[Сама Мара крај воде сјеђаше]
Сама Мара крај воде сјеђаше,
Сама јој се вода заваћаше.
Изнад ње се соко тица вије.
Па говори сив зелен соколе:
»Што си тако, Маро, невесела? 5
Је ли тебе окарао бабо?
Или те је мајка оћерала?
Или су те браћа прекорила?«
Мара на то њему одговара:
»Није мене окарао бабо, 10
Нити ме је мајка оћерала,
Нити су ме браћа прекорила, —
Већ ме бабо за недрага даје!
Волим с драгим по гори ходити,
Нег’ с недрагим по бијелу двору; 15
Волим с драгим чемерику пити,
Нег’ с недрагим из маштрафе вина«.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg