Рано ранила Јелена,
у свету младу недељу,
да бере росан трандавиљ.
Таман се суну Јелена,
љута ју змија изеде, 5
за десну руку под гривну.
Десна вој рука отече,
јелена седи и плаче.
Јелени мајћа говори:
„Ћути, Јелено, не плачи, 10
ти имаш брата златара,
он че ти гривну раскове,
рука че да ти одане."
