Родила је коприва,
три је поља покрила,
а четврто не могла.
Ту су жела два брата,
међу њима сестрица; 5
сестрица им жалосна.
Питаше је два брата:
„Што си, сејо, жалосна?
Ил’ је слог[1] преширок,
ил' је срп претанак?" 10
Одговара сестрица:
„Нит’ је слог преширок,
нит' је срп претанак,
већ ја гледам у гору,
у гори је драги мој 15
и у њега прстен мој.“
Народне пјесме, пословице и слике из живота и обичаја Срба на Кордуну. Књ. 2, сакупио и уредио Станко Опачић-Ћаница, Загреб: Просвјета, 1987., стр. 29.
