Реквијем Лазе Костића
| Реквијем Лазе Костића Писац: Иван Калаузовић Иванус |
Реквијем Лазе Костића
И када кише земљи утоле жеђ,
с небеског јастука гледаћу свој крах.
Ту сањаћу ти лик уроњен у цеђ,
уткан у облак и стопљен у прах.
Живећу вечно световима међ,
ловићу кришом пресахли дах,
да још једном коракнем у твоје руте,
Santa Maria della Salute.
А верси ови, божије нити,
говоре све што желим да ћутим.
Они и не знају како је то крити,
кад бдијеш над песмом која слути.
Прозори моји суза су сити,
капљице соли и жал тмине грлим:
храбро се пружам кроз гране круте,
Santa Maria della Salute.
О, моја судбо, о моја Ленка,
пролеће пири низ наше поре,
живот се јавља, ал’ кити га сенка,
таласи једу и брда и горе.
Старим труверима небо се ценка,
чардак на води мајдан оре;
и љубав крчи своје минуте,
Santa Maria della Salute!
Извор
уредиРадио-телевизија Србије[1]