Саопштење лекарског конзилијума поводом смрти Јосипа Броза Тита
Данас, 4. маја 1980. године, у раним поподневним часовима, дошло је до даљег тешког погоршања општег здравственог стања председника Републике Јосипа Броза Тита. И поред предузимања свих неопходних медицинских мера, постепено су се гасиле све виталне функције, па је председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, председник Савеза комуниста Југославије и Врховни командант оружаних снага СФРЈ, маршал Југославије Јосип Броз Тито, преминуо у 15.05 сати.
Друг Председник боловао је дуги низ година од шећерне болести. Као последица те болести развиле су се тешке атеросклеротичне промене на крвним жилама ногу, живчано-мишићна оштећена ногу са сметњама при ходу и оштећење бубрега.
Први знаци поремећеног протока крви кроз крвен жиле леве ноге појавили су се крајем децембра 1979. године.
Пошто се, упркос интензивном конзервативном лечењу, стање погоршавало, извршена је артериографија леве ноге, која је показала да су зачепљене површна бутна артерија и завршни део потколеничне артерије.
Услед неповољних изгледа за успех реконструктивног оперативног захвата, одлучено је да се настави с интензивном конзервативном терапијом. О овоме су консултована и два позната стручњака из иностранства.
И поред интензивног лечења, појавили су се знаци претеће гангрене.
У овој ситуацији, када је ампутација ноге постајала неизбежна, одлучено је, у пуној сагласности с другом Председником, да се покуша спашавање угрожене ноге оперативним захватом.
Средином јануара 1980. године извршена је планирана операција, која је дала добар непосредни резултат. Међутим, убрзо затим дошло је до општих компликација у циркулацији које су до те мере пореметиле ефекат операције да је седам дана касније, уз пристанак друга Председника, морала да буде извршена ампутација леве ноге.
Друг Председник је обе операције поднео врло добро. Непосредно после друге операције започета је рехабилитација и друг Председник је почео делимично да обавља своје председничке послове.
У даљем току дошло је до потпуног прекида рада бубрега, као последица већ раније споменутог оштећења бубрега и настале инфекције.
Пошто се бубрежна функција, упркос предузетим мерама, није успоставила приступило се примени вештачког бубрега (хемодијализи), која се морала примењивати свакодневно.
У даљем току болести појавиле су се многобројне компликације, које су се све више отежавале стање здравља друга Председника: сепса, више пута поновљене упале плућа, поремећаји згрушавања крви, са повременим тешким крварењима, пре свега у желуцу, цревима и плућима, најзад, тешко оштећење јетре праћено јаком жутицом и коматозно стање.
Више пута понављане тешке инфекције и дуготрајна висока температура, уз инфлуенцију бубрега, оштећење јетре, слабости срца и крвотока, поред свих терапијских мера да је дошло до постепеног гашења виталних функција и фаталног исхода.
У лечењу су све време учествовали лични лекари друга Председника.
Био је такође ангажован или повремено консултован већи број стручњака разних специјалности: проф. др Иво Обрез, проф. др Лудвик Равник, проф. др Саша Лузар, проф. др Јанез Фетих, проф. др Винко Камбич, доц. др Јоже Дриновец, др Чедомир Крстић, проф. др Јоже Виндешек и др Радо Кведер.
Конзилијум лекара:
проф. др Богдан Брецељ
проф. др Миољуб Кичић
проф. др Миро Кошак
проф. др Предраг Лалевић
проф. др Станислав Махкота
проф. др Ђорђе Поповић
проф. др Јован Ристић
Лични лекари:
прим. др Звонимир Дитрих
др Радослав Драгојевић
др Дамир Храниловић
др Младен Радмиловић
др Миломир Станковић
прим. др Светислав Челикић