
ВЛАСИНА 1) д. притока Ј. Мораве; извире из Власинског Блата. 2) план. предео у Србији (Вардарска Бан.), у сливу Влас. Блата; 24 махале око депресије Влас. Блата и 20 села у сливу р. Горње В. Раније гл. занимања сточарство и рударство, данас печалбарство.
ВЛАСНИК, лице коме припада право својине над одређеним предметом. Власничка тужба, подиже се за заштиту својине. В. хипотека, она коју неко лице стави на своје непокретно имање; власник је доцније може пренети на 3. лица; постоји у нем., а делимице и у јсл. баштинском праву, где се назива забележба намере задужења; да би добила праву снагу, мора се ова забележба претворити у хипотеку у корист 3. лица најдаље у року од 60 дана. Власништво, право својине.
ВЛАСЊАЧА, власеница, ливадарка (Роа, фам. Gramineae), трава распрострањена по свим геогр. ширинама; постоје преко 100 врста.
ВЛАСОТИНЦИ, варошица (4000 ст.) и среско место на р. Власини (Вардарска Бан.); у околини развијено виногр.
ВЛАСТ, право заповедања, прописивања поретка. Држ. в. је основна или највиша; она је суверена, неограничена, недељива; из ње потичу у границама зак.: оп., самоупр. и све др. в. В. кључа, женино зак. пуномоћство да врши у име мужа све набавке које су потребне за кућно снабдевање. В. мужевљева, дужност мужа да чува хармонију брака; из ње проистиче мужевљева в. да контролише живот жене; отуда она за време брака не може учинити ниједан правни акт без одобрења мужа; ако би муж ускратио давање одобрења за какав акт или врсту аката (генерално одобрење) из просте шикане, жена има право да се обрати старатељском судији, који јој може дати одобрење уместо мужа. В. очинска, у рим. праву в. на живот и на смрт; син је, без обзира на године, дуговао безусловну послушност оцу и цело његово имање припадало је оцу; данас отац има дужност старања о својој брачној деци и има в. над њима до пунолетства (одн. еманципације), али он то не сме злоупотребити; у противном не само деца и сродници, већ и свако лице може тражити од суда да се оцу одузме очинска в., а деца ставе под старатељство. В. очинска продужена, очево право да своје дете, недовољно развијено за самосталне послове, задржи под својом в. и после пунолетства уз дозволу старатељског суда по ванпарничном поступку. В. туторска, замењује очинску; она проистиче из дужности старања о личности и имању пупиле; врши се по прописима зак. о старатељству и ванпарничног поступка; тутор нема права кажњавања пупиле телесним казнама, које припада оцу. Властодавац, лице у уговору о пуномоћству које пуномоћнику даје в. да у његово име и за његов рачун врши правне послове. Властодавница, део земљишно-књижног улошка; у њу се уписује власник земљишно-књижног тела и све промене у личностима сопственика.
ВЛАСТАР Матија, виз. калуђер из 14. в.; саставио (1335.) Синтагмат, зборник црк. и световног права у вези са црк.; по наређењу цара Душана преведен на срп. (1347./8.).
ВЛАСТЕЛА, потиче из племенских поглавара, побочних линија владарских породица, истакнутих чланова вој. и адм., а у нашем прим. и плутократија; код Срба постојала сигурно још у 12. в. и делила се на нижу (војини, властеличићи) и вишу (велможе). Код Руса, Бугара и Румуна властелин је називан именом бољар и бојарин, по татарско-монголској речи бајар (богат, утицајан, угледан човек).
ВЛАСТЕЛИНСТВО, у нашој ст. држави било или од старине (знамените ст. породице) или се добивало личним јунаштвом и заслугама; вел. властела су били вел. дворски доглавници, управници вел. области, имаоци баштина; мала властела су били нижи чинови с мањим баштинама; властелин баштинар имао наследну баштину у породици, властелин пронијар уживао само доживотно земљу коју је за вој. услуге добио од владаоца (пронију); право на баштину или пронију доказивало се хрисовуљом, владалачким писмом с печатом; властела су имала право да им нижи сталежи обрађују земљу, право суђења над својим људима и право на приходе од тог суђења, као и право на држ. звања, положаје и учешћа на држ. сабору; дужности властеле: војевање за владаоца, давање царског дохотка, помагање владаоцу кад жени сина или крсти, или прави двор; в. је наслеђивао син или кћи; удовица без деце уживала је в. свог мужа; кад властелин умре, владаоцу давани његов коњ и оружје.
ВЛАСТЕЛИНОВИЋИ, угледна породица у Пиви и Рус.; њени чланови у Рус. слали своје поклоне ман. Пиви; из ње су познате војводе: Раде и Стеван из 17. в.
ВЛАСТИМИР, први знатнији срп. вел. жупан (средином 9. в.), из породице жупана Вишеслава; владао Рашком, али његову врх. власт признавала и ст. Травунија (данашња требињска обл.); у ист. ушао стога што је први од наших владара дошао у сукоб са Бугарима и после 3-год. борби потпуно сузбио њихове нападе.
ВЛАСТИТ, сопствен. В. име, означава име 1 јединог лица, животиње или ствари и пише се вел. почетним словом. В. ловиште → ловиште. В. меница → меница сопствена.
ВЛАСУЉА 1) план. си. од Гацка, 2339 м. 2) вештачка коса; код неких примит. народа (Меланежани и нека афр. племена) постоји обичај да се правој коси додаје и вештачка; код нас нарочито развијен у околини Скопља, где тај додатак (коцељ) може бити тежак више кг.
ВЛАСУЉЕ (Actiniaria), морске сасе, ред полипа корала; не живе у колонијама и не граде скелет, већ живе као усамљене јединке припијене за подлогу; плен (рибе, ракове) хватају многобројним пипцима који жаре као коприва; многе врсте су лепих боја, као цветови; познати претставници: обична или сива в. (Anemone sulctata); црвена в. (Actinia equina).
ВЛАСУША → вијук.
ВЛАТКО, срп. севастократор из 14. в.; задужбина: ман. Псача.
ВЛАЧАРИ, занату слично занимање по јсл. варошима, особито у Ј. Србији; влаче (чешљају) модерним машинама вуну и памук; раде за награду.
ВЛАШИЋ 1) план. (1919 м) сев. од Травника, на граници Дринске и Врбаске Бан. 2) план. (462 м) на И од р. Јадра, између Ваљева и Лознице (Дринска Бан.). Влашићка овца → травничка овца. Влашић Фрањо, бан хрв.-далм.-слав. (1832.-1840.); штитио хрв. нар. од насиља мађ. власти.
ВЛАШИЋИ, Плејаде, група звезда из сазвежђа Бика.
ВЛАШКА, покр. у Рум., између Карпата и Дунава; веома плодна низија; р. Олт дели је на Малу В. или Олтенију, на З, и на Вел. В. или Мунтенију, на И. У њој је у 14. в. створена рум. држава; у 1. половини 15. в. водила борбу с Турцима, али 1460. признала тур. врх. власт; од 1774. под рус. заштитом, а од 1862. уједињена с Молдавском.
ВЛАШТИНА, израз црногорског општег имовинског зак. за појам својине.
ВЛИСИНГЕН, варош (22 000 ст.), пристаниште и морско купалиште у Хол., на о. Валхерену.
ВЛОРА → Валона.
ВЛТАВА, гл. река у ј. Чешкој; извире у Чешкој Шуми, а улива се у Лабу испод Прага, дуга 425 км; пловна до изнад Прага.
ВЛЧЕК 1) Бартош (1897.-1926.), чсл. песник и преводилац, писао о Хрватима; збирке песама: Побуна самоће, Само срце. 2) Јарослав (1860.-1930.), осн. модерне ист. књиж. код Чсл.; излаже домаће појаве у ист. чешке и словачке књиж. у вези с књиж. развојем у Евр.
В. М. Р. О. (буг.), скр. Унутарња македонска револуционарна организација.
ВО (Vaud), кантон (3205 км²) у Швајц. између Женевског и Нешателског Јез., чије се стан. (325 000) бави земљр., воћарством, виноградарством и инд. (конзервисање млека, чоколаде, израда часовника); гл. место Лозана.
ВО, одрасло говедо м. пола, којем је операцијом одузета моћ парења и оплођавања; ушкопљен бик.
Wо, хем. знак за волфрам.
ВОАЗЕН Габриел (Voisin, * 1880.), фрц. конструктор аероплана; применио на њих експлозивне моторе; 1 од првих типова носи његово име.
ВОАЈЕРСТВО (фрц.), перверзија; полно задовољење при посматрању др. особа кад уринирају или врше вел. нужду.
ВОБАН Себастијен (Vauban, 1633.-1707.), фрц. маршал и инж. из доба Луја XIV; отпочео први да подиже утврђења под земљом, уместо над земљом, као што су дотад подизана.
ВОВЧОК Марко (1834.-1907.), псеудоним украјинске књиж. М. Марковић, која својим лиризиом потсећа на Гогоља; гл. дело: Нар. оповидања (приче из малорус. живота).
ВОГЕЗИ, Вож (Vosges), план. (1423 м) на л. обали Рајне у Фрц.; одвајају Алзас од Фрц.; на И стрмо падају у рајнску потолину;. под. шумом и пашњацима.
ВОГИЕ Ежен Мелкиор (Vogüé, 1848.-1910.), фрц. писац; у предговору дела Руски роман започео борбу противу натурализма у књиж. и позитивизма у флз.; развио неохришћанство на мистицизму Толстоја и Достојевског; гл. дело: Мртви што говоре (роман).
ВОГЛАЈНА, л. притока Савиње; улива се код Цеља.
ВОГРИН Ватрослав (1886.), ентомолог; публиковао низ радова о фауни Хрв., Слав. и Хрв. Приморја.
ВОГУЛИ, Манси, мали угарски народ око сев. Урала (5700).
ВОД 1) у војсци: одељење вој. састављено од десетина, одељења и патрола; у пеш. и инж. око 60 људи наоружаних пушкама, пушко-митраљезима (3-4), тромблонима (3-4) и ручним бомбама; у арт. 1 (код тешких бат.) или 2 топа (код пољских) с послугом; у коњ. 40-50 људи наоружаних карабинима, сабљама, пушко-митраљезима, тромблонима и ручним бомбама; у вплов. 4-6 аероплана с посадом. 2) → електрични вод, вештачки вод. Водник, командант вода, по чину потпоручник и поручник, у недостатку официра ту дужност могу вршити и старији подофицири (наредник в.); у миру лично изводе обуку свог вода, држе предавања из предмета које им план наставе одреди, и помажу командира у раду. Водни систем, начин рада у скаутским јединицама, са групама од 6-8 чланова.