Рађање сунца
| Рађање сунца Писац: Мирко Королија |
Одох у рано јутро, и ко̂ млади,
несташни Сатир, сам, звиждећи страсно
у липов лист, разбудих цв’јеће красно,
гору и сјене и вјетар што хлади.
Лиснато грање препуно птичади,
шумором, пјесмом поздрави ме гласно,
и блага ласта одлећући ласно
таче ме крилом којим земљу глади.
Али, кад исток започе да букти,
и по мени, по дрвећу што слукти
весели бљесак сипати се заче,
загрцах срећно ко̂ да паде на ме
хиљаду милих погледа, ко̂ да ме
хиљаду красних, жудних уста таче...
Извор уреди
- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 238.
|