Сватовска здравица
(Из Горње Крајине)
Живили сви сватови
И остали пријатељи!
Ево нам дође кум позват,
Од господа Бога послат —
И донесе крува и вина, 5
Да нам Бог да срећу и мира;
Колико на круву шара,
Толико у кума снаша;
Колико на круву слова,
Толико у кума синова; 10
Па се он ш њима дичио,
Као соко висином,
Као риба дубљином,
Ка’ јунак на врану коњу
У равноме пољу. 15
Он Бога молио,
Да му драги Бог да:
Овнове вилаше,
Волове рогаше,
И прасце зубаше. 20
Он то све продаде,
Па даде за бијеле гроше
И за жуте дукате,
Те дарова пунице и снаше.
Он Бога молио, 25
Да му драги Бог да:
Оштро гвожђе,
Дуго поље.
Драги Бог му даде:
Оштро гвожђе, 30
Дуго поље,
Те ораше шеницу бјелицу.
Отуд иде свети Петар,
Свети Петар н Пава,
Златним се штапом поштапали, 35
Ситном китом прсшканали
И овако говорили:
Да бог драги даде,
Да шеница роди,
Да би био сноп, колик’ поп; 40
Клас, колик’ ђак;
Стрњика, колик’ врљика.
На сред поља садјеше стог,
Под њим сједи господини Бог;
Неком д’јели шаком, 45
А некоме капом,
Мени и теби врећом
И сваком добром срећом.
Наточићу врчину,
Подн’јећу је под брчину, 50
Пак ћу рећи:
Здрав, Омере!
Који си до мене.
Надај се, Османе!
Ако што остане. 55
Ко ти био злотвор,
Убио га Господ
Својом стр’јелом кроз плот.
Ко ми био душманин,
У лули ноге прекрстио 60
Кроз камиш се провлачио,
Тањи од конца,
Црњи од лонца.
Е па да сте ми здрави!
И ја с вами, браћо моја! 65
Живи ми и честити били
На свијетлом дивану,
Као прави Срби
И побожнн ришћани.
Из "збирке српских мародних умотворина"
М Кордунаша.
