Ружа Биограђанка

* * *


Ружа Биограђанка

Цапти Ружа усрод Биограда,
залуд Ружи од љепоте њене,
кад од срца мушка чеда нема,
родила је девет девојака
и десету носи под појасом! 5
Њен се Јово у чаршију спрема,
па дозива своју цвијот Ружу:
„Оди Ружо, да ти нешто кажем,
ако родиш десету девојку,
ето мора близу мога двора, 10
а јавора више мога двора,
ил’ се вешај, ил’ у море скачи!
Дела Ружо да се поздравимо!”
Сбогом, Јово у чаршију оде.
Роди Ружа десету девојку, 15
она дозва и попа и кума,
крстише јој десету девојку!
Лепо ју је име изђенула,
изђенула прелијепа Плавка!
Па је мету у нову бепшку, 20
па однесе мору на обалу:
„Чекај Плавка док ти дође мајка!”
Па се врати ка бијелу двору,
те на'оди девет колијевка,
те облачи девет сиротица! 25
„Ој, бога ви, девет сиротица,
кад ви бабо из чаршије дође,
по ред' стан’те, по ред закукајте:
Јаој, бабо, камо наша мајка?"
Оде Ружа к' мору на обалу, 30
изви Плавку из нове бешике,
па је узе под лијеву руку,
скиде прстен са лијеве руке,
па га баци у нову бешику,
нек се знаде да се утопила! 35
Утопи се и Плавка и мајка.
Кад ми Јово из чаршије дође,
то изађе девет сиротица,
по ред’ сташе, по ред’ запишташе:
„Јаој, бабо, камо наше мајке?" 40
Уд’ри с’ Јово руком по колену,
па покупи стотину аласа
и он узе тридес' рониоца,
одведе их ка мору леденом,
Плавку нађе, а мајку не нађе! 45


Референце

Извор

  • Татомир П. Вукановић: Српске народне епске песме, Народни музеј у Врању, Врање, 1972., стр. 340-341.