[Сади ружу на планину]
Сади ружу на планину,
три године не гу видо,
па се спреми там да идем,
па си спреми враног коња,
па му метна свил'но седло, 5
свил'но седло, златну узду,
и отидо на планину.
Кога сретнем све питујем:
„Да л' се ружа расцветала,
ил’ је ружа увенала?“ 10
Кад сам стигја на планину,
ал' је ружа процветала;
пружи руку да гу кидам,
сама ружа проговара:
„Не се пружај, не ме кидај, 15
да ли си ме окопаја,
да ли се ме заградија,
да ли си ме посипаја?
Овчар ме је окопаја,
овчар ме је заградија, 20
овчар ме је посипаја,
нек’ се пружи, нек' ме кида."
|
|
Певач и место записа
уреди
Јевросија Антић, Мездраја
- Момчило Златановић: Нишна се звезда по ведро небо, народне песме које се певају у Врању и околини, Раднички универзитет, Врање, 1967., стр. 84-85.
