САМО КАД БИ...
Само кад би знала,
Жељо моја жива,
Какво ли се нечувено
Чудо са мном збива!
Као лисје дршћем
Кад сам поред тебе,
А срце ми ојађено
У грудима зебе.
Уздисај суморан
Уздахе ми вија,
А у оку драги камен —
Капља сузе сија.
На лицу ми јади
Ка облацц седе,
А на усти лакокрилне
Речи ми се леде.
Час ме опет црно
Мори очајање,
Што грохотом вуче срце
Ко јање на клање.
Час засветли зрачак
Невернога нада,
Час сам опет у бездану
Неизмерних јада.
Сад би да се смијем,
Сад опет да кунем,
Час би опет да у гробу
Леденоме трунем.
Па барем да знадеш,
Жељо моја жива,
Да се самном ово чудо
Све са тебе збива!
Па барем да знадеш!..
Ал ћути... утоли..
Не сме срце да заплаче
Кад искрено воли.
