Река
| Река Писац: Јован Грчић Миленко |
Реко, мила реко, камо се журиш?
Камо те вуку небројни вали,
Водена крила срца ти бујна?
Да л’ знају путе стењем осуте
Што ће их проћи ко̑ вијор хучно?
И да ли знају вијуге силне,
Сребрне змије страних обала,
Што ће их делит’ по тол’ко пута?
Или тек стреме — слепога ока —
Ко̑ труње мало, ношено срећом,
У ширна недра мора дубока?
Реко, мила реко, зашто се журиш?
. . . . . . . .
. . . . . . . .
Заман те питам!
Ћутећки струјиш крај мене даље.
Не чујеш, тужна, шта сам ти реко̑.
Ко̑ да би хтела што пре да стигнеш
Чак тамо негде далеко, далеко...
- На Павлишу,
- подунавском брду у Черевићу
Извор
уреди- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 84.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.
|