Руска револуција и њено порекло 4
| ←< 3. глава | РУСКА РЕВОЛУЦИЈА И ЊЕНО ПОРЕКЛО Писац: Алексеј Јелачић |
мапе >→ |
Навешћемо само неколико важнијих делâ, која могу уједно да послуже као најбољи писан извор за упознавање Русије и њене прошлости.
Од старијих историчарâ и њихових списâ најважнији су: 1) Карамзин, »История государства Российского«, у 12 свезака (романтично-реакцијонарно дело посвећено поглавито политичкој историји, обрађено чисто литерарним стилом доба Александра I), која води излагање до Велике Буне. — 2) Сергије Соловјов, »История России с древнейших времен«, у 29 свезака (најзнатније и најбогатије садржином дело старије руске историјографије), у којој су изложени догађаји до године 1774; као продужење овог дела служе: »История падения Польши«, и »Император Александр Первый — политика, дипломатия«, од истог писца; а као извод, и донекле допуна, најзнаменитије 13. свеске, посвећене добу Петра Великог, има »Публичные чтения о Петре Великом«. — 3) К. Бестужев-Рјумин, »Русская история«, 2 свеске, до године 1584 (нарочито је важно ово дело због критичког прегледа изворâ руске историје и руске историјографије).
Много модернија су дела: 4) В. О. Кључевскиј, »Курс русской истории«, у 4 свеске (сада је штампана и свеска 5) (најбоље дело из досада објављених синтетичних прегледа руске историје); 5) С. Ф. Платонов, »Лекции по русской истории« (универзитетски компендиј); 6) М. Н. Покровскиј, »Русская история«, у 5 свезака (веома оригинално дело, писано са социјалистичког гледишта, у чисто марксистичком духу); 7) П. Н. Миљуков, »Очерки по истории русской культуры«, у 4 свеске (досада најбоље дело из историје руске културе); веома је важна и друга књига истог аутора, која је почетком овог века изашла на енглеском и француском језику: 8) »La crise Russe« (Paris 1907).
Од страних дела споменућу само: 9) Rambaud, »Histoire de la Russie« (од којег има и хрватски превод Адамовића). Пуно информација и историјске, географске, етнографске, и т. д., грађе садржи: 10) колективна радња »Россия, ее настоящее и прошедшее«, коју је издала књижара Брокхауз-Јефрон (Петроград-Лајпциг, 1900), — то је посебно издање свеска LIV и LV »Енциклопедијског Речника« исте фирме. — 11) Sir Donald Mackenzie Wallace, »Russia, the land and its peoples«, у Лондону 1877, у три свеске (немачки превод: »Russland«, 4-te Auflage, у Вирцбургу 1906). — 12) Anatol Le Roy-Beaulieu, »L'empire des Tsars«, у 3 свеске.
За XIX век има велика руска колективна радња: 13) »История России в XIX веке«, коју је издала књижара браће Гранат у Москви, у 9 свезака. Затим веома прегледна и добра књига 14) А. А. Корњилова, »История России в XIX в.« (Петроград 1915), и чешка радња 15) Дра. Jaroslava Bydlo, »Dějiny Ruske v XIX stoleti« (Praha, 1907-08, која је преведена и на српско-хрватски од проф. Дра. Мил. Прелога — »Povijest Rusije od početka XIX stoljeća do naših dana«, у Загребу 1922).
За друштвене покрете прве половине XIX века, досада нису надмашена стара дела: 16) академика А. Н. Пипина: »Общественное движение в России в царствование Александре I«, и 17) »Характеристики литературных мнений от двадцатых до пятидесятых годов«. — О декембристима постоји велика литература (поред њихових личних успомена), од које ћемо споменути само: 18) В. И. Семевскиј, »Политическия идеи декабристов« (Петроград 1909). — Исто је тако обилна литература о револуцијонарним и друштвеним покретима друге половине XIX столећа. Ту на првом месту треба споменути веома многобројне успомене учесника, од којих поименце кнеза П. Крапоткина и Степњака-Кравчинског, који су уједно и најпознатији. Даље: 19) A. Thun, »Geschichte der Revoluzionaren Bewegung in Russland«, и 20) Konny Zilliacus, »Das revoluzionäre Russland«, Frankfurt a. M. 1905 (оба су дела преведена и на руски језик).
За идеолошке покрете у Русији XIX века ненадмашно је опсежно дело: 21) Masaryk, T. G., »Rusko a Evropa« (Praha 1914, постоји немачко издање »Russland und Europa«, I-II. Jena 1913). — Специјалном питању је посвећена, али има и шире значење веома богата садржином и прегледна књижица кијевског професора В. В. Зјењковског, 22) »Руски мислиоци и Европа« (издање »Нове Европе« у Загребу, 1922). За разумевање кризе Царске Русије и Прве Револуције, од огромне су важности: 23) »Успомене Грофа Вите«-а (издане у Берлину, у 3 свеске), и 24) дневник А. С. Суворина, гласовитог издавача и директора »Новог Времена«, (издан у Москви; види о томе мој опширни реферат у загребачком »Обзору« од 12. новембра 1924). — Са марксистичке, поименце мењшевичке, тачке гледишта претресају факта и посебне проблеме: 25) Л. Мартов, П. Маслов, и А. Потресов, у опсежном делу »Общественное движение в России в начале XX в.« у 4 свеске (Петроград 1909-11).
О другој Руској Револуцији постоји голема литература, која сваким даном расте. Покушај, да се да синтетички приказ њених догађаја пружају: 26) П. Н. Миљуков, »История второй русской революции«, у 3 свеске, и 27) ген. А. Ј. Дјењикин, »Очерки русской смуты«, у 4 свеске. За Октобарску Револуцију напосе нарочито су важне књиге Троцког, 28) »Октябрьская революция« i 29) »Октябрь« (конфисковано по бољшевицима). Голему масу материјала прикупљају: 30) »Архив русской революции«, који издаје у Берлину Ј. В. Хесен (до сада 16 свезака), 31) историјски часопис »Былое«, и друге (службене) публикације у Совјетској Русији. — Успомене учесникâ и посматрачâ, руских и страних, објављивање докумената и чланака, теку беспрекидно. Ми смо покушали, у загребачкој »Новој Европи«, да обраћамо пажњу југословенских читалаца само на најзначајније публикације, и наставићемо ове приказе и белешке под истим рубрикама. У овој големој продукцији заступљени су и поједини народи и покрајине Русије, тако поименце Украјинци. Али се овде не можемо на томе дуже задржати.