Росна, росна кошутице

* * *

[Росна, росна кошутице]

„Росна, росна кошутице,
Кади си се уросила?”
„Тамо доље у ливади,
Кади расту златне жице
И сребме подвезаче. 5
Ја откинем једну жицу,
Однесем ју ка златару,
Да ми кује кључе града,
Да ја видим ча ј' у граду.
У граду је девет братац, 10
И мед њима једна сестра,
Мед собом се спомињаше
Кому хоте сестру дати,
Хоте л' сунцу ил мјесецу?
Боље ју је сунцу дати, 15
Сунце ће ју огријати,
Мисец ће јој дивер бити,
А Даница јетрвица.”

---

Варијанте

Вук I, бр. 229.

Извор

Зборник Матије Мажуранића, Милорад Живанчевић и Владан Недић, Зборник Матице српске за књижевност и језик, 1966, књ. XIV, св. 2, стр. 229.