Са Бранковога брега

Алекса Шантић

Ја први бејах што с кликом подигох стег
С маглама да се бори;
И мојим кликом још се разлеже брег,
И пламен мој јоште гори.

На живом врелу напуних крчаг свој,
И на крилима вере
Све вас понесох у окршај и бој,
Где сунца ловор се бере.

Ја сруших тврди вековне таме зид
И дугом у сјај зарони';
Извором звезда слепима опрах вид
И бога видеше они.

С победним копљем и с круном на највећем
Ја брегу сада стојим,
И своју жетву богату јоште жњем
Са златним српом својим.

Ја први бејах што с кликом подигох стег
С маглама да се бори,
И мојим кликом још се разлеже брег,
И пламен мој јоште гори.

Мостар, 1923.