Расла јела насред Сарајева
Расла јела насред Сарајева
У висину до неба ведрога
У ширину до сињега мора,
Лист јој пада баш до Биограда,
Мирис даје баш до Цариграда. 5
Под њом вода бистра и студена,
На њу рани Ајкуна дјевојка,
У руци јој ибрик од калаја
И тестија од сувога злата.
Глас допаде Ајкуни дјевојци 10
Да су брата њеног ухватили,
Ухватили па га погубили.
Кад то чула Ајкуна дјевојка,
Баца ибрик у зелену траву,
А тестију под зелену јелу, 15
Она иде б'јелу Цариграду,
Прије цара за брата питала
Нег’ што му је бога називала:
— На милости, царе господине,
Зашто си ми брата ухватио, 20
Ухватио па га погубио? —
Ал' говори царе господине:
— Нисмо твога брата ухватили,
Ухватили па га погубили;
Него јесмо гласак учинили, 25
Док смо тебе себи добавили. —
