[Садим јелу на планину]
Садим јелу на планину,
не отидо за годину,
кад отидо да ју видим,
ко ме срете, свак ми рече:
„Јела ти се понијела, 5
из врха ју злато сипље,
а из грана оитан бисер,
лишће ју је жути дукат,
под њу седе три девојке:
једна беше расплетена, 10
друга беше саплетена,
трећа беше нељубљена.
Та што беше расплетена
воло би ју ја саплести
но на Босну везир бити. 15
Та што беше саплетена
воло би ју ја расплести
но у Скадар паша бити.
Та што беше нељубљена
воло би ју ја љубити 20
но у Стамбол царовати!”
|
|
Певач и место записа
уреди
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме II, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 84-85.
