Свезнање Б4

СВЕЗНАЊЕ

Беоњача-Бирги

БЕОЊАЧА → око.

БЕОТИЈА, степска, а делимично и мочварна обл. на Атичком Пол. (Грч.); на и. страни усамљене план.: Парнас и Хеликон; производи памук; гл. место Левадија; знатна места Теба, Орхомен и Платеја.

БЕОЧИН, вел. село у Срему под Фрушком Гором; инд. цемента. У близини ман. Б.; не зна се кад је основан, а први пут се помиње 1436., као кат. жупа; у срп. руке је прешао вероватно после 1526., а сигурно срп. 1622. Црк. зидана више пута; данашњу црк. грађевину подигао (1731.-1732.) Миливоје Милаковић, из Футога, са сином Петром; звоник је из 1753.; иконостас сликали (1765.-1766.) Димитрије Бачевић и Тодор Димитријевић Крачун, а престоне иконе радио Јанко Халкозовић, који је (1777.) живописао и унутрашњост црк.; од њега се очувало само Вазнесење на зап. зиду. Архијерејски сто је резао (1734.) Аксентије Марковић из Новог Сада, у барокном стилу. О трошку истих ктитора сазидана (1734.-1739.) капела св. Георгија, али је (1905.) порушена и на њеном месту подигнута данашња. У ман. библт. чува се Рачански поменик и вел. број ст. књ.

БЕР 1) град у Грч. → Верија. 2) Георг (Вähr, 1666.-1738.), нем. архитект из доба барока; саградио Богородичину црк. у Дрездену. 3) Макс (• 1864.), нем. соц. историчар; гл. дела: Карл Маркс, Историја социјализма у Енгл., Општа ист. социјализма и соц. борби, Рат и Интернационала итд.

БЕРАНЕ, варош и среско место (3319 ст.) у г. току р. Лима (Зетска Бан.); окружни суд, гмн.; привр. центар за Беранску Котлину и околне план. пределе; на метохиско-бос. путу; извози стоку и сточне производе.

БЕРАНЖЕ Пјер (Вéranger, 1780.-1857.), фрц. популаран песник; уживао вел. славу; двапут био затваран због слободарских идеја.

БЕРАР Виктор (• 1866.), фрц. државник, писац и археолог; писао о Омиру; за време светског рата заузимао се за наше избеглице.

БЕРАТ, варош у Арб., на р. Осуму, у подножју план. Томора (8 000 ст.); везан добрим друмовима с Тираном и Валоном.

БЕРБА 1) воћа, скидање зрелих плодова са воћака; плодови за јело беру се нешто пре потпуног зрења, а за прераду потпуно зрели. Да би се сачувао од убоја, сваки плод се бере руком или разним берилима. Орах, кестен и лешник беру се трешењем. 2) грожђа врши се кад сок бобице постане сладак и лепљив; код нас забрањена пре рока одређеног од надлежних власти (§ 8. Зак. о вину), ако се грожђе бере за справљање вина. 3) дувана → дуван.

БЕРБЕНК Лутер (1849.-1926.), аматер селекционар из Санта-Розе (Калифорнија), показао вел. практичне успехе у селекцији воћа и поврћа; дао нове врсте коштичавог воћа без коштице, руже без бодља и др.

БЕРБЕРА, гл. пристаниште (10 000 ст.) Енгл. Сомалије у Аденском Зал.; извози слонову кост и каучук.

БЕРБЕРИ, хамитски народ у Мароку, Алжиру, Тунису и суседним пределима, познат у ст. в. под разним именима (Маури, Нумиђани итд.); много се мешали са семитским Арапима, од њих примили ислам. Живе у утврђеним селима, баве се земљр. и трг.; деле се на племена. Берберски језик убраја се у хамитску групу са староег. и коптским. Б. коњ, топлокрван, пореклом из Афр.; има особине ар. к., по спољашности мање складан; гаји се у чистој крви у Афр., к. за јахање.

БЕРБЕРИН, бријач, брица, занатлија који се бави бријањем, шишањем и чешљањем; раније вршили и мање хир. операције: вађење зуба, пуштање крви, обрезивање. У крајевима под Турцима, њиховим занатом донедавно могли да се баве само мусл.; код нас њихово средиште Војводина, одакле многи одлазе у иностранство.

БЕРВИК Џемс (Berwick, 1670.-1734.), ванбрачни син Џемса II. одличан фрц. војсковођ у доба Луја XIV; погинуо при опсади Филипсбурга.

БЕРГ Албан (• 1855.), нем. композитор; припада Шенберговој шк.; мајстор облика; у своме ум. развоју зашао напослетку у атоналност; најславније дело: Воцек, муз. драма.

БЕРГАМА, варош (5600 ст.) на з. обали Мале Аз. (80 км с. од Смирне).

БЕРГАМО, гл. град (82 000 ст.), истоименог план. предела у с. Ит.; катедрала, седиште бискупа, сликарска акад.; инд. и трг. место.

БЕРГАНТ Фортунат (1721.-1769.), сликар, међу првим важнијим претставницима барока у нашем сликарству; радио портрете, којих има неколико у Нар. галерији у Љубљани, и рел. слике по црк.

БЕРГАУС Хајнрих (1797.-1884.), нем. географ и картограф; издао Физички атлас.

БЕРГЕЛМЕР, скандинавски див; родио се из потопа, проузрокованог крвљу Имеровом, кога убили Борови синови Один, Вил и Ве.

БЕРГЕН, гл. град (98 000 ет.) истоимене обл. и важно пристаниште на јз. обали Норвешке, у Воген-Фјорду; замак, биол. станица, звездарница; извози рибу (харинге, бакалар) и дрво; бродоградилиште.

БЕРГЕР Хенинг (1872.-1925.), швед. писац песимистичких романа из великоградског и инд. живота: Исаил, Бендел и комп.

БЕРГИЈУСОВ ПОСТУПАК, један од начина за хидрирање угља и катрана у нарочитим аутоклавама на вишој тмпт. под вел. притиском, у циљу добивања течних производа сличних прир. сировој нафти. Њиховом фракционом дестилацијом добива се читав низ минер. мазива, тешких и лаких уља, бензин и др. за потребе инд. и тхн.

БЕРГЛИТ (Sebastes norvegieus, фам. Scorpaenidae), риба вел. дубина сев. пола.

БЕРГМАН 1) Бо (• 1869.), швед. песник и најизразитији лиричар књиж. генерације у 1. десетини 19. в. Гл. дела: Ватра и Упркос свега (збирке). 2) Јалмар (1883.-1931.), швед. приповедач; најважнији роман: Маркурел у Валдкенингу.*

БЕРГСЛАГЕН, предео у ср. Швед.; рудници гвожђа и бакра.

БЕРГСОН Анри (• 1859.), фрц. филозоф и проф. у Паризу; заступа спиритуалистичку метафизику засновану на интуицији. По њему наука служи само практичним циљевима живота и делања и не може да дође до сазнања праве стварности, која претставља покретљиво, јединствено, живо бивање у вечитом развоју; до сазнања стварности може да дође само флз. путем интуиције. Живот је један замах (élan vital) и претставља сталну тежњу стварања нових облика и вредности. Материја је само укочен, скамењен живот у којем је нестао напон животног замаха. Дела. Стваралачка еволуција, Материја и меморија, О смеху. Два извора морала и религије, итд.

БЕРД Ричард (Byrd, * 1888.), амер. истраживач арктичких крајева; прелетео Атлански Ок. из Амер. у Евр. (28.-30./7. 1927.); први летео на сев. пол. 1928., а на ј. пол 1930.

БЕРДИЧЕВ, варош (51500 ст.) у Украјини (СССР), з. од Кијева; трг жита и стоке.

БЕРЂАЈЕВ Николај (• 1874.). рус филозоф и публицист, противник комунизма; заступа неку врсту хришћ. мистицизма и средњев. сколастику.

БЕРЂАНСК, варош (26 000 ст.) на з. обали Азовског М. (СССР) и пристаниште; инд. метала; извози: жито, кожу, вуну и со.

БЕРЕЗИНА, р. у Рус, д. притока Дњепра; каналом спојена с Улом (притоком Дине), чиме је Балтичко М. спојено са Црним. Позната по бици и прелазу Наполеонове војске, приликом повлачења 1812.

БЕРЕНГАР 1) Б. I. ломбардиски краљ (888.-924.), вешт војсковођ; убијен у Верони. 2) Б. II, ломбардиски краљ (850.-964.), унук претходног; потучен у 2 маха од Отона I Вел., који га најзад збацио са престола и затворио. 3) Турски (998.-1088.), фрц. јеретик; порицао трансупстанцију; осуђен од неколико сабора, одрекао се свога учења.

БЕРЕНИКА, пристаниште ст. Ег. на Црвеном М.

БЕРЕНИКА 1) жена фараона Птоломеја III, по чијој витици добила име једна звезда 2) јевр. принцеза из Иродове породице, коју је Тит довео у Рим са намером да је узме за жену, али услед нар. негодовања морао да је врати у Јерусалим. 3) св. хришћ. мученица из Месопотамије, из 4. в. 4) Расинова стихована трагедија у 5 чинова, чија је гл. јунакиња Б. 2.

БЕРЕНС Петер (Behrens, • 1868.), нем. архитект, један од твораца модерне евр. архт.

БЕРЕНТ Вацлав (• 1873.), пољ. романописац, одличан стилист: гл. дела: Стручњак, Трулеж, Озимина и ист. роман Живо камење.

БЕРЖЕЊИ Даниел (1766.-1836.), мађ. песник ода.

БЕРЗА (по породици van der Burse у Брижу) 1) скуп трговаца и трг. посредника који се, под контролом држ. органа, одржава на одређеном месту и у одређено време ради закључивања трг. послова и одређивања цена робе, новца и хартија од вредности. 2) збир послова закључених на једном берзанском састанку, 3) место (зграда) на којем се држе ти састанци. Према томе да ли се на б. тргује само робом, или само хартијама од вредности, или и једним и другим, разликујемо: робне (продуктне) б., ефектне и мешовите. У Југосл. постоје: београдска (→ сл.), загребачка, љубљанска. новосадска (поглавито житна), сомборска и скопљанска. Корист од б.: организовање широког сусрета понуде и тражње из целе земље, што служи за оријентацију купцима и продавцима; штетни утицаји б. што се ту усредсређују и оптимизам и песимизам целе земље, те се добијају претерана кретања на горе (á la hausse) или на доле (á la baisse), често без стварне основе и разлога; њих често изазивају ажиотери. Берзанска вредност, цена робе, новца и хартија од вредности, тражена на састанку б. одређеног дана; обично се узима ср. курс. Б. послови, закључују се (чл. 14. Зак. о јавним б.) у јавној б. дворани, у одређено време за рад на б., о оним предметима који се на дотичној б. смеју продавати и бележити (нотирати); могу бити: дневни (промпт), који се имају извршити истога дана, и рочни (термински), који се извршују у извесном року. Рочни обично служе за играње на разлици (диференциски п.) измећу куповне цене робе од дана када је посао обављен и продајне цене коју та роба има у време када тај посао треба извршити (спекулација). Истој сврси служе и условни или премиски б. п., при чијем је закључивању предвиђена погодба на основу које једна од уговорних страна (б. п. са простом премијом) или обе (б. п. са двојном премијом) имају права о року или да изврше посао или да од тога одустану по цену плаћања извесне суме новаца (премија). За игру на б. прибегава се и продужном или репортном б. п., који означава комбинацију б. послова (дневног и рочног) и он се употребљава ради продужавања неког у први мах неуспелог спекулисања. Есконтни б. п. је супротан репортном; код њега једна уговорна страна има право, по цену плаћања извесне премије, да тражи његово извршење и пре предвиђеног рока. Берзијанац, човек који игра на б.

БЕРЗА РАДА, установа чији је задатак да својом интервенцијом на тржишту рада регулише односе понуде и потражње радне снаге; игра важну улогу при расподели помоћи која се од стране државе или оп. даје беспосленим радницима; постоје у свима земљама; могу бити: приватне и јавне. Приватне б. р. оснивају било појединци, било раднички синдикати који преко њих изналазе посао за своје чланове. Јавне б. р., органи посредовања рада и помагања беспослених радника (Ур. од 1927.), изграђене по систему и с функцијама држ. б. р.; оне су, као и њихове подружнице и експозитуре, самоуправна тела с паритетним претставништвом радника и послодаваца, стоје под контролом Мст. соц. полит. и нар. здравља; има 6 ј. б. р. (Београд, Загреб, Сплит, Љубљана, Сарајево и Н. Сад) са 9 подружница и 11 експозитура.

БЕРЗЕЛИЈУС Јенс Ј. (1779.-1848.), швед. хемичар, осн. хем. формула; гл. дело: Живот хемије.

БЕРИ БЕРИ, обољење из групе авитаминоза; јавља се при употреби хране са недостатком витамина; најчешће и ендемично влада на Далеком И (Јапан, Индија, Кина) због једностране исхране оризом; манифестује се тешким полинеуритом (обољење живаца), често одузетостима, поремећајима у крвотоку, отоцима и општом слабошћу. Лечење: храна са витамином B: зеље, квасац, јаја, млеко, јетра, тимус, неољуштени ориз и жита итд.

БЕРИЛ (грч. beryllos), силикат алуминијума и берилијума; хексагоналан минерал, безбојан, бео, зеленкаст или плав; важан драги камен; од његових варијетета нарочито се цене: смарагд, аквамарин, златан и ружичаст; има га на Уралу, Алтају, у Бирми и Перу; а код нас на план. Церу (аквамарин).

БЕРИЛИЈУМ, лак метал; хем. знак Be; ат. теж. 9,02; добива се електролизом растопа берилијумових соли; стекао вел. тхн. значај и поред високе цене стога што и у малим количинама утиче добро на физ. особине легура.

БЕРИНГ 1) Витус (1680.-1741.), дански морепловац; пронашао Берингово М. и Б. Мореуз (1728.). 2) Емил (Behring, 1854.-1917.), нем. лекар; пронашао антидифтерични и антитетанички серум, осн. серотерапије.

БЕРИНГОВО МОРЕ, најсев. део Великог Ок. (2,27 мил. км²) између Аз., С. Амер., и Алеутских О.; спојено Б. Мореузом са Сев. Леденим М. Б. Мореуз, између рта Дешнева (Аз.) и рта Принца од Велса (С. Амор.); везује Вел, Ок. (Берингово М.) са Сев. Леденим М. Широк 71 км. Б. Острво, и. од пол. Камчатке у Б. Мору.

БЕРИСЛАВИЋ Петар, биск. веспремски, хрв. бан (1513.-1520.), родом из Трогира; раније канцелар мађ. краља Владислава II (од 1503.); прославио се победом над Турцима код Дубице (1513.); с успехом одбијао тур. упаде све док није погинуо.

БЕРИТ МИЛА (јевр.) → обрезивање.

БЕРИЋЕТ (ар.) 1) божји благослов, срећа, напредак. 2) летина, пољопр. плодови.

БЕРК Едмунд (Burke, 1729.-1797.), енгл. државник, полит. мислилац и беседник, противник фрц. револуције. Гл. дело: Размишљања о фрц. револуцији.

БЕРКЕСИ Иштван (• 1853.), мађ. историк; скупљао материјал за ист. срп. уметника у Банату: Данила, Саве Петровића, Н. Алексића, Павла Петровића и др.

БЕРКЛИ Џорџ (Berkeley, 1685.-1753.), енгл. филозоф и теолог; учио да су све ствари само претставе наше свести и да оне постоје само уколико бивају опажене од свести (консциенцијализам); гл. дела: Расправа о гл. људским знањима, Дијалог између Хиласа и Филона.

БЕРКОВЕЦ, рус. мера од 10 пуда (163,805 кг).

БЕРКОВИЦА, варош (6000 ст.) у Буг., сев. од Софије, у пољу испод Берковске Пл.; виноградарство и производња малинова вина и сирупа.

БЕРКШИР, енгл. раса свиња, постала укрштањем сијамске, китајске и наполитанске расе; слична јоркширској; беле, кожа обрасла каткада кудравом длаком; њушка и папци бели, уши усправне и мало поврнуте напред; раностасна и веома плодна; даје добро месо; у Југосл. је има прилично у Војводини и у Србији око Вел. Плане; њеним укрштањем са домаћом расом створена у долини Вел. Мораве моравска свиња.

БЕРЛАГЕ Хендриг Петрус (1856.-1935.), хол. архитект; један од зачетника и твораца модерне архт. Подигао Берзу у Амстердаму, Оп. музеј у Хагу итд.

БЕРЛИ Вилијам (Burleigh, 1520.-1598.), енгл. државник, саветник краљице Јелисавете, противник Марије Стјуарт и католика.

БЕРЛИН, престоница Нем. (4,2 мил. ст.); лежи у покрајини Бранденбург, на р. Спреви и на раскрсници важних сухоземних и речних путева; развио се од 2 Ханзина тржишта из 1240. г., раније рибарских насеља Лужичких Срба; средиште остало на о. Спреве, где се налазе б. царски двор и ум. музеји; око њега ширио се новији Б. и одвајала се предграђа (на З и ЈЗ за становање, на С и И за инд.). Данас лепо уређен, светски град; широке, поглавито праве улице и булвари*, с трговима, парковима. (вајвећи Тиргартен), многим споменицима, црк., палатама, јавним грађевинама; унив. (1810.), акад. наука и ум., високе шк. (тхн., вет., агрономска, муз., сликарска), научни институти, звездара, зоолошки врт, библт., музеји, поз. итд.; подземна жел., кружна жел., 6 жел. станица, највеће нем. речно пристаниште, аеродром Темпелхоф. Веома развијена инд. (машине, ел. материјал, фина мех. и инструменти. хем. и апот. производи, одело итд.), жива унутарња и спољна трг. Берлински конгрес (1878.), сазван после рус.-тур. рата (1877.-1878.), иницијативом вел. сила; учествовале: Нем., Рус, Енгл., Фрц., Аустр., Ит. и Тур., а претседавао нем. канцелар Бисмарк; на њему потписан б. уговор. Б. (пруско) плаво, затвореноплава боја, постојана према светлости и киселој средини; њене боље и чистије врсте познате у трг. као париско плаво и челично плаво; добива се таложењем растворљивих соли гвожђа калијум-феро-цијанидом. Б. (мартовска) револуција, избила у Пруској 18./3. 1848. стога што Фридрих-Вилхелм IV није хтео да заведе уставну монархију: на вест да је у Паризу избила фебруарска револуц. у Б. су почеле демонстрације, које се претвориле у уличну борбу; сутрадан краљ повукао војску из Б., прогласио општу амнестију за полит. кривце и сазвао пруску уставотворну скупштину, која се састала 2./4. и радила 6 месеци; после победе реакције у Бечу, Фридрих-Вилхелм IV наредио ген. Врангелу да запоседне скупштинску зграду (9.-10/1. 1848.), распустио скупштину и сам октроисао пруски устав (6./12.), који ступио на снагу тек 1850. Б. уговор, потписан 1377. 1878.; по њему Србија и Црна Гора постале независне државе; Србија је уз то добила 4 округа: нишки, пиротски, врањски и топлички, а Црна Гора прво: Бар, Подгорицу, Никшић, Плав и Гусиње, па затим, уместо она 2 последња места, Улцињ; Аустр. добила мандат да окупира Б. и X. с Новопазарским санџаком »до иза Митровице« и да у њима уведе ред. У и. делу Б. П. озваничена буг. кнежевина под тур. суверенитетом и створена посебна обл.. И. Румелија.

БЕРЛИОЗ Хектор (Berlioz, 1803.-1816.), фрц. композитор, творац програмске муз., као диригент био веран тумач класичара, нарочито Глука и Бетховена; снажан као писац; у муз. чланцима и фељтонима објављивао нову ум.; његово дело Наука о инструментацији, са допуном Р. Штрауса, вреди а данас. Компоновао: симфониска дела: Фант. симфонију, Харолд у Италији, Проклетство Фауста. драматску легенду; опере: Бенвенуто Челини, Тројанци у Картагини, Библ. трилогију и др.

БЕРЛИЦОВА ШКОЛА, даје по методима М. Д. Берлица († 1921. у Њујорку) очигледну наставу само на језику који се учи.

БЕРМЕТ, вермут, пелинковац, ароматично вино, зачињено пеленом (Artemisia absinthium); има га више врста. Домаћи б. (природни) прави се од грожђа на које се налије ст. вино и додају: пелен, смокве, рошчићи, грожђице, ваниле, горушица, ситне кришке од дуња, кора од наранџи, укувана шира. Слатки б.,, којем се додаје највише 12 кг шећера и 4% вол. алкохола на 100 л вина; ликерски п., који садржи више од 18% вол. алкохола. Поред шећера и алкохола у ове 2 врсте додаје се и алкохолни екстракт миришљавих зачина и пелена; разне фабрике имају своје посебне рецепте за справљање.

БЕРМИНГЕМ (Birmingham) 1) град (1 мил. ст) на раскрсници путева у ј. делу Енгл.; 1 од највећих светских места за металургиску инд.; поглавито аутомобили, гвоздена (машине, оружје, игле, цеви), месингана и бронзана роба; уз то стакло и хем. инд.; унив., бот. башта; околина богата угљем и гвожђем. 2) град у држави Алабами, САД (225 000 ст.); инд. гвожђа и машина; у близини рудници угља и гвожђа.

БЕРМУДСКА ОСТРВА, група од 360 мањих коралских о. према С. Амер. у Атланском Ок., припадају В. Брит.; на њима утврђена станица за енгл. флоту.

БЕРН, гл. град (141 000 ст.) истоименог кантона у ниском Мителанду на р. Ари у Швајц.; готска катедрала (1598.), унив,, музеји; инд, ткст. и чоколаде; туристичко средиште. Бернска конвенцвја, међунар. к. о заштити књиж. и ум. дела; закључена 19./9. 1886.; ревидирана и допуњена у Берлину 13./11. 1908., Б. 20./3. 1914. и Риму 2./6. 1928.; Југосл. јој приступила Зак. од 22./3. 1930.

БЕРНАДОТ Шарл (Bernadotte, 1764.-1844.), Наполеонов маршал; пошто га је (1810.) усинио швед. краљ Карло XIII, окренуо се против Наполеона; 1818. ступио на швед. престо.

БЕРНАР СВ., важни превоји у Алпима: Вел. (2469 м), између Монблана и Гран Камбена, и Мали (2188 м), између Савојских и Грајских Алпа. Бернардинци, ркат. калуђери (осн. св. Б.) имају ман. на Св. Б. где помажу залуталим путницима.

БЕРНАР 1) св. (923.-1008.), ит. калуђер, осн. ман. Вел. и М. св. Б. у Алпима. 2) св. (1090.-1153.), фрц. калуђер, највећи претставник средњев. хришћ. мистике; реформатор реда цистерцита; покретач 2. крст. рата; противник Абелара и Арнолда Брешчијанца. 8) Жозеф (Bernard, 1866.-1931.), фрц. вајар, давао својим делима љупке ставове. 4) Клод (1813.-1878.), фрц. физиолог; у три маха награђен од Фрц. акад. »бог радова о гликогеној функцији јетре у вези са патогеном теоријом дијабета, о функцији симпатикуса, вазомоторних живаца и др. 5) Сара (Bernhardt Розина, 1843.-1923.), чувена фрц. глумица и проф. конзерваторије у Паризу; после рата 1870./71. успела да уђе у Театр Франсе и постигла славу прве трагеткиње после Рашеле. Написала Мемоаре. 6) Тристан (• 1866.), фрц. драмски писац и романсијер, чије комедије љубави засноване на комици ситуације; у друштвеним комедијама има лаке сатире. Од комедија најпознатије: Троножник и Каваница, а од романа: Мирољубив муж.

БЕРНАРДАКИС Димитриос (1834.-1907.), грч. драмски писац, покушао да оживи ант. драму; узимао предмете из виз. ист.; гл. дела: Марија Доропатри, Фауста, Мерола.

БЕРНАРДЕН ДЕ СЕН ПЈЕР Жак (1737.-1814.), фрц. писац; ученик Русоа и први вел. ум. преромантизма; проповеда враћање човека природи, јер се чиста љубав и срећа не могу наћи у градској култури; унео у фрц. прозу декоративност и живописност; вел. мајстор пејзажа и описа буре. Гл. дела: Пут на Ил де Франс, Студије природе, Индиска кровињара, Павле и Виргинија.

БЕРНАРДИЈЕРИХ РИПАРИЈА КОБЕР 5ВВ, амер.-амер. хибрид; селекционисао га Кобер у Кусбергу код Беча из Телекијевих хибрида; вероватно идентичан са Телекијевом селекцијом Телеки 5А; веома добра подлога за земљиште са 50-60% креча у хладној и влажној клими. Б. х Р. Телеки 8В амер.-амер. хибрид; селекционисао га С. Телеки у Вилању, у Мађ.; веома добра подлога за сушна, каменита и кречна земљишта (до 50% креча).

БЕРНАРДИН 1) (1380.-1444.), црк. писац из Сијене; реформатор фрањевачког реда, уч. Ивана Капистрана. 2) Фра Б., Сплићанин; приредио (1495.) 1. издање латиницом хрв. Пистула и еванђеља.

БЕРНАРДИНАЦ, раса вел. план. паса, снажна састава, сразмерна тела, клемпавих ушију, ср. величине, кратке њушке, боје риђе-шарене, масивна врата, косих и широких плећака, мускулозних и дебелих ногу, висине око 70 см; питом и веома веран, одличан чувар деце; чистокрвни примерци имају вел. цену; има их са кратком и дугом свиластом длаком; постали од ман. паса са св. Бернарда у Швајц.; у Алпима служе за спасавање залуталих, промрзлих и снегом затрпаних путника.

БЕРНЕ Лудвиг (Börne, 1786.-1837.), нем. новинар и фељтонист, писац моћног језика и особеног стила, ватрен идеолог Младе Нем.; гл. дело: Писма из Париза

БЕРНЕКЕР 1) Ерих (• 1874.), нем. славист, проф. унив. у Минхену; гл. дела: Ред речи у словенским језицима, Словенски етимолошки речник. 2) Франц (• 1874.), вајар; учио у Грацу и Бечу; припада првој генерацији наших вајара 19. в.; израдио Трубарев споменик у Љубљани, В. Облака у Цељу и водоскок са ликом св. Јована Непомука у Крању.

БЕРНЕТ Фр. Ходгсон (1849.-1924.), енгл. књижевница: гл. дело: приповетка Мали лорд.

БЕРНИ Франћеско (1497.-1535.), осн. и најбољи претставник ит. шаљиве, бурлескне поезије, која је по његову имену и добила свој назив (poesia bernesca) Гл. дело: духовита пародија Бојардовог Заљубљеног Роланда.

БЕРНИНА, масив у Ретиским Алпима на граници Швајц. и Ит.; највиши врх 4052 м; има глечера кроз њега води тунел и жел. пруга из Швајц. у Ит.

БЕРНИНИ Ђовани Лоренцо (1598.-1680.), ит. архитект, гл. претставник ит. барока у архт. и вајарству; подигао многе палате и колонаду на тргу св. Петра у Риму; поред многих попрсја, у којима дао портрете значајних личности свог времена, израдио групе: Аполон и Дафне, Св. Тереза итд. Извршио вел. утицај на фрц. и ср.-евр. архт. 17. и 18. в.

БЕРНОЛАК Антон (1762.-1813.), словачки филолог. покретач засебног словач. књиж. језика; гл. дело: Речник словачки.

БЕРНС Роберт (Burns, 1759.-1796.), један од највећих лиричара шкотско-енгл. књиж.; претеча романтизма.

БЕРНСТЕН Анри (Bernstein • 1878.), фрц. драмски писац; имао вел. успех у комадима мелодрамских ефеката и бруталних ситуација: Крадљивац, Самсон. У последње време даје комаде с више псих. продубљености: Тајна, Јудита(→ сл.).

БЕРНУЛИ (Bernoulli), швајц. породица знаменитих математичара; најпознатији: Јакоб (1654.-1705.), који је решио проблем изохроне, испитивао ланчаницу, локсодроме, параболиску и логаритамску спиралу; пронашао је Бернулијеве бројеве и много допринео развитку рачуна вероватноће својим делом Вештина закључивања: Јохан (1667.-1748.), који је проблемом брахистохроне поставио основе варијационог рачуна и обрадио начело живе силе и виртуелног померања; и Даниел (1700.-1782.), који је поставио теориске основе хидродинамике и мех. теорије гасова: бавио се проблемом треперења жица; гл. дело: Фораномија или о снагама чврстих и течних тела.

БЕРН-ЏОНС Едуард (Burnes-Jones, 1833.-1898.), енгл. сликар, припадник групе прерафаелиста, радио скице за слике на стаклу и илустровао књиге.

БЕРНШТАЈН Едуард (1850.-1932.), нем. соц.-демократски публицист и писац; као заступник ревизионизма, не верује у пад капитализма, већ проповеда соц.-полит. напредак преко практичног рада у екон. и полит. питањима; гл. дело: Историја и теорија социјализма и Претпоставке социјализма и соц. демократија.

БЕРОВ ЗАКОН: услед обртања Земље око своје осовине сва кретања (ваздух, вод. токови и др.) скрећу на сев. хемисфери Земље удесно, а на ј. хемисфери улево од свог почетног правца.

БЕРОВ МОРЕУЗ, морски канал, дуг 500 км, у амер. аркт. архипелагу. Б. Рт, на оз. обали Аљаске.

БЕРОВО, варошица (3300 ст.) и среско место у Малешу (Вардарска Бан.). Женски прав. ман. св. Арх. Михаила. У месту и околини воћарство (шљива).

БЕРОН Петар (1795. или 1797.-1871.), буг. књиж., просв. радник и научник, живео као лекар у Рум. и Паризу; осн. 1. девојачку и друге шк. у Буг.; саставио модерни буг. буквар (1824.).

БЕРСА 1) Благоје (1873.-1934.), композитор и проф. Муз. акад. у Загребу; компоновао опере: Огањ, Постолар од Делфта, и почео Смрт мајке Југовића; симфониска дела: Из моје домовине, 3 симфоније, драматске слике; камерна: 2 дувачка квартета, сонату за виолину и клавир, трио: црк. муз. 2) Владоје (1864.-1934.), композитор и скупљач нар. мелодија у Далм.; компоновао: опере (Андрија Чубрановић, Цвијета, Моцартова смрт, Комедијаш); сонате, песме и др. 3) Јосип (• 1862.), песник, приповедач и археолог, пише на нашем и ит. јез.; гл. дела: Пјесме, С мора и приморја (приповетке).

БЕРСАЉЕРИ, ит. пеш. трупе познате по брзим, издржљивим маршевима.

БЕРСЕО Гонсало (1180.-1246.), ит. свешт. и песник; писао побожне песме: Чуда богородице и др.

БЕРСЕРКЕРИ ("медведлаци", норд. полумитски дивљи ратници необичне снаге и смелости.

БЕРТА, далекометни топ којим су Немци у свет. рату тукли Париз. Калибар 21 см, домет 120 км, тежина гранате 125 кг, дужина цеви 34 м, бризантно пуњење 10 кг толита, а барутно 200 кг; почетна брзина 1500 м.

БЕРТИЋ Живко (• 1875.), приповедач; слика живот у Слов.; гл. дело: Женски удеси.

БЕРТЈЕ Луј Александр (Berthier, 1753.-1815.), Наполеонов маршал, командант вој. противу Рус. 1812.

БЕРТЛО Марсел (Berthelot, 1827.-1907.), фрц. хемичар и политичар: осн. термохемије.

БЕРТОЛД 1) патријарх оглајски (1218.-1251.), установио жупу Черномељ за Белу Крајину и оставио много задужбина у нашим земљама; последње његово дело: готска дрк. у Словенграцу. 2) Регенсбург (1220.-1272.), нем. црк. проповедник, од кога се сачувало 400 проповеди на лат. и 70 на нем. јез.

БЕРТРАН Анри Грасијен (1773.-1844.), фрц. ген., гувернер Илирских Обл. (1811.-1814.); пратио Наполеона на о. Елбу и Св. Јелену и пренео његово тело у Париз 1840.

БЕРТРАНДОН де ла Брокијер → Брокијер.

БЕРХТЕСГАДЕН, климатско место (3700 ст.) у г. Баварској: надм. в. 576 м.

БЕРХТОЛД Леополд (• 1863.), аустр. државник; као Еренталов наследник наставио аустр. политику на Балк. и објавио рат Србији 1914. г.

БЕС, бактриски кнез из 3. в. пре Хр.; убио перс. краља Дарија Кодомана после битке код Арбеле; Александар Вел. га ухватио и предао Даријевом брату, који га уморио страховитим мукама 328.

БЕС, афективно стање јаког интензитета; код здравих особа је веома ретко, а код живчано или душевно болесних веома често.

БЕСА 1) (арб.), вера, у крајевима у којима се врши крвна освета обичај да се између појединаца, родова, братстава, села и племена склапа примирје ради свршавања неког заједничког посла, обављања пољских радова, сахране погинулих, или ради безбедног пролаза преко туђе тер. Слични обичаји и код др. народа с племенском организацијом. 2) (фрц.), пад цена на берзи.

БЕСАВЕСНА ДРЖАВИНА, у срп. грађ. зак. држање неке ствари од лица које зна или је могло знати да она припада другом; и савесни држалац постаје б. кад од сопственика буде опоменут на враћање.

БЕСАРАБИЈА, си. покрајина у Рум., између р. Прута и Дњестра; земљр. и сточарство. Стан. мешовито: Румуни (64%), Руси, Јевреји, Бугари, Немци, Татари; гл. место Кишињев; пристаниште за мање лађе Акерман. Од 14. в. припадала Молдавији, а крајем 15. в. ј. део (Буџак) заузели Турци, од којих је добила (1812.) целу Б. Русија; после свет. рата присвојила је Румунија.

БЕСАРИОН Јован (1395.-1472.), кардинал и титуларни патријарх цариградски; утицао на обнову класичних наука и ум.; гл. дела: Грчка патрологија, 4 Б. књиге против Платонових клеветника.

БЕС БОЛ (енгл.), игра спец. лоптом, нарочитим штапом и пикетима, који обележавају правац трчања играча после ударца; играју је 2 екипе са по 9 играча; постала од крикета и игре лов за лоптом; у САД је нац. спорт.

БЕСЕДА, говор који има за циљ да убеди или одушеви слушаоце; може бити: полит., судска, црк., вој., пригодна, научна. Према класичној шк. у њима је градиво овако распоређено: 1) приступ (exordium); а) captatio benevolentiae, б) naratio facti, в) expositio; 2) расправа (disputatio): а) објашњавање са разлагањем (amplificatio), б) доказивање (argumentatio) са побијањем противдоказа (refutatio); 3) закључак (conclusio): а) рекапитулација, б) патетични део закључка и в) завршетак. Б. на гори, б. И. Христа, почиње са: Блажени сиромашни духом...; садржи суштину н.-заветне објаве. Б. престона, акт владара којим отвара седнице парламента. Беседништво, говорнички књиж. рад, између научне и ум. прозе, много негован код Грка и Римљана, и у црк. у 1. хришћ. доба.

БЕСЕДЊАК Енгелберт (• 1894.), политичар и новинар из Горице; уредник Единости у Трсту; нар. посл. у рим. парламенту (1923.).

БЕ-СЕ-ЖЕ (фрц. В. С. G.), скраћеница за Калмет-Геренову вакцину; → вакцинација против тбк.

БЕСЕЛ Фридрих Вилхелм (Bessel, 1784.-1846.), нем. астроном; подигао звездару у Кенигсбергу, одредио вредности осн. астр. констаната, допринео усавршавању астр. справа, први измерио даљину (паралаксу) звезде 61 у сазвежђу Лабуд, открио промене у положају Сиријуса и Прокиона, и објаснио их као последицу тога што су то двојне звезде.

БЕСЕМЕР Хенри (1813.-1898.), енгл. инжењер; проналазач начина за прављење челика. Бесемеровање, начин добивање челика од сировог гвожђа; гвожђе припремљено на спец. начин (са 2% силиката и 4% угљеника) сипа се у конвертор у који се кроз спец. отворе пропушта млаз ваздуха под притиском од 2 атм.; силициј, манган и др. сједињују се с кисеоником (сагоревају); на тмпт. која и без грејања достиже до 1600°, сагорева сав угљеник и добива се скоро потпуно чисто гвожђе; процедура траје 15-20'; спектар пламена показује да је процес завршен.

БЕСЕРМЕНИ, народ (10 000), татарског порекла у Рус, у обл. Вјатки; раније мусл., у 16. в. преведени у православље.

БЕСИЈЕР Жан-Батист (Bessières, 1766.-1813.), фрц. маршал; 1 од најбољих Наполеонових официра; погинуо код Лицена.

БЕСЈЕ, бесист (фрц.), лице које спекулише са падом цена и према томе подешава послове на берзи: продаје хартије од вредности и др. робу с уверењем да ће ускоро моћи да их купи по повољнијој цени.

БЕСКВАСНИ ХЛЕБ, од неускислог теста који ркат. црк. употребљава на литургији (азими, хостије, облатне).

БЕСКИДИ → Карпати.

БЕСКИЧМЕЊАЦИ, старији назив за све животињске групе, изузев кичмењака; одликују се отсуством кичме; модерна зоол. не супротставља више кичмењаке свима осталим животињама, већ их сматра само за 1 вел. животињску групу (коло); → животињско царство.

БЕСКОНАЧНА ТЕСТЕРА, названа тако стога што је њено сечиво затегнуто преко 2 котура, око којих се стално окреће; ушла у употребу од г. 1855. Има брзину од 300 до 350 окретаја у минуту и реже за 8 радних саги 25-250 м³ облог меког дрвета. Има: вертикалних и хоризонталних, двоструких итд.

БЕСКОНАЧНОСТ, неизмерност, у мат.: оно што се налази ван коначног дела простора; обележава се са ∞. У анализи: граничан појам; за променљиву количину се каже да постаје бесконачно вел., или да тежи б. (→ ∞) ако постаје већа од ма колико вел. унапред дате величине, а б. мала, или да тежи нули (→ 0), ако је можемо учинити мањом од ма како мале, унапред дане величине. Актуална б., одређен бројни појам; прецизно дефинисан у теорији множина. У флз. се разликује: б. навише, која значи да свет нема ни почетка у времену, ни краја у простору, и б. наниже (инфинитизам), која значи да је свет бесконачно дељив, да не постоје недељиви делови ни простора ни времена.

БЕСКРВНА ЖРТВА, претварање хлеба и вина у тело и крв Христову, као жртва богу ради опроштаја греха; зове се св. тајна причешћа или → евхаристија.

БЕСКРИЛЦИ, бескрилни инсекти → аптериготе.

БЕСЛАЈНА (енгл.), гранична линија на тениском игралишту с које се почиње игра, тј. сервира.

БЕСМРТНОСТ, непролазност неког живог бића; ст. метафиз. учила да је човекова душа бесмртна; у новије време у биол. се сматра да су бесмртни једноћелични организми (протозое), али то учеше није опште примљено.

БЕСНА КОБИЛА, пл. и. од Врања, према буг. граници. Има оловне и сребрне руде.

БЕСНИЛО (rabies, lyssa, hydrophobia), заразно обољење животиња, најчешће паса и мачака (на сл. б. пас); преноси се уједом, огреботином запрљаном балама оболеле животиње, која не мора показивати симптоме б. Инкубација 3-10 недеља и дуже. Први карактеристични симптом страх од воде (хидрофобија); чак и помисао на воду и течност изазива грч ждрела и веома тешко гушење; убрзо се јавља вел. узнемиреност, страх, потреба за непрекидним кретањем и говором, обилно лучење пљувачке и најзад привиђања због којих оболели цепа све око себе, уједа и напада околину; 2-3 дана после појаве првих симптома увек наступа смрт у највећим мукама. Осим овог облика, тзв. помамног, постоји тзв. тихи, много ређи, у облику постулне одузетости свих мишића, траје нешто дуже од 8 дана; увек смртан. Проузроковач непознат, налази се у балама, мозгу и мождини оболелих животиња. Лека нема кад се болест појави, али постоји могућност да се уједени спасе сигурне смрти (→ Пастер). При сваком сумњивом уједу, огреботини, што пре тражити заштитно лечење које данас може започети сваки лекар, а потом ако прилике захтевају упутити на даље лечење у за то опремљене Пастерове заводе. Животињу која је сумњиву повреду нанела по могућству треба затворену чувати и посматрати, или њену главу послати заводу на преглед.

БЕСОМУЧНИ, душевно оболело лице опасно по околину: не признаје му се пословна способност.

БЕСПОПОВЦИ, рус. секта која не признаје свешт.; умиру хотимично од глади, спаљују се, беже у шуме итд.

БЕСПОСЛИЦА, постојање мањег или већег броја људи који желе да раде, а не могу наћи рада; може бити периодична и стална; јавља се стога што се не производи плански, према потребама друштва, већ индивидуално, тј. према захтевима тржишта на којем влада зак. конкуренције; појачава се наглим развојем машинизма и променом рационализације; тешко погађа не само радничку класу већ и читаве народе. Беспосленичка помоћ, потпора која се даје беспосленим радницима; може бити приватна, када је дају раднички синдикати, и јавна, када је дају држава или општине. Уредбом од 1927. у Југосл. уведено помагање б. р. као јавна служба; врше га јавне берзе рада; састоји се из: редовне помоћи, ванредне помоћи и повлашћених возних карата. Редовна помоћ састоји се из личне и породичне (28 д дневно), али не може трајати дуже од 6 недеља; ванредна помоћ (600 д годишње) даје се у изузетним случајевима беде проузроковане б.; путна помоћ (путна карта у 1/2 цене за 3. кл. жел. или лађе и 40 д) не сме прећи суму од 240 д.

БЕСПРИЗОРНИ (рус.), напуштена деца која у Рус. после револуције живела по улицама без ичијег старања и надзора.

БЕСРЕБРЕНИЦИ, светитељи који се славе због вршења лекарских и др. дужности хришћ. без тежње за новцем (св. Кузман и Дамјан, лекари из 3. в.).

БЕСТИЈАЛИТЕТ, бестијалност (лат.) 1) особина човека који се подаје животињским нагонима. 2) противприр. блуд (→ содомија, зооофилија).

БЕСТУЈЕВ-РЈУМИН Константин (1829.-1897.), рус. публицист и историчар; писац Историје Русије, која је остала недовршена.

БЕТА (β), 2. слово грч. азбуке (б), у новогрч. чита се као в. Б. зраци, састоје се из слободних електрона у брзом лету; постају распадањем радиоактивних материја; по саставу су исто што и катодни зраци, само имају знатно већу почетну брзину (1,6--1,95Х1010 см/сек.) и већу продорну моћ од α зракова, скрећу са пута под утицајем магнетског поља; код лечења радијумом отклањају се филтром од 1 и 1/2 мм месинга или 0,4 мм платине, јер драже кожу и убијају ткива; могу се употребити само у ретким случајевима за краткотрајно лечење код дерматоза, праћених јаким сврабом.

БЕТЕЈГЕУЗЕ (ар.), звезда 1. реда у Ориону.

БЕТЕЛ, место у ст. Палестини где се, по Библији, бог јавио Авраму и Јакову.

БЕТЕРА Баро (око 1645.-1712.), дубровачки песник; гл. дело: Врху велике трешње; превео с ит. Оронта из Чипра и Богољубне дарежљивости.

БЕТИКА, ст. име Андалузије. Бетиски Кордиљери → Андалузиске Пл.

БЕТЛЕН 1) Габор (Bethlen, 1580-1629.), трансилвански кнез; изабран (1820.) за мађ. краља; савезник прот. и Чеха у 30-год. рату против Хабзбурга. 2) Иштван (• 1874.), мађ. политичар, после свет. рата једно време претседник владе.

БЕТЛИНК Ото (1815.-1904.), санскритист; гл. дело: Санскритски речник.

БЕТМАН-ХОЛВЕГ Теобалд (1856.-1921.), нем. државник и држ. канцелар (1900.-1917.); за време свет. рата потиснут од вој. кругова и принуђен на оставку.

БЕТОН (фрц.), мешавина цемента и речног шљунка или песка и туцаника, спојена одређеном количином воде; има особине камена, због чега се зове: вештачки камен; сме да се употребљава у конструкцијама где влада искључиво притисак. Армирани б., грађевински материјал састављен од бетона (→ цемент) и гвожђа да они заједнички, као једна целина, противстају свим спољним силама; код а.-бетоноких конструкција б. прима притиске и нешто смичућих напрезања, а гвожђе затезања и остатак смичућих напрезања. Проналазак се приписује Французу Монјеу (Monier, 1823.-1906.), баштовану, који га је употребљавао за израду постојаних саксија.

БЕТОНДИЋ Јосип († 1764.), дубровачки песник и преводилац Овидија, псалама и црк. песама, иг. драма и фрц. комедија; ориг. дела: Разговор пастијера. Тужба кацаморта од Трстеника.

БЕТХОВЕН Лудвиг (Beethoven, 1770.-1827.), композитор, пореклом Фламанац, живео и радио у Бечу. 1. од музичара извојевао признање ум. личности; довео сонатни облик до савршенства; највећи и најбољи претставник апсолутне муз. Није сам измислио муз. облике, већ је идеје претходника довeо до крајне ум. висине и учинио их монументалним и класичним. Гл. композиције: 9 симфонија (нарочито познате: трећа (Ероика), пета и девета (Химна весељу), опера Фиделио, Missa solemnis, 7 увертира, 5 клавирских концерата, и 1 за виолину и оркестар, 38 соната за клавир, 10 за виолину и 5 за чело, 21 варијација за клавир, ораторијум Христос на Маслиновој Гори, 66 песама за глас и клавир, енгл., шкотске и др. песме за клавир, виолину и чело, и др.

БЕЋИР-паша, тур. војсковођ из 17. и 18. в.; примио Београд од Аустр. (1791.), управљао Босном (1801.-1804.); као султанов пуномоћник наредио да се поубијају дахије (1804.).

БЕУС БАЛОТ Кристофор (Buys, 1817.-1890.), хол. метеоролог; пронашао аероклиноскоп; гл. дела: Периодичне промене тмпт., Сугестије за јединствен систем метеор. опажања.

БЕФЕ (ром.-нем.), 2 врпце на свешт. одећи које висе под вратом; код кат. и прав. обично црне или љубичасте, а код прот. беле.

БЕХАЈМ Мартин (1459.-1506.), нем. козмограф и морепловац; искористио на својим бродовима астролаб. (→ сл.).

БЕХАМ Ханс Зебалд (1500.-1550.) и Бартел (1502.-1540.), браћа, нем. сликари, мали мајстори, подражаваоци Дирера.

БЕХАР (ар.), цвет.

БЕХАРИЈЕ Чезаре (1738.-1794.). ит. правни филозоф; писац дела о злочинима и казнама; препоручивао човечнији судски поступак.

БЕХЕР Јохан (• 1891.), нем. лиричар, патетичан и револуционаран.

БЕХИСТУН, место у Курдистану; крај њега се налазе стене, покривене барељефима и натписима писаним клинастом азбуком, који много допринели да се одгонетну асирски и халдејски споменици.

БЕХТЕРЕВ Владимир (1857.-1927.), рус. неуролог и психијатер, 1 од осн. рефлексологије; написао преко 500 научних радова из обл. фзл. мозга, псих. н психијатрије.

БЕХТОЛД Јакоб (1848.-1897.), швајц. књиж. историчар; гл. дело: Историја нем. књижевности у Швајц.

БЕХШТАЈН Лудвиг (Bechstein, 1801.-1860.), нем. писац, скупљач и издавач нем. нар. умотворина; гл. дело: Мити, приче, басне и гатке у животу и свести нем. народа.

БЕЦИЋ 1) Владимир (• 1886.), сликар, проф. Ум. акад. у Загребу; ради композиције и портрете; с успехом се бавио и декоративним сликарством. 2) Фердо (1844.-1916.), књиж. романтичарског правца; сликао углавном крајишнички живот; гл. дела: Клетва невјере, Завет и Вукићев мост (романи).

БЕЧ (Wien, Вијена), гл. град Аустр. (1,8 мил. ст.) близу и. границе, ексцентричан положај; у подножју Бечке Шуме, на д. обали Дунава и по дну Бечког Басена, који одваја Алпе од Карпата и тиме претставља прир. вратнице између Ср. Евр. и Панонског Басена. Због овако повољног положаја веома ст. насеље. Најстарији део, постао на тераси Дунава, био опкољен бедемом; на место бедема подигнута (1857.) кружна улица (Ринг); варош се раширила и према Дунаву, где је чувени парк Пратер, и уза стране Бечке Шуме, где је нови Б., и на крају дворац Шенбрун. Многе црк. поглавито у готском стилу (Стефанскирхе из 13. и 15. в. и др.). Многе јавне и прив. палате поглавито стила барок и рококо. Многе просветне и култ. установе: унив. (1365.), вел. школе, акад. и институти, ср. и стручне шк.; акад. наука, нар. и др. библт.; природословни, етногр., ум. и др. музеји: градско поз., држ. опера, нар. опера, држ. позориште итд. Има нем. карактер, али као престоница б. А.-У. привукао мешовито становништво и тиме, нарочито за време барока, добио посебан, углађен и весео грађански друштвени и духовни живот. Важна саобр. раскрсница (6 жел. станица, 5 мостова преко Дунава, пристаниште на Дунаву). Веома развијена трг. за размену између Ср. и ји. Евр.; инд. машина, научних и муз. инструмената, украса (накита), свилене, вунене и кожне робе, мириса, пива итд. Бечки конгрес (окт. 1814. -- јуни 1815.), сазвале: Рус, Енгл., Аустр. и Пруска после Наполеонове абдикације у Фонтенблоу, да би решиле питања Евр.; извршио поделу земаља које су биле под Наполеоновом влашћу и успео да осигура 30-год. мир у Евр.; руководио се начелима легитимности (враћања свакоме владару што му је раније припадало) и ресторације (обнове стања које је постојало пре фрц. револуције и Наполеона), али није обновио ст. рпб. Венецију и Дубровник. На вест да је Наполеон напустио Елбу и искрцао се у Фрц., вел. силе закључиле к. и потписале закључни акт (9./7. 1815.). Њиме Енгл. добила Малту, Јонска О., и скоро све фрц., хол. и шп. колоније које је у рату заузела; Рус. добила: Финску, Бесарабију и Варшавску Војводину; Аустр. повећана Салцбургом, Вен. рпб., Далм. и Дубровником; Пруска: ⅓ Саксонске, швед. Померанијом и делом Пољ., а Фрц. враћена у границе пре револуције; Белг. одузета од Аустр. и спојена са Хол. у Краљ. Низоземску; Швед. добила Норвешку, одузету од Данске; слободна Ит. подељена на Сардинску Краљ., Напуљску Краљ. и Папску државу, а Нем. претворена у Герм. конфедерацију од 36 држава и 3 слободна града (Хамбург, Бремен, Либек), с аустр. царем на челу. К. се оглушио о све молбе срп. вођа из 1. устанка, под изговором да су се бунили противу легитимног господара (султана). Б. круг, флз. шк. окупљена око удружења Ернст Мах, у коју спадају М. Шлик, Ханс Хан, О. Нојрат, Рудолф Карнат, Филип Франк а др.; у заједници са тзв. берлинским и варшавским кругом заступају неку врсту егзактног или мат. позитивизма који понекад називају и физикализам; непријатељи метафиз., имају за циљ: испитивање научних метода; од флз. дисциплина признају једино логику и теорију сазнања, које своде на логистику и њено тумачење; а од наука физ. Б. лепак → ћириш. Б. револуција, избила 13./3. 1848., под утицајем фрц. фебруарске револуције. Противу Метерникове реакције онда устали прво Мађари у Пожуну (3./3.), па Чеси и Немци у Прагу (11./3.), затим и Беч. Студентске и радничке демонстрације срушиле Метерника, који побегао у Енгл., и нагнале цара Фердинанда да изда устав и потврди оснивање нар. гарде. Под притиском б. становништва влада је дала грађ. слободе и пристала да сазове Рајхстаг, а цар напустио Б. и повукао се у Инсбрук (15./5.); Рајхстаг се састао 22./7., али цар, због нових нереда, морао опет да бежи из Б. За то време противу Мађара устали Хрвати и Срби, Виндишгрец угушио нереде у Прагу, а Радецки потукао побуњене Талијане код Кустоце (јуна 1848.). Кад хрв. бан Јелачић прегаао са војском Драву (септ. 1848.), аустр. влада поверовала да ће моћи да угуши све нереде и почела да припрема војску за борбу противу Мађара. То довело до нових побуна б. демократа (6./9.) и нагнало Фердинанда да напусти Б. и по трећи пут и да се повуче у Оломуц. Б. побуњеницима притекли у помоћ Мађари, али их Јелачић потукао код Швехата (30./10.), па се затим, заједно са Виндишгрецом, упутио на побуњени В., који бранили Месенхауер, Блун и пољ. ген. Бем. После краће опсаде и веома крвавих 8-дневних борби Б. освојен (31./10.), вођи револуције похватани и стрељани, а Бем побегао у Мађ. 3 дана после пада Б. Фердинанд I се одрекао престола у корист свог синовца Франца Јозефа I. Б. школа, у муз. б. триумвират: Хајдн, Моцарт и Бетховен.

БЕЧВЕ, врста чакшира од белог сукна (клашња) код Срба у Ј. Србији и Арбанаса.

БЕЧКА ШУМА, си. пошумљене падине Алпа (надм. в. 890 м); омиљено излетиште Бечана.

БЕЧЛЕР (Bachelor of Arts), енгл. акад. степен, одговара приближно нашој матури.

БЕЧУАНА, пространа обл. у унутрашњости ј. Афр.; захвата већи део пустиње Калахари. Ј., мањи, део (133 440 км², 120 000 стан.) је брит. колонија, а сев., већи, део (712 000 км², 153 000 ст.) је под брит. протекторатом. Већину стан. чине Бечуани, бантуски Црнци, сточари (држе говеда).

БЕШЕВИЋ Стеван (• 1868.), песник; сарађивао на шаљиво-сатиричном листу Врач-погађач; објавио више збирки стихова.

БЕШЕНОВО, ман. у Фрушкој Гори, у близини села Б.; по предању подигао га краљ Драгутин, између 1284. и 1316. Данашња црк. сазидана, вероватно. у 16. или 17. в.; некадање иконе на иконостасу, које је (1786.) радио Козма Коларић, замењене недавно новим; у ман. библт. чува се неколико рукописних еванђеља, од којих је 1 оковао Кондо Вук, 1557.

БЕШЕЊЕЈИ Ђерђ (1747.-1811.), мађ. песник; основао тзв. мађ. књиж. гардиских официра на двору Марије Терезије и отпочео модерни период мађ. књиж.

БЕШИКА → мокраћна и жучна бешика.

БЕШИЧКО ЈЕЧЕРО, тектонског постанка на СИ пол. Халкидике, у грч. Македонији. Облика дугуљастог у правцу И-З велико 69 км²; дубоко 22,3 м.

БЕШЛИК, бешлук, бешпаралик, тур. петопарац.

БЖЕЗИНА Отокар (Brezina, 1868.-1929.), чешки лиричар, символист; у првим стиховима изражава ужас над пролазношћу живота и непроживљеном младошћу, доцније се уздиже изнад личних болова и пева химну раду и васеленској хармонији: Руке, Свитање на западу, Ветрови са поља, Над ватрама и водама итд. (→ сл.).

БЖЕТИСЛАВ 1) Б. I, чешки кнез (1034.-1055.), ратовао са нем. царем Хајнрихом III и Пољацима; ширио своју државу на рачун Уг. и Пољ.; придружио Чешкој Моравску и Шлезију; пред своју смрт одредио да престо наслеђује најстарији члан породице Пшемисловића. 2) Б. II, чешки кнез (1061.- 1092.), помагао нем. цара Хајнриха IV у борби за инвеституру и добио титулу царскога пехарника, највеће достојанство у средњев. нем. царству; тиме су чешки владари стекли право да учествују у избору нем. цара.

БИ- (лат.), у сложеницама показује да се значење другог његовог дела двапут јавља.

Bi, хем. знак за елемент бизмут.

БИАНДРИЈА, случај кад једна жена има 2 венчана мужа у исто време.

БИБЕР (Piper nigrum, фам. Piperaceae), дрвенасти лијан, пореклом са Малајског Архипелага; зимзелена, срцаста лишћа и зрнаста плода. Гаји се свуда у тропима ради зачина: црни б. (осушене бобице) или бели б. (ољуштене семенке).

БИБЕСКУ 1) Барбо, господар Влашке (1849.-1856.), узео име кн. Стирбеј. 2) Ђорђе, господар Влашке (1843.-1848.), тур. вазални кнез.

БИБЛ Константин (• 1898.), чешки пролетерски песник; збирке: Пут ка људима, С лађе која довози чај и каву, Златни ланци итд.

БИБЛИЈА (грч.: књига), збирка св. књига које хришћ. црк. признаје као богом откривене и надахнуте св. духом. Деле се: на ст.-заветне и н.-заветне књ. Ст.-заветне, примљене од Јевреја, деле се на зак., ист., пророчке и поучне. Законске: петокњижје Мојсијево, књ. постања, изласка, левитска, бројеви, поновљени зак. Историске: књ. Исуса Навина, о судијама, о Рути, 4 књ. о царевима, 2 књ. Дневника, књ. Јездрина, Несмијина и Јестирина. Пророчке: 4 вел. књ. пророка Исаија, Јеремија, Језекиља и Данила, н 12 малих: Осије, Јоиљ, Амос, Авдије, Јона, Михеј, Наум, Агеј, Авакум, Захарија, Малахија и Софоније. Поучне: књ. о Јову, псалми Давидови, приче Саломонове, књ. проповедника; песма над песмама. То су тзв. канонске књ., а постоје и неканоничне: књ. о Товији Јудити, премудрости Саломонове, премудрости Исуса сина Сирахова, 2. и 3. Јездрина, 3 књ. макавејске, које црк. препоручује као корисне. Н.-заветне су: 4 еванђеља: Матеја, Марка, Луке, Јована, Дела апостолска од Луке, 14 посланица Павлових: Римљанима, 2 Коринћанима, Галатима, Ефесцима, 2 Солуњанима, Колошанима, Филипљанима, Титу, 2 Тимотеју, Филимону и Јеврејима; Саборне посланице: Петра (2), Јакова, Јуде, Јована (3) и Откровење (Апокалипса) Јованово. Нехришћ. народи такође имају књ. које сматрају богом надахнутима: Веде код ст. Индијаца, Авеста код Персијанаца, Трипитака код будиста, Коран код мусл. B. pauperum (б. сиромаха), назив папе Гргура Вел. за иконе као средство верске поуке. Библиска друштва, прот. удружења за издавање и ширење Б.: први осн. 1710. г. у Халу; данас највеће Брит. и инострано б. д. у Лондону, осн. 1804.; изд. око 400 превода; на нашем језику Ст. завет од Ђ. Даничића, Н. завет од Вука Каранића. Б. комисија, одељење папске курије за испитивање и решавање б.-научних спорних питања. Б. стил, начин којим су писане књиге Ст. и Н. завета, кад се тајанственост меша са реалним, а машта са сликањем; његове битне одлике су надовезивање и честа употреба свеза а и и; у њему се често не означава хипотакса.

БИБЛИО-, у сложеницака, од грч. библиос: књига. Библиографија 1) помоћна наука ист. књиж. и наука уопште. 2) књ. библиографског садржаја, тј. списак дела, било по струкама (методолошка), било по писцима (азбучна), било по хронолошком реду (хронолошка); може бити општа или стручна, за разне предмете. Библиографски стил, низање имена писаца са назначењем њихових дела; уопште: описно излагање, без анализе садржине. Библиоманија, страст за сахупљањем ретких књ. Библиофилија, љубав према ретким и лепо оштампаним књ.

БИБЛИОТЕКА 1) уређена збирка књ. и листова. 2) орман за књ. 3) држ. или оп. установа где се чувају и читају књ. 4) збирка издања исте струке или правца (н. пр. Савремена б., Забавна б,). Б. као збирке јављају се још у ст. в. (најчувеније у Александрији и Пергаму); данас чувене Брит. муз. у Лондону, Ватиканска у Риму, Народна у Паризу, Бодлејанска у Оксфорду, Ескуријала у Шп., б. дворска у Бечу, Синодална у Москви и др. Код нас најстарије у Дубровнику (ман. и приватне), где им је темеље ударио Б. Ј. Крусић (†1513.), који оставио преко 2000 свезака дубровачким ман. фрањеваца и доминиканаца; најстарија срп. б. налази се у ман. Хиландару; ман. б. најбоље су очуване у Далм. и Хрв., куда нису допирали Турци. Код Хрвата је највећа Загребачка надбиск., а код Срба патријаршиска у Карловцима. Од модерно уређених у 19. в. постоји Загребачка унив. б., постала од б. исусоваца; њу је (1776.) примила Правна акад., па је 1874. предала унив. У Љубљани лицеј добио (1774.) б. исусоваца и још неке, па од њих саставио збирку, која је (1794.) постала јавна и која данас претставља гл. слов. б. Код Срба је најстарија б. Матице српске у Н. Саду (јавна од 1922.); у Србији осн. је (зак. 1853.) б. мин. просвете, претворена 1858. у Нар. б.; Унив. б. у Београду, сазидана из Карнеџијевог фонда, отворена је 1926. У Сарајеву гл. б. је Земаљског музеја (осн. 1888.) и Централна б. друштва Просвете (осн. 1911.). Осим тих б. општих и јавних постоје и стручне, као: Б. археолошког музеја у Сплиту, Б. нар. скупштине и др. Недавно отпочела организацију веће б. и београдска оп. Библиотекар 1) чиновник б. 2) чувар б.

БИБЛИС, кћи Милета, а сестра Кауна, према коме је осећала грешну страст; претворена у кладенац.

БИБЛО (фрц.), мали луксузан предмет који се ставља ради украса над камин, етажер и сл.

БИБЛОС, Џебел, пристаниште у ст. Феникији.

БИБРАКТЕ, едуански град у ст. Галији, где је Цезар 58. г. пре Хр. победио Хелвећане.

БИБУЛ, зет Катона Утичанина и Цезарев колега у конзулату; узалудно покушавао да обузда Цезарово славољубље.

БИВА, највеће јез. (910 км², надм. висина 77 м, дуб. 100 м) на о. Нипону у Јап.

БИВАК (ром.-нем.), привремен логор. Биваковање, становање вој. под шаторима или без њих.

БИВО (Bubalus), домаћа животиња распрострањена по влажним пределима ј. Аз.: ј. Кини, Јап., Малајском Архипелагу, затим у Афр. (Ег.) и Евр. (Ит., балк. земљама и ј. Рус; у Југосл. га има у ј. делу: гаји се више ради теглења него ради меса и млека.

БИВОЛЧИЋИ → татула.

БИГАМИЈА (грч.), брак са 2 жене, двоженство; код нас дозвољено мусл., а код осталих вероисповести претставља кривично дело.

БИГАР, траверзин, седиментна стена; постаје таложењем раствореног кречњака у води испод извора, по пећинама (пећински накит); ако се таложи по дну речног корита, што је чест случај у карсту, стварају се лепи слапови, водопади и травертинска јез. (слап Пливе код Јајца, водопад Рипаљка код Соко-Бање, Плитвичка Ј. и др.); неке врсте б. употребљавају као камен за зидање.

БИГЕ, високи клифови (50-60 м) на морској обали, постали поткопавањем глава слојева, који падају од мера према унутрашњости копна.

БИГЛ (нем.), пас, одличан зечар хајкаш, сразмерних линија, мала раста, снажног и збијеног тела, дугих клемпавих ушију.

БИГЛА, пл. у Ј. Србији, си. од Ресна; највиши вис Црни Врх (1933 м).

БИГНОНИЈАЦЕ (Bignoniaceae), биљна фамилија, чији ред Тubiflorae већином дрвенаста стабла, наспрамно распоређених, сложених листова и доста вел. цветова; многе су лијани; од неких се добива скупопено дрво, као палиеандрово од Iacaranda и зелени абонос од Tecoma leucoxylon: највише распрострањена у тропима.

БИГОРСКИ СВ. ЈОВАН, ман. код Дебра, на л. обали Радике; мисли се да је осн. у 11. в. Црк. много пута преправљана, нарочито у 18. в., тако да се мало што очувало од првобитне грађевине; живопис нов, без ум. вредности; значајније су ст. иконе, важан је иконостас, дрворез нар. ум. из Галичника; у свему се, на веома занимљив начин, меша фолклор са бароком и виз. традицијом.

БИГОФОН (фрц.), музички инструмент од картона; употребљава се о карневалу.

БИГОТИЗАМ (фрц.), претерана, слепа побожност.

БИД (Bede, Baeda, 673.-735.), енгл. научник и мудрац: писац многих дела верског карактера; гл. дело: Енгл. црк. историја.

БИДГОШЧ (нем. Bromberg), град (118 000 ст.) у Пољ., на Б. каналу и прузи Берлин-Лењинград; трг за житарице и дрво; инд. (метала. алкохола, млинарство).

БИДЕ Гијом (Budé, 1467.-1540.), фрц. хуманист; на његов савет Франсоа I осн., око 1530. Колеж трију језика (лат., грч., јевр.), која је претворен у Колеж де Франс.

БИДЕ (фрц.), суд за прање интимних делова тела.

БИДЕРМАЈЕР (нем.), ср.-евр. малограђ. ум. и култура између 1825. и 1850. г., чије су гл. особине извештачена безазленост, сентименталност, љупкост и грациозност. Гл. тадањи нем. сликари су Шпицвег и Швинд, а бечки Валдмилер. Наши крајеви, нарочито Војводина, такође су преживели своју б. епоху. Већина срп. сликара из 1. половине 19. в. били су ученици Валдмилерови и радили у духу б. схватања живота и сликарства.

БИДЛО Јарослав (• 1868.), чешки историчар и. Евр. и Балк.; гл. дело: Историја словенства.

БИЖО Тома (1784.-1849.), фрц. ген.; заузео 1840.-1849. делове Афр. у Алжиру и Мароку.

БИЗАМ (Moschus moschiferus), мали јелен; мужјак без рогова, има развијене очњаке у горњој вилици; на трбуху има жлезду која лучи миришљаву материју звану мошус; живи по високим план. Кине и Тибета. Бизамски пацов (Fiber zibethicus, фам. Muridae), пацов пореклом из Канаде, вел. преко 24 см; најпре пренет (1906.) у Чешку, а одатле се раселио у Нем., Аустр., Швајц.; има га и у Југосл.; кратке и сјајне длаке, отвореномрке до црне боје; длака служи и за израду шешира, а крзно (бизам крзно) па израду одеће и украса. Б. ровка (Myogale moschata), бубојед сродан кртици, живи уз р. у ји. Рус. и Аз.; крзно на цени (рус. сребрни бизам).

БИЗАНТ → Визант.

БИЗАРАН (шп.), чудан, необичан, настран.

БИЗЕ Жорж (Bizet, 1838.-1875.), фрц. оперски композитор; гл. дела: Ловци бисера, Ћамиле, Петрова лепа ћерка и Кармен, која га прославила; компоновао још: 3 симфоније, увертире, клавирске комаде и др.

БИЗЕРТА, град у сев. Тунису (21 000 ст.), вел. ратно пристаниште. За време свет. рата у Б. су слани болесни срп. војници ради опоравка, и ту је 1917.-1918. била штампарија срп. ратних инвалида.

БИЗМУТ, хем. елемент, беличасто-жут метал (Bi, атомска тежина 208,0); специфична тежина на 20° 9,78; топи се на 270°, кључа преко 1500°; спец. теж. топљеног б. је већа него код чврстог и износи 10,055; шири се при счвршћавању, као и вода; у прир. се налази већином у чистом стању; употребљава се за добијање лако топљивих легура, од којих се праве осигурачи у елтхн., а његова једињења имају вел. примену у мед. (б.-субнитрикум, дерматол и др.); дају се код желудачног чира и пролива, да се на болесним деловима отвори заштитни слој који их чува од надражаја и тим штити од болова; споља се употребљава на ранама и код кожних болести (дерматол), уместо јодоформа, јер добро дезинфикује и суши ране; у новије време, убризгавањем б. препарата, лечи се сифилис.

БИЗНЕС (енгл.), трговина, посао.

БИЗО Франсоа (1760.-1793.), конвентовац, жирондинац; играо важну улогу у почетку фрц. револуције.

БИЗОН (Bison), род дивљих говеда; снажног тела, дуге длаке на врату и широког размака између очију; живео некад и у евр. прашумама (Bison bonasus; → сл.); данас га има на Кавказу и у 1 шуми у Литванији; гаји се у зоол. вртовима. Амер. б. (Bison americanus), живео у С. Амер., али готово потпуно уништен, има га још у Јелостонском парку. Бизонско говече, дивље г. амер. прерија, због скупоцене коже готово уништено; вел. 170-190 см, тешко до 1000 кг; вел. главе, гребен јако развијен, длака затвореномрка, дуга на предњем делу тела, а кратка на задњем; није припитомљавано, живи у стадима, а гаји се и по зоол. баштама; пари се са домаћим г.

БИЈАЛИК Хајим Нахман (1873.-1934.), јевр. нац. песник: гл. дела: Песме, Сабрана дела.

БИЈАНКО (ит.) → бланко.

БИЈАРИЦ (Biarritz), фрц. морско купалиште (23 000 ст.) на подножју Пиренеја и обали Гаскоњског Зал.

БИЈАС, један од 7 грч. мудраца из 6. в. пре Хр.; приписују му се речи Omnia mea mecum porto (све своје носим са собом); рекао им кад је због напада Персијанаца морао да бежи из отаџбине.

БИЈАЋИ → Бихаћи.

БИЈАФРИНСКИ ЗАЛИВ, део Гинејског Зал., у којем се налазе о.: Фернандо По, Принчево, Св. Тома и Анобон.

БИЈЕЛИЋ Јован (• 1885.), сликар; учио у Прагу и Кракову; сликао са темпераментом и намером да постигне симфонију боја; радио разне слике све до апстрактних, па прилазио кубизму Лотове шк., класици и пост-импресионистичком сликарству.

БИЈЕЛО ПОЉЕ, варош и среско место (3100 стан.) на р. Лиму (Зетска Бан.); лежи на метохиско-бос. путу; привр. центар за околне пределе: Бихор, Д. Колашин и Корито; извози стоку и сточне производе.

БИЈЕЉИНА, варош (12 400 ст.) у си. Босни (Дринска Бан.) на жел. прузи Угљевик-Рача, привр. средиште плодне равнице Семберије. Развила се као варош од средине 19. в. Знатна трг. и извоз жита, воћа и стоке (свиња); гмн.

БИЈОН, грч. буколички песник из 3. в. пре Хр.; сачувано неколико идила.

БИК (Bos) 1) животиња из породице шупљорогих преживара; одликује се снажном грађом тела и кратким, јаким ногама. 2) одрастао некастриран мужјак код говеда, способан за парење. 3) сазвежђе у → зодијаку, знак *; највећа звезда Алдебаран. 4) батво (scapus), дугачко, сочно, негранато и по правилу безлисно стабло, на чијем се врху налази 1 или више цветова (лала, маслачак, зумбул).

БИКАРБОНА СОДА, натријум-бикарбонат; веома лак бео прашак, лек код горушице и шећерне болести; кад доспе у желудац, спаја се са желуд. киселином, при чему се ослобођава угљен-диоксид који одилази подригивањем; има је у многим минералним водама које се препоручују код застарелих желуд. катара и жучног камена; њеним прашком лечи се и млечац код одојчади, а облози из воденог раствора лече чиреве на ногама услед проширених вена.

БИКВАДРАТ (лат.), у мат., 4. степен.

БИКЕЛАС Димитриос (1835.-1909.), грч. романописац; гл. дело: Лука Ларас (→ сл.).

БИКОНВЕКСНО СОЧИВО → сочиво сабирно. Биконкавно сочиво → сочиво расипно.

БИКОНСФИЛД → Дизраели.

БИЛ (енгл.), предлог зак.; некипут и сам зак.; b. of rights (1688.), важан уставни зак.

БИЛАБИЈАЛНИ СУГЛАСНИК → сугласник.

БИЛАВ, део седла, од кожних каишева, спаја седло са коланом преко коњ. груди; служи и као украс.

БИЛАЗОРА, у ст. в. варош код Велеса, на граници Македоније и Дарданије.

БИЛАНС (ит.), писмено претстављена и упоређена актива и пасива имовине неког предузећа (физ. лица или трг. друштва) или државе; прави се први пут на почетку трговања, а затим на крају сваке пословне год.; за састављање б. код а. д. постоје нарочити зак. прописи (чл. 70. и 71. Зак. о а. д.); може бити: активан или пасиван, према томе која је страна његова већа; разлика између једне и друге стране назива се салдо. Б. трг. државни је упоређење вредности увоза и извоза у току 1 године. Б. плаћања државе према иностранству обухвата упоређивање не само вредности увоза и извоза, већ и приходе од брод., жел., телеграфа, телефона, поште, банака, трг. предузећа, приносе од капитала уложених у иностранству, од промета странаца, од пошиљака исељеника итд., као и издатке иностранству на одговарајуће позиције. Његово изравнавање врши се златом, девизама, привременим или дугорочним дуговима, померањима у сразмери увоза и извоза, као и др. активних и пасивних међунар. позиција; данас државе настоје да свој међусобни б. плаћања уравнотеже путем → клиринга. Б. азота, стање азотних материја (беланчевина) организма израчунато на основу њиховог приноса и утрошка за одређено време. Може бити: негативан кад се јави а. мршављење, позитиван кад наступи а. гојење, и уравнотежен, кад на телу нема промена. Б. исхране, стање исхране организма израчунато према приносу (ингеста) и утрошку хранљивих материја (екскрета); може бити позитиван кад организам добива у тежини, и негативан кад организам губи у тежини; ако тежина тела остаје непромењена, каже се да се организам налази у равнотежи исхране.

БИЛАТЕРАЛАН (лат.) 1) обостран, који веже обе стране. 2) двостран, двобочан, ознака за двобочну симетрију у грађи многих животиња; б. симетрични организми или њихови делови могу се поделити само 1 једином равни у 2 симетричне половине. Код биљака се често говори о б. симетрији тела или органа који се могу 2 равнима управним 1 на др. поделити на симетричне половине. Б. акт → акт. Б. обавеза или тражбина, је она где су субјекти међусобно један другоме дужник и поверилац. Б. уговор, предвиђа права и дужности за обе стране, нпр. код купопродаје. Купац има дужност да дâ цену, али и право да му се преда ствар; супр. унилатерални уговор. Билатерије, заједничко име за све животињске организме који се одликују двобочном (билатералном) симетријом тела; највећи број животињских група (црви, мекушци, зглавкари и кичмењаци) као и човек.

БИЛБАО, гл. град (162 000 ст.) пров. Бискаје, на С. Шп.; лежи у прим. Бискајског (Гаскоњског) Зал.; извози гвоздену руду; развијена гвоздена инд. и прекоморска трг.

БИЛГЕРИ Георг (• 1873.), аустр. смучарски наставник, специјалист за алписке курсеве; пронашао практичне стремене и везове за смучке, као и прибор за тешке алписке туре; увео спец. тхн. вожње.

БИЛЕАМ → Валаам.

БИЛЕК Франтишек (• 1872.), чсл. вајар, претежно побожне тенденције; гл. дела: Голгота, Мојсије, Ужас итд.

БИЛЕЋА, варошица (800 ст.) и среско место у изворишном делу Требишнице (Зетска Бан.). У ср. в. била једно од гл. места на Дубровачком путу. Шк. за рез. пеш. официре.

БИЛЕФЕЛД, варош (86 000 ст.) у и. Вестфалији (Нем.); инд. (ткст., конфекција, метал., хем.).

БИЛИЈАР (фрц.), игра са 3 кугле од слонове кости, које се ударају таком; игра се на чврстој табли правоугаоног облика, покривеној зеленом чојом, окруженој еластичним зидовима од гуме. Појавио се око 1510. (на сл. Луј XIV за билијаром). Игра се на више начина (карамбол, кеглице и карамбол о обележеним квадратима).

БИЛИЈАРДА, хиљада билиона, број који се пише бројком 1 и 15 нула иза ње.

БИЛИКУМ (нем.), чаша добродошлица која се испија у част госту који први пут долази у кућу.

БИЛИН, план. сз. од Криве Паланке (Вардарска Ван.), највиши врх Стража (1547 м).

БИЛИНЕ, рус. епске песме, у којима народ приказао своју прошлост и своје јунаке (богатире); зову се и »старине«; до 18. в. постојале у усменом предању, а отад бележене; има их са преист., митол. и ист. мотивима, а деле се на циклусе.

БИЛИНСКИ Леон (1846.-1923.), аустр. државник и гувернер Б. и X. (1912.-1915.); пред рат 1914. покушао да поцепа Србе у Б. и X., обећавајући им уступке, али није имао успеха; написао: Успомене и документа.

БИЛИНСТВО → ботаника.

БИЛИОН (фрц.), у Фрц. и САД значи хиљаду милиона = 10⁹, а у Нем, милион милиона = 1012.

БИЛИТОН, острво (4 594 км², 71 000 ст.) између Банке и Борнеа; припада Хол.

БИЛО 1) → пулс. 2) → венац.

БИЛО (Bülow) 1) Бернхард (1849.-1929.), нем. државник и канцелар; творац Вилхелмове »светске политике«; претворио Нем. у пом. силу, али довео до њене изолованости пред свет. рат; написао: Говори, Нем. политика, Успомене. 2) Ханс (1830.-1894.), пијанист и диригент, директор муз. шк. у Минхену; мало компоновао, више писао о муз.; гл. дело: Писма и списи.

БИЛО ГОРА, дугачка а ниска пл. у Слав. Пружа се од Копривнице до г. тока Илове. Највиши врх Ријека (307 м). Има наслаге кам. угља.

БИЛРОТ Теодор (Billroth, 1829.-1894.), аустр. хирург; дао основе модерној хир., описао неке операције које носе његово име (ресекција желуца Б. I, Б. II, и екстирпација ларинкса); писац уџбеника; осн. нудиљске шк. у Бечу.

БИЛТЕН (фрц.), повремено научно или пословно издање; званичан извештај о ратним операцијама или о болести неке личности. В. Југослав (Bulletin yougoslave), орган Јсл. одбора; излазио за време свет. рата у Лондону и Паризу; служио пропаганди за уједињење свих Јсл. у слободну нац. државу. В. монтенегрен (Bulletin monténégrin), орган црног. одбора за нар. јединство под претседништвом Андрије Радовића; сузбијао сепаратистичке тежње и истицао потребу уједињења; излазио за време свет. рата прво у Женеви, затим у Паризу.

БИЛХАНА, индиски песник из 11. в., можда писац Чаурине елегије.

БИЉАНИЦА 1) план. (1 336 м) јз. од Жагубице (Моравска Бан.). 2) план. ји од Врања (→ Коћура).

БИЉАЦ, вунен покривач, ћебе у зап. Босни, Лици и Далмацији.

БИЉКЕ, жива бића (организми); имају исте осн. особине као и животиње, са којима сачињавају живи свет; разлике између њих и животиња јасне само кад се упоређују савршенији чланови оба света, а све мање код простијих организама, тако да је уопште нема код најпростијих, из којих се поступно развили на 1. страни организми биљног, а на 2. животињског карактера. У току филогеније код б. се све више изражавали: вел. спољашна површина тела (гранање, спљоштавање), која је у тесној вези са начином исхране; опкољавање протопласта чврстом целулозном или дрвеном мембраном; појава пластица (најзнатнији хлоропласти) у протоплазми; и отворена онтогенија, јер. б. расту за све време живота; код виших врста издвојили се корен, стабло и лист. Раније мишљење да се животиње разликују од б. кретањем, није тачно, јер и код б. има кретања целих индивидуа с 1 места на др. (алге, гљиве, бактерије), као што има и утврђених животиња (корали). Набројани биљни карактери не налазе се код свих б., јер и њих има са малом спољ. површином (лоптасти кактуси), без целулозне мембране (протофити) и хлоропласта; али, између њих и анорг. прир., у којој нема протоплазме, постоје оштре границе, мада није искључено да су организми постали из анорг. прир. (→ архигонија). У хем. погледу б. се саетоје из воде, несагорљивих минер. материја (пепео) и орг, материја. Свеже биљке садрже просечно од 75-80% воде и од 0,5-2% пепела (одн. 2-8% пепела у сухој супстанци). Главни део сухе супстанце б. сачињавају орг. материје које претстављају стварну енергетичну вредност биљне производње. Шнајдевинд дели биљне орг. материје на: безазотне материје (уљене хидрате, њима сличне материје, масти и уља) и азотне материје (беланчевине, амине, амино-киселине и алкалоиде). Хранљива вредност б. (скробна вредност) обрачунава се по Келнеру на основу сварљивих група састојака (беланчевина, масти, безазотних екстрактних материја и целулозе); важан је однос сварљивих беланчевина према скробној вредности. Б. лековите, б. које у свом цвету, листу или корену садржи неке елементе који се употребљавају у мед. као лек, било сасушене за кување (теј), било у праху; понекад се из њега инд. путем ваде лековити делови као: алкалоиди, гликозиди, смоле, етерска уља итд., у фармакологији подељене у 2 групе: бесцветне (печурке, лишаји, алге, маховине и др.) и цветне ( теребентин, шафран, дигиталис, опијум и др.). Б. миришљаве (ароматичне), група инд. б. у чијим се листовима (дуван, чај), семенкама, плодовима (какао, кава, хмељ), стаблу или корену (цимет, цикорија) налазе миришљаве материје које човек употребљава на разне начине. Биљне базе → алкалоиди. Б. ваши → лисне ваши. Б. восак, секрет дрврћа и жбуња (→ восак). Б. географија, фитогеографија, грана ботанике, испитује и објашњава распоред б. и развиће б. покривача на земљи; дели се на: флористичку, која утврђује појаву и распоред сваке б. врсте на земљи; еколошку, која испитује узроке појаве б. на неком месту, управо односе б. према станишту; и генетичку, која се бави ист. моментима и прошлошћу б. покривача. Проучавањем вегетације 1 обл. бави се → б. социологија. Б. г. Југосл. → Југославија. Б. зеленило → хлорофил. Б. лепак, б. туткало, растегљива и лепљива материја; добива се од скробних зрна набубрелих у топлој води на тмпт. од 60-70°. Б. масти → масти. Б. социологија, наука о вегетацији, проучава скуп б. заједница 1 обл. Б. социолошке јединице, вегетација, коју проучава б. социологија; састоји се из различитих б. заједница; 1 конкретна б. заједница назива се и асоцијационим индивидуумом (нпр. борова шума с вресом). А. индивидууми који имају исти флористички састав чине апстрактну јединицу (асоцијацију). Асоцијације које се флориотички разликују, а физиогномски слажу (имају исте осн. форме), чине 1 формацију (нпр. борова шума са вресом, смрчева са боровницом). Формације се даље физиогномски групишу у јединице вишег реда или формационе групе (нпр. четинарска шума, листопадна шума). Формационе групе образују вишу јединицу, вегетациони тип (у нашем случају формациона група листопадне шуме и ф. г. четинарске шуме чине вегетациони тип шуме). Б. стенице, инсекти јако пљоснатог и широког тела, дуги 6-8 мм, јаке рилице, савијене с доње стране груди; хране се соковима б. и често наносе вел. штете; многе преносе болести са болесних на здраве б.; развијају се из јаја, сличних малој буради, великих око 1 мм. Ларве им штетне као и одрасли, од којих се разликују по томе што су без крила; против б. с. применити прскање дуванским екстрактом, уљаним емулзијама, прашење бухачевим прахом, поливање врелом водом итд. Б. ткиво примарно → изданак. Биљоједи → исхрана животињска.

БИЉУР (тур.) → стакло.

БИМБАША (тур.), командант батаљона, мајор.

БИМЕТАЛИЗАМ (нлат.), двојно важење; кад се сребрним и златним новцем могу подједнако вршити плаћања у неограниченом износу.

БИМЈОСАЈ Јамада (• 1868.), гл. претставник модерне лирике у Јапану.

БИНАРАН (лат.), двојни; двострук (нпр. б. звезде).

БИНАЧКА МОРАВА, име за изворишни део Ј. Мораве, од изворишта до Кончуљске Клисуре. Код неких писаца ово се име употребљава за целу Ј. М.

БИН-ДИН (Binh-Dinh), град (74 400 ст.) у Анаму (Фрц. Индокина); инд. (свила, памук).

БИНДИНГ Рудолф (• 1867.), нем. приповедач и лиричар, гл. дело: Легенда чедности.

БИНДУС, бог Јапода, који га идентификовали са Нептуном; бог река и мора.

БИНЕ Алфред (Binet, 1857.-1911.), фрц. физиолог и психолог, чувен са свог метода о испитивању интелигенције и њеног развоја нарочито код шк. деце; гл. дела: Студије из експеримент. псих., Експеримент. студија о интелигенцији, и др.

БИНИЧКИ Станислав (• 1872.), вој. капелник, композитор, диригент и директор Београдоке опере; један од осн. Срп. муз. шк. 1899.; први срп. оперски композитор: компоновао оперу На уранку, увертиру и симфониски интермецо за Еквиноцио и муз. за комаде: Пут око света, Ђидо, Наход. У области црк. муз. дао: Литургију, Опело, Песме о венчању и благодарењу. Ова дела Б. писана у нар. духу.

БИНОКЛ (фрц.), наочари без заушњака, цвикер. Бинокуларан (нлат.), који је са или за 2 ока (нпр. б. гледање).

БИНОМ (грч.), двочлани алгебарски израз: А + В. Биномизам, флз. становиште по којем постоје две врсте зак. односа: каузални зак., који важе за природне појаве, и њима одговарајући зак., који важе за психичке појаве. Биномни образац, даје n-ти степен у развијеном облику:

(а + b)°= (n0) а° b° + (n1) а¹b°¹ + (n2) а2 b°² + ... + (o n-1) аn-1 b¹+ (0n) а° b°

где су биномни коефицијенти: (n0). (n1) (n2) ..... дани изразом

(nk) = (n-1) ... (n-к + 1)

 ___________________

  1 2 3 ... k

и постепено се изводе из Паскаловог троугла

       1

       1  1

      1 2 1

     1 3  3 1

     1  4 6 4  1

    1  5 10 10 5  1

БИЊИШ (тур.), огртач од чохе, део балк. варошке ношње; код Турака сматрано за вел. одликовање огрнути кога б.

БИО- (грч.), предметак у многим сложеницама, научним терминима; означава да се односе на живот.

БИОГЕНЕЗА, развиће живота. Биогенетски закон, претставља правило развића по којем је низ ступњева индивидуалног (онтогенетског) развића биљака и животиња у суштини кратко понављање низа предачких облика филогенетског развитка (тако нпр. маховине у свом развићу пролазе кроз алголике ступњеве; пуноглавци жаба имају шкрге као и њихови преци; ембрио човека показује пролазне шкржне прорезе који се нормално налазе код риба); како постоје многи изузеци, не може имати вредност закона, већ правила. Биогенија, наука о развитку живих бића уопште, како индивидуалном тако и ист.; према томе обухвата → онтогенију и → филогенију заједно.

БИОГЕОГРАФИЈА, хорологија, наука која испитује распрострањење биљака (фитогеогр.) и животиња (зоогеогр.) и његове узроке; фактори, који условљавају простирање живих бића на земљи, делују непрекидно, у прошлости као и садашњости, отуда слика живог света 1 обл. резултат дужег ист. развитка, а одржава се под утицајем садашњих фактора.

БИОГРАД НА МОРУ, варошица (1 400 ст.) и среско место на и. обали Јадр. М. (Приморска Бан.); лука и морско купалиште. У доба хрв. самосталности у ср. в. био и престоницом. У њему се 1102. уг. краљ Коломан крунисао за хрв. краља. Тврђава имала четвероугаону основу и више јаких кула; сад у рушевинама; ман. црк., зидана у 11. в., била тробродна засведена базилика.

БИОГРАДСКО ЈЕЗЕРО, мало ј. (0,429 км²) глацијалног порекла иа пл. Бјеласици у Црној Гори, на висини од 1 094 м. Заграђено моренским бедемима. Притока му Биогр. Ријека, а отока Језерштица, д. притока Таре.

БИОГРАФИЈА, животопис, житије, важна књиж. и ист. дела, посвећена значајним људима. У ст. в. познате б. славних људи од Плутарха и Корнелија Непота. На сл. језику написане су прво (у 11. в.) б. о сл. апостолима Ћирилу и Методију. У срп. књиж. претстављају доста негован књиж. род од 13. в. Прву написао св. Сава, у времену од 1208.-1216. о своме оцу Стевану Немањи, као уводну главу типика за ман. Студеницу. Другу Немањину б. написао његов син Стеван Првовенчани (1216.). Хиландарски калуђер Доментијан написао је 2 веома опширне: св. Саве (1243. или 1254.) и Ст. Немаље (1264.). Најпопуларнија б. ст. срп. књиж. је Живот св. Саве, од хиландарског калуђера Теодосија, написана крајем 13. в.; претставља уствари прераду Доментијановог дела. Читав низ б. срп. краљева и архиеп. израдио еп. Данило у 14. в., а после његове смрти (1337.) наставили његови ученици. У Данилову зборнику описују се краљеви од Уроша I до Душана, одн. до 1335. год.; уз б. краљева дата је и б. краљице Јелене, а житија архиеп. иду од Арсенија, наследника св. Саве, до измирења срп. и грч. патријаршије 1375. Бугарин Григорије Цамблак, избеглица у Србији, написао у Дечанима б. Ст. Дечанског (око 1408.): други бугарски избеглица, учени Константин Констенски израдио (1431.) б. деспота Ст. Лазаревића, а патријарх Пајсије написао (1642.) б. цара Уроша, на основу народног предања. Сем тих већих б., има и мањих, као: житија последњег Бранковића и мајке Ангелине, Стевана Штиљановића и Ђорђа Кратовца (писана око 1520.). Од средине 17. в. тај се књиж. род напушта. Биограф, животописац, писац б.

БИОЕНЕРГЕТИКА, научна грана биологије; део фзл.; бави се испитивањем промета енергије у организму.

БИОКОВО, план. поред Јадр. М., ј. од Цетине Приморска Бан.); има облик издуженог била у правцу С3-ЈИ; највиши врх Св. Јуре (1762 м).

БИОЛОГИЈА (грч.), у ширем смислу: наука о животу, о живим бићима и свима појавама везаним за њих; простире се према томе и на биљне и на животињске организме, заједно с човеком, а уноси у круг својих испитивања и све изумрле организме из ранијих геол. епоха; у ужем смислу израз б. се понекад употребљава да означи науку о начину живота организама, која је само 1 део б. (→ екологија). У односу према осталом прир. наукама, б. се одваја као самостална наука о орг. уопште, стога што су појаве живота које она испитује особене појаве у прир. и што се резултати б., бар засад, не могу свести на резултате др. прир. наука (физ. и хем.); како је живот најсложенија појава у прир., б. је веома сложена наука: дели а у известан број логичких дисциплина или научних грана; по подели швајц. биолога Чулоку, у њој се разликују: систематика или класификација, морфологија, физиологија, екологија, хорологија, хронологија и генетика; овоме треба додати још и теориску б., чији је задатак да утврди законе живота; у току развитка б. постао је већи број биол. наука од којих би најважније биле: зоол., ботаника, палеонт., антропологија и патол.; већина мед. и пољопр. наука еу примењена б. Биологизам, гледиште у флз., по којем је живот у биол. смислу највиша вредност; све остале култ. вредности, као наука, ум., морал, рел., право итд., имају само релативан значај, тј. уколико стоје у служби усавршавању тога нашега живота у биол. смислу.

БИОМЕТРИЈА, наука која проучава развиће и растење тела, телесне, расне и наследне особине мерењем и проучавањем односа између појединих делова тела → антропометрија.

БИОМЕХАНИКА, наука која се труди да објасни путем физ. и хем. највећи део животних појава.

БИОН, живо биће као самостална фзл. јединка. Биономија 1) наука о зак. живота орг. бића. 2) синоним за општу фзл.

БИОПСИЈА, узимање оперативним путем малог комада неког органа, кад постоји сумња на какав тумор (рак, сарком), ради микроскопског испитивања.

БИОПСИХИЗАМ, учење по којем су сви организми у прир., и биљке, носиоци душевног живота.

БИОСКОП 1) справа за приказивање филмова (→ апарат кинематографски, кинематографија). 2) дворана где се приказују филмови.

БИОСФЕРА → животни простор.

БИОТИП 3) група јединки живих бића са потпуно једнаким наследним факторима. 2) јединке тзв. чисте линије, која претставља скуп јединки посталих у низу генерација од једне једине.

БИОТИТ, силикат гвожђа, алуминијума, магнезијума и калијума; минерал из групе лискуна црне, мрке или тамнозелене боје; има га у граниту, гнајсу и микашисту итд.

БИОТОП, животно станиште, ограничен део животног простора са релативно једнаким условима за живот, насељен живим бићима, нпр. поток, језеро. шума, пећина итд. (→ животни простор).

БИОФОРЕ, »носиоци живота«; по Вајсману најмање невидљиве орг. јединице које улазе у састав протоплазме и које се самостално исхрањују, расту и множе деобом; одређују особине делова ћелице; од њих се састоје наследне јединице детерминанте (→ клипина плазма).

БИОХЕМИЈА, наука о хем. саставу и процесима живих бића.

БИОЦЕНОЗА → животна заједница.

БИОЧЕ, пл. (2895 м) у Црној Гори, између р. Пиве и Врбнице, и.-ји. од пл. Власуље.

БИОШТИЦА, л. саставница Криваје. С д. саставницом Ступчаницом састаје се у Олову (Дринска Бан.).

БИЦИНАРИЈА (лат.), облик ларве многих морских звезда, сићушног пораста и обрасла трепљама.

БИПЛАН (лат.), летелица са 2 пара крила која не леже у истој површини (→ аероплан). Биплас →

БИПОЛАРАН КООРДИНАТНИ СИСТЕМ → координата.

БИР, код прав. Срба првобитно обичајно год. давање одређене количине жита и др. намирница парохиском свешт., сада у новцу. По Фин. зак. аа 1929./30. и 1930/31. било предвиђено да се свакој пореској глави прав. и мусл. вероисповести на тер. предратне Србије и Ј. Србије има разрезати по 12 дин. годишње. Код Хрвата → лукно.

БИРАГ Рене (Birague, 1506.-1583.), фрц. канцелар и кардинал; потстрекач вартоломејске ноћи.

БИРАЧИ, грађани који по зак. имају право да бирају на одређено време своје претставнике у парламенту, бан., оп. итд.; не могу издавати обавезна упутства члановима парламента. ни вршити над њима надзор. Бирачки порез (ценз), износ п. који се мора плаћати да би се стекло право гласа; постоји у државама које нису усвојиле опште право гласа; у предратној Србији право гласа су имали задругари чија је задруга на име непосредног п. плаћала 15 д. год. Б. право, јавна служба чијим се вршењем именују законодавни органи и тако организује држ. законодавна власт; има држава где је ова служба обавезна; може бити активно и пасивно. По нашем уставу (чл. 55.) активно б. п. за Нар. скупштину има сваки држављанин ако је навршио 21 г. старости. Активни официри, подофицири и војници под заставом не могу вршити б. п. ни бити бирани; жене га немају, али би им се оно могло дати обичним зак. Привремено губе б. п.: осуђени на робију (тамницу) или затвор дуже од год., док се не поврате у права; осуђени на губитак часних права док траје казна; који су под стециштем или старатељством; који су пресудом изгубили б. п. због изборних кривица. Активно б. п. за избор сенатора имају нар. посланици свих срезова, одн. места која бирају посланике, сви бански већници и сви претставници (начелници) оп. Пасивно б. п. даје право на избор (→ народни посланик, сенатор).

БИРБАУМ Ото (1865.-1910.), нем. писац песама, новела, романа и драма; оживео ст. књиж. језик.

БИРБОМ Макс (Beerbom, •1872.), енгл. књиж. и карикатурист; гл. дела: приповетке Седам људи и роман Зулејка Добзон.

БИРГЕР Аугуст (Bürger, 1747.-1794.), даровит нем. лиричар; гл. дело: Ленора (балада).

БИРГИ Јопст (Bürgi, 1552.-1632 I, швајц. часовничар; израђивао и прецизне инструменте; независно од Метера пронашао логаритме, с основом блиском броју е, које издао у делу: Таблице аритметичких и геом. прогресија.